Tesla kakvog ne znamo (12): Laboratorija nestala u požaru

Ali, ne samo da je Nikola Tesla, posle čikaške Svetske izložbe postao toliko važan u naučnim krugovima – da su protivnici njegove naizmenične struje visokog napona prestali da se oglašavaju – nego je i šira javnost u Americi bila silno zainteresovana za njegove ideje i njegove pronalaske.

U takvoj atmosferi, pojavila se jedna knjiga, njemu posvećena, koja je gotovo odmah prevedena i na nemački jezik, o njoj Tesla piše svojim rođacima:

„Poslao sam Vam knjigu u koju su moja sakupljena djela opisana. Svakoj sestri i ujaku poslao sam po jedan eksemplar.

Moje spise sakupio je američki pisac i knjiga ta ima divan uspjeh. Već se drugo izdanje štampa.“

Bez žice preko okeana

Šta je to Tesla radio izvestio je 22. juna 1894. godine časopis „The Njorld“ kada je urednik Brizben posetio njegovu laboratoriju i video kako radi Teslina radio-stanica. Brizben je objavio i izjavu slavnog naučnika koji mu je rekao da će „pomoću jedne velike stanice biti u stanju da šalje vesti bez žice preko okeana, i da će moći da bude uspostavljena radiotelegrafska veza između najudaljenijih krajeva zemlje“.

Posveta „zemljacima u Istočnoj Evropi“

Knjiga koju Tesla pominje u pismu ujaku Paji Mandiću, od 23. januara 1894. godine, zapravo je delo Tomasa Komerforda Martina, objavljeno u Njujorku te iste godine.

Naziv joj je „Pronalasci, istraživanja i članci Nikole Tesle“.

Znajući koliko je veliki naučnik bio privržen zavičaju, svojoj rodbini, pa i svojim zemljacima, Martin na knjizi ispisuje sledeću posvetu:

„NjEGOVIM ZEMLjACIMA u istočnoj Evropi, kao svedočanstvo o do sada ostvarenim radovima Nikole Tesle, s dužnim poštovanjem.“

U istom pismu ujaku Tesla najavljuje da planira da ponovo krene preko Atlantika i poseti rodbinu:

„Nadam se da ću naskoro u Evropu u nekom poslu pa onda ću Vas posjetiti. Svi mi prijatelji i doktori savjetuju da se okanim posla i da se odmorim, nu teško mi je sad ostaviti posao još nedovršen.“

Posle izvesnog vremena ujak ga obaveštava da je ova knjiga objavljena na nemačkom jeziku.

Kiš otkriva pozadinu „rata struja“

Da još jednom podsetimo na „rat struja“. Zašto? Pa, zbog razobličavanja pravog izumitelja električne stolice, što su Tesli pripisivali njemu i njegovoj „smrtonosnoj struji“.
U dvotomnom zborniku reportaža „Egon Ervin Kiš ima čast da predstavi Raj Ameriku“ – koji je Nolit objavio u Beogradu 1930. godine – ovaj najveći reporter 20 veka, sa njemu svojstvenim urnebesnim humorom, pa i žešćom satirom, ponekad i cinično, opisuje „obećanu zemlju“.
Kad je Kiš prokrstario Ameriku, „rat struja“ je već uveliko bio okončan, ali je ostao zapamćen i slavni reporter ga je ovekovečen u reportaži „Četrnaest stvari u Sing Singu“. Jedna od njih je električna stolica.
Kiš navodi ulogu Edisona i Vestinghausa, koji je zastupao Teslu.
Čuveno je njegovo delo „Zapiši to, Kiš“, o pogubnom porazu austrijske armije posle invazije na Srbiju, preko Drine i Save, u avgustu 1914.

Telemehanika u malom isprobavana u Njujorku

„U svojoj laboratoriji Tesla ostvaruje 1894. godine iz vrlo osetljivih strujnih kola svoje radio-automate, koje pokreće pomoću male otpremne stanice i svaki od ovih automata mogao je obavljati razne dodeljene radnje.

U ovim automatima vidimo pravo ostvarenje telemehanike iako u malom…“ – pisao je inženjer Vojislav Popović u knjizi o Nikoli Tesli.

Tesla je u to vreme u svojoj laboratoriji konstruisao prvu malu otpremnu radio-stanicu. Pomoću nje je prenosio bežične signale do nekoliko prijemnih stanica koje je premeštao po Njujorku, postavljajući je na raznim mestima, na rastojanju od više kilometara.

Edisonova zla ujdurma da Tesli napakosti

„Ko je izumeo ovu elektrokuciju? Ta ko drugi da je izumeo nego Edison, stari čarobnjak? Ali to, kako je ova uvedena u državnu svrhu, to je jedna prava amerikanska priča, ha ha, jedan manevar konkurencije. Osamdesetih godina propagisao je Edison električno osvetljenje putem struje niske napetosti, čiji je vod prouzročavao velike troškove. Postupak sa strujom visoke napetosti i naizmeničnom strujom primenjenom sa strane Džordža Vestinghausa bio je znatno jeftiniji.
Ugroženo Edisonovo društvo ukazalo je sad na opasnosti vodova struje visoke napetosti i založilo se za njenu zabranu. Poslalo je još i jednog nameštenika, Harolda Brauna, u Albani, sedište vlade države Njujork. Tamo je mister Braun na javnim izlaganjima ubijao konje, pse, mačke i zečeve, dodirom sa aparatom konkurencije.
I najzad je Edison-Kompani na silu boga sprovela jedan zakon, po kome bi se sva pogubljenja u državi Njujork trebalo da izvrše ne više užetom, nego strujom visoke napetosti. Ovim je svima ljudima očitovana opasnost Vestinghausovog sistema.
Busineš as usual“ – zaključuje Egon Ervin Kiš.

Pretrpeo veliki udar

Kao elektroinženjer i dobar poznavalac Teslinog dela Popović je dalje napisao:

„Posle tih uspelih rezultata Tesla u svojoj laboratoriji izrađuje veću radio-stanicu, ali baš u to vreme zadesila ga je velika nesreća: 13. marta 1895. izbio je požar u zgradi u kojoj je njegova laboratorija bila smeštena, pa je i nju uništio.

To je bio veliki udar za Teslu, jer mu je u požaru sve propalo što je dotle uradio na polju radiotenike, kao i tek podignuta nova eksperimentalna radio-stanica…

(Nastavlja se)

Autor: B. Potočan

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama

Tesla kakvog ne znamo (2): U „obećanoj zemlji“ Americi

Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo

Tesla kakvog ne znamo (4): Na izložbi u Parizu

Tesla kakvog ne znamo (5): „Rat struja“ protiv Tesle

Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine

Tesla kakvog ne znamo (7): Majka dočekala jedinca

Tesla kakvog ne znamo (8): Motor za Nijagarine vodopade

Tesla kakvog ne znamo (9): Ljudima zastajao dah

Tesla kakvog ne znamo (10): Glas mu se jedva čuje

Tesla kakvog ne znamo (11): Najveći događaj u istoriji tehnike

Tesla kakvog ne znamo (13): U nevolji pritekli prijatelji

Tesla kakvog ne znamo (14): Prvi iz klase robota

Tesla kakvog ne znamo (15): Grandiozni eksperimenti

Tesla kakvog ne znamo (16): Vek ispred svog vremena

Tesla kakvog ne znamo (17): Genije najavio i mobilni

Tesla kakvog ne znamo (18): Prometej 20. veka