Речна флотила Војске Србије одала пошту морнарима настрадалим почетком рата 1941. године. Монитор „Драва“ краљевске морнарице оборио 14 авиона. Капетан Александар Берић потонуо с бродом
Мештани тадашњег Чиба а данашњег Челарева, села недалеко од Бачке Паланке, нису ни слутили да ће бити сведоци једне од највећих битака Априлског рата, после бомбардовања Београда 1941. године. А управо то се догодило 12. априла пре 77 година, када је Алексанар Берић, командант краљевског брода „Драва“, прихватио неравноправну борбу против нацистичке авијације. Брод је после више налета бомбардера потопљен, а Берић је херојски ушао у историју као једини капетан који је на реци поделио судбину свог брода, потонувши с њим и још 76 чланова посаде на 1287. километру Дунава.
Овај подвиг деценијама је био заборављен, све док Речна флотила Војске Србије није почела да обележава сећање на хероја Берића.
Тако су и у четвртак три брода ове јединице испловила из базе у Новом Саду, која носи име управо по хероју Берићу. На месту потапања брода одржано је опело, а посаде речних ратних бродова одале су пошту настрадалим херојима.
Венац су, уз војне почасти, у таласе Дунава спустили капетан бојног брода Андрија Андрић, командант Флотиле, и унуке хероја Берића Александра и Биљана.
Иначе, пре те, последње борбе – забележили су историчари, а подсетио је поручник фрегате Драган Спасојевић, официр Речне флотиле Војске Србије – посада овог монитора, једног од најмоћнијих ратних речних бродова тог времена, оборила је 14 и оштетила 16 нацистичких авиона и два мађарска ратна брода.
Сам монитор „Драва“, један од четири брода овог типа у морнарици Краљевине Југославије, рат је затекао на положају недалеко од Бездана, на граници с Мађарском. Већ првог дана рата, 6. априла, његова посада натерала је у бег четири мађарска ратна брода, пошто је два тешко оштетила.
После тога, напали су их авиони. Нападе из ваздуха успешно су одбијали, а штитили су и прегруписање пешадијских јединица. Војска и држава, међутим, већ су биле на коленима.
– Капетан Берић је остао без везе са надређеном командом и одлучио је, у ноћи између 11. и 12. априла, да се бродом упути према Новом Саду – подсетио је на ове тешке дане Спасојевић. – У седам часова и петнаест минута открили су га нацистички авиони. Дата је узбуна – „Пази ваздух“, а Берић је наредио да се на броду истакне југословенска застава. Четири групе од по три авиона „јункерс 87“ – „штука“, почели су напад. Са „Драве“ је узвраћено ватром. Вожњом у цикцак покушавали су да избегну бомбе, али Дунав је на том терену врло узан.
И поред тога, у борби која је трајала пола сата оборена су три авиона. Брод је, међутим, тешко оштећен бомбама и почео је да тоне. Преживело је десетак чланова посаде.
– Капетан Берић, са још 76 хероја, поделио је судбину брода којим је командовао – објашњава Спасојевић. – Потонуо је са бродом, поздрављајући државну заставу. Задњи запис у бродски дневник унет је у осам часова.
ХТЕЛИ У ПЕШАДИЈУ
Капетан Берић, како објашњава Спасојевић, планирао је да потражи информације и нова наређења у команди Флотиле у Новом Саду. Ако у томе не успе, план му је био да с морнарима онеспособи брод, да пређу на Фрушку гору и затим наставе борбу као пешадијска јединица.
Аутор: Н. Суботић
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести: