Venac za žrtve Jasenovca

Članovi Srpskog kulturnog društva iz Ofenbaha su na putu ka Banjaluci posetili Memorijalni centar Jasenovac, koji se nalazi na mestu nekadašanjeg koncentracionog logora u kome su tokom Drugog svetskog rata ustaše masovno ubijale Srbe, Jevreje i Rome.

Martina Barešić, kustos Muzeja Jasenovac, koja je u dvoipočasovnom obilasku članovima SKC detaljno opisala mnogo toga što se u tim nesrećnim vremenima dešavalo.

Inicijator dolaska u Jasenovac bio je Dušan Bačkonja. On je proveo dva meseca u muzeju pripremajući praktični rad.

– Pre nekoliko godina smo otac i ja posetili Jasenovac. Mog pradedu Blagoja Bačkonju odvele su ustaše i ovde je ubijen. Moji su poreklom iz Srema, koji je tada pripadao NDH. Bili smo iznenađeni s kojom pažnjom zaposleni u muzeju pristupaju ovoj temi. U okviru svojih studija političkih nauka sam istraživao arhivu. Generalno se zna malo o tome. Zanimalo me je kako se današnja država Hrvatska odnosi prema tome, pogotovo oko broja žrtava. Prvo je bilo preuveličavanje u komunističkoj Jugoslaviji, a potom drastično smanjivanje broja žrtava u Hrvatskoj državi posle nezavisnosti. Mene je interesovalo kako se od istorije pravi politika – rekao je Dušan Bačkonja.

U ime Srpskog kulturnog centra, venac su položili Danijela Cvetković i Dušan Bačkonja uz odavanje počasti žrtvama minutom ćutanja.

Na kraju obilaska Goran Tomić je pročitao dirljive redove iz teksta „Sine moj“, prerađene verzije Kiplingovog „Testamenta“, što je izazvalo velike emocije kod prisutnih.

Svako da dođe ovde

Ivana Zukić iz Kelsterbaha, folklorašica SKC je prvi put posetila Jasenovac i za „Vesti“ kaže:
– Ovo je za sve nas bio doživljaj. Jasenovac je deo naše istorije. Mislim da bi svako bar jednom morao da posetiti ovo mesto stradanja nevinih ljudi. Jak utisak je na mene ostavilo to da se i posle toliko godina još ne zna pouzdano koliko je žrtava bilo. Još je monstruoznije da su pokušali da unište sve dokaze kako se ne bi saznalo šta se dešavalo ovde i na mestima u okolini. Spomenik je fascinantan, ali je šteta da se ne čuva malo bolje. Čuli smo da je restauriran, ali je još u lošem stanju. Moji roditelji nisu pominjali da je među žrtvama bilo nekog iz naše familije, ipak sam pronašla nekoliko stradalnika sa mojim prezimenom i to je bilo jezivo.

Autor: Z. Vicelarević

Izvor: Vesti online