Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Али, не само да је Никола Тесла, после чикашке Светске изложбе постао толико важан у научним круговима – да су противници његове наизменичне струје високог напона престали да се оглашавају – него је и шира јавност у Америци била силно заинтересована за његове идеје и његове проналаске.

У таквој атмосфери, појавила се једна књига, њему посвећена, која је готово одмах преведена и на немачки језик, о њој Тесла пише својим рођацима:

„Послао сам Вам књигу у коју су моја сакупљена дјела описана. Свакој сестри и ујаку послао сам по један ексемплар.

Моје списе сакупио је амерички писац и књига та има диван успјех. Већ се друго издање штампа.“

Без жице преко океана

Шта је то Тесла радио известио је 22. јуна 1894. године часопис „Тхе Њорлд“ када је уредник Бризбен посетио његову лабораторију и видео како ради Теслина радио-станица. Бризбен је објавио и изјаву славног научника који му је рекао да ће „помоћу једне велике станице бити у стању да шаље вести без жице преко океана, и да ће моћи да буде успостављена радиотелеграфска веза између најудаљенијих крајева земље“.

Посвета „земљацима у Источној Европи“

Књига коју Тесла помиње у писму ујаку Паји Мандићу, од 23. јануара 1894. године, заправо је дело Томаса Комерфорда Мартина, објављено у Њујорку те исте године.

Назив јој је „Проналасци, истраживања и чланци Николе Тесле“.

Знајући колико је велики научник био привржен завичају, својој родбини, па и својим земљацима, Мартин на књизи исписује следећу посвету:

„ЊЕГОВИМ ЗЕМЉАЦИМА у источној Европи, као сведочанство о до сада оствареним радовима Николе Тесле, с дужним поштовањем.“

У истом писму ујаку Тесла најављује да планира да поново крене преко Атлантика и посети родбину:

„Надам се да ћу наскоро у Европу у неком послу па онда ћу Вас посјетити. Сви ми пријатељи и доктори савјетују да се оканим посла и да се одморим, ну тешко ми је сад оставити посао још недовршен.“

После извесног времена ујак га обавештава да је ова књига објављена на немачком језику.

Киш открива позадину „рата струја“

Да још једном подсетимо на „рат струја“. Зашто? Па, због разобличавања правог изумитеља електричне столице, што су Тесли приписивали њему и његовој „смртоносној струји“.
У двотомном зборнику репортажа „Егон Ервин Киш има част да представи Рај Америку“ – који је Нолит објавио у Београду 1930. године – овај највећи репортер 20 века, са њему својственим урнебесним хумором, па и жешћом сатиром, понекад и цинично, описује „обећану земљу“.
Кад је Киш прокрстарио Америку, „рат струја“ је већ увелико био окончан, али је остао запамћен и славни репортер га је овековечен у репортажи „Четрнаест ствари у Синг Сингу“. Једна од њих је електрична столица.
Киш наводи улогу Едисона и Вестингхауса, који је заступао Теслу.
Чувено је његово дело „Запиши то, Киш“, о погубном поразу аустријске армије после инвазије на Србију, преко Дрине и Саве, у августу 1914.

Телемеханика у малом испробавана у Њујорку

„У својој лабораторији Тесла остварује 1894. године из врло осетљивих струјних кола своје радио-аутомате, које покреће помоћу мале отпремне станице и сваки од ових аутомата могао је обављати разне додељене радње.

У овим аутоматима видимо право остварење телемеханике иако у малом…“ – писао је инжењер Војислав Поповић у књизи о Николи Тесли.

Тесла је у то време у својој лабораторији конструисао прву малу отпремну радио-станицу. Помоћу ње је преносио бежичне сигнале до неколико пријемних станица које је премештао по Њујорку, постављајући је на разним местима, на растојању од више километара.

Едисонова зла ујдурма да Тесли напакости

„Ко је изумео ову електрокуцију? Та ко други да је изумео него Едисон, стари чаробњак? Али то, како је ова уведена у државну сврху, то је једна права американска прича, ха ха, један маневар конкуренције. Осамдесетих година пропагисао је Едисон електрично осветљење путем струје ниске напетости, чији је вод проузрочавао велике трошкове. Поступак са струјом високе напетости и наизменичном струјом примењеном са стране Џорџа Вестингхауса био је знатно јефтинији.
Угрожено Едисоново друштво указало је сад на опасности водова струје високе напетости и заложило се за њену забрану. Послало је још и једног намештеника, Харолда Брауна, у Албани, седиште владе државе Њујорк. Тамо је мистер Браун на јавним излагањима убијао коње, псе, мачке и зечеве, додиром са апаратом конкуренције.
И најзад је Едисон-Компани на силу бога спровела један закон, по коме би се сва погубљења у држави Њујорк требало да изврше не више ужетом, него струјом високе напетости. Овим је свима људима очитована опасност Вестингхаусовог система.
Бусинеш ас усуал“ – закључује Егон Ервин Киш.

Претрпео велики удар

Као електроинжењер и добар познавалац Теслиног дела Поповић је даље написао:

„После тих успелих резултата Тесла у својој лабораторији израђује већу радио-станицу, али баш у то време задесила га је велика несрећа: 13. марта 1895. избио је пожар у згради у којој је његова лабораторија била смештена, па је и њу уништио.

То је био велики удар за Теслу, јер му је у пожару све пропало што је дотле урадио на пољу радиотенике, као и тек подигнута нова експериментална радио-станица…

(Наставља се)

Аутор: Б. Поточан

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века