Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishЧланови Српског културног друштва из Офенбаха су на путу ка Бањалуци посетили Меморијални центар Јасеновац, који се налази на месту некадашањег концентрационог логора у коме су током Другог светског рата усташе масовно убијале Србе, Јевреје и Роме.
Мартина Барешић, кустос Музеја Јасеновац, која је у двоипочасовном обиласку члановима СКЦ детаљно описала много тога што се у тим несрећним временима дешавало.
Иницијатор доласка у Јасеновац био је Душан Бачкоња. Он је провео два месеца у музеју припремајући практични рад.
– Пре неколико година смо отац и ја посетили Јасеновац. Мог прадеду Благоја Бачкоњу одвеле су усташе и овде је убијен. Моји су пореклом из Срема, који је тада припадао НДХ. Били смо изненађени с којом пажњом запослени у музеју приступају овој теми. У оквиру својих студија политичких наука сам истраживао архиву. Генерално се зна мало о томе. Занимало ме је како се данашња држава Хрватска односи према томе, поготово око броја жртава. Прво је било преувеличавање у комунистичкој Југославији, а потом драстично смањивање броја жртава у Хрватској држави после независности. Мене је интересовало како се од историје прави политика – рекао је Душан Бачкоња.
У име Српског културног центра, венац су положили Данијела Цветковић и Душан Бачкоња уз одавање почасти жртвама минутом ћутања.
На крају обиласка Горан Томић је прочитао дирљиве редове из текста „Сине мој“, прерађене верзије Киплинговог „Тестамента“, што је изазвало велике емоције код присутних.
Свако да дође овде
Ивана Зукић из Келстербаха, фолклорашица СКЦ је први пут посетила Јасеновац и за „Вести“ каже:
– Ово је за све нас био доживљај. Јасеновац је део наше историје. Мислим да би свако бар једном морао да посетити ово место страдања невиних људи. Јак утисак је на мене оставило то да се и после толико година још не зна поуздано колико је жртава било. Још је монструозније да су покушали да униште све доказе како се не би сазнало шта се дешавало овде и на местима у околини. Споменик је фасцинантан, али је штета да се не чува мало боље. Чули смо да је рестауриран, али је још у лошем стању. Моји родитељи нису помињали да је међу жртвама било неког из наше фамилије, ипак сам пронашла неколико страдалника са мојим презименом и то је било језиво.
Аутор: З. Вицеларевић
Извор: Вести онлине
