Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Теслина звезда је тада, на почетку његовог другог боравка у Европи, у фебруару 1892. године, засијала најблиставијим сјајем. Према његовом плану, очекивало се да ће, после Лондона и Париза, настави серију предавања у другим европским метрополама.

Дописиво се са око 7.000 људи из целог света и сва писма сачувао: Никола Тесла као савестан коресподент

Али, изненада му стиже порука због које је био принуђен да откаже сва предавања заказана за март и април. Из Париза, хитно је отпутовао у Госпић.
Јављено му је да му је мајка на самрти, да га очекује. Њега, свог јединца. И стигао је на време. Видела га је. Али, нажалост, умрла је после само неколико дана.

Надао се да ће му мајка дуго поживети

Био је неутешан. Он је истицао да је и свој проналазачки дар наследио од мајке. У писму, којим одговара ујаку пуковнику Паји Мандићу, поверио је своју тугу: „Ваше писмо ево сад сам добио. Не требам да Вам кажем да сам неизмјерно жалостан, ну тешим се колико можем. Предвиђао сам већ одавно жалостни овај догађај али ипак удар је био тежак. Надао сам се увјек да ће мајка још дуго поживјети јер је била снажна а мој и ујаков успјех јако ју је кријепио.“

Да би се што пре окренуо раду и на тај начин потражио утеху, убрзо после мајчине сахране упутио се у Америку преко Будимпеште. Ту се среће са песником Лазом Костићем, а стиже му из Београда и једна делегација представника Града Београда, Велике школе и Друштва српских инжењера са позивом да посети српску престоницу.

Да је Гете био Србин

Неке Теслине опаске о народној поезији показују оштрину запажања и уочавања суштинских квалитета усмене књижевности. Као одлику народног песништва, он на првом месту истиче племенитост, дакле етички квалитет.
Вредно је пажње што је настојао да представи свој српски народ као мислилачки и песнички, а не само као ратнички.
У свом разматрању народне поезије написао је и следеће:
„Ове народне песме могу се, по мишљењу самог Гетеа, ставити упоредо са најлепшим производима Грка и Римљана. А шта би тек он о њима рекао и мислио да је био Србин?“

Добродошлица и ода „Београдских новина“

Позив је радосно прихватио. Чезнуо је и он да први пут види слободну Србију.
Београдска железничка станица била је искићена заставама и венцима, и препуна света који је с нестрпљењем ишчекивао Теслин долазак. О томе су „Београдске новине“ подробно извештавале:
„У среду, 20. овог месеца (маја), у 11 сати увече, дошао је у Београд чувени електротехничар, г. Никола Тесла, Србин, грађанин слободне Америке, научењак светског гласа, чије име занима данас сав образован свет…“

Сутрадан је био у аудијенцији код принца Александра Обреновића, а потом га је примио намесник Јован Ристић. Посетио је затим Велику школу у којој је разгледао кабинете и збирке, а онда је ступио у свечану салу Капетан-Мишиног здања, где су га одушевљено поздравили окупљени професори и студенти.

Песник без Волтерове заједљивости

Да би у што бољем светлу представио Змајеву поезију, Тесла је користио предговор Антонија Хаџића, али је и сам дао веома умна запажања која потврђују и Теслино високо хуманистичко образовање:
„Иако се Срби одликују нарочито својим народним песништвом, они имају и неколико уметничких песника, који су достигли степен праве величине. Међу савременима није ниједан толико мио млађем покољењу колико Змај Јован Јовановић…
Песме Змајеве су у толикој мери српске да готово изгледа немогуће превести их на какав туђ језик. Оне се одликују оштром сатиром, која је слободна од волтеровске заједљивости, добросрдачношћу и непрекидним хумором, као и дубином и јачином израза.“

Змајев поздрав

Тесла је и раније читао Змајеву поезију и сматрао је овог нашег песника генијалним. Тим је радосније примио стихове које му је Змај посветио: Ти нам, Тесла, Ти врличе, Оде летом јаче струје, У далеку Колумбију Да Ти умље колумбује. Разумеће листак сваки Сваку жилу свога стабла Спајаће нас електрика (електрика наших срца
И без жице и без кабла).

Агонија неуспеха и блаженство среће

Са себи својственим заносом, Тесла је говорио великошколцима о срећи коју имају ствараоци кад откривају нове истине, стављајући их у службу целом човечанству. Помињући своја открића, рекао је поред осталог:

„Као и сваки млад човек имао сам пуно планова и идеја. Човек се маша за хиљаду ствари, стотину их може бити добрих, а од њих само једна може бити остварљива. Идући за остварењем својих замисли, мој живот је непрекидно треперење између агоније неуспеха и блаженства среће…“

После предавања је са професорима Велике школе обишао Калемегдан, а увече је у Теслину част београдска општина приредила вечеру у Вајфертовој пивари. Тада је песник Змај, узбуђен и узбуђена гласа, кажу летописци, прочитао своју песму под насловом „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд“.

Дирнут топлином песниковог поздрава, Тесла је пришао и пољубио руку чика Јови Змају.

Неиспуњена жеља

Напуштајући Београд 22. маја 1892. године, обећао је да ће поново доћи. Та му се жеља, међутим, није испунила. Уза се је понео Змајеве песме, решен да тог знаменитог српског песника представи у Новом свету, у Америци.

Тако су у њујоршком часопису „Тхе Центурџ Магазине“, у броју 48 из 1894. године, објављене три песме Јована Јовановића: „Три хајдука“, „Чудновата љубав“ и „Два сна“. Песме је, уз Теслину помоћ, препевао његов пријатељ амерички песник Џон Андервуд Џонсон. Уз песме је објављен и Теслин чланак у којем пише о историји српског народа, о народној књижевности и о Змајевом животу и стваралаштву.

(Наставља се)

Аутор: Б. Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века