fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике

„Уопће имам повољне гласове да Вам јавим. Мој систем употребљен је на Нијагари“ – известио је Никола Тесла писмом свога ујака Петра Мандића, оног који ће касније бити митрополит. Није то био само успех Теслин и Вестингхаусов, него је то наговестило потпуну победу њихове идеје над Едисоновом, што је умногоме одредило и правац будућег развоја.

Никола Тесла wikipedia.org
Никола Тесла wikipedia.org

На Нијагари су тада била већ завршена три генератора са 12 патената, а три четвртине свих иновација уграђених у овај гигантски подухват били су Теслини проналасци.

Највећа похвала проф. Скота са Јејла

Кад је завршен и преносни вод, први пут у историји је тај систем пренео енергију са Нијагаре до града Бафала, који је удаљен 22 миље.

Највећу похвалу овом пионирском подухвату дао је професор Скот са Универзитета Јејл кад је, много година пошто се све збило, написао:

„Развитак електричне снаге, од Фарадејевог открића 1831. године па до прве инсталације Теслиног вишефазног система 1896. године, неоспорно је највећи догађај у историји целе технике.“
Приликом свечаног пуштања у рад електране на Нијагариним водопадима Тесла је био позван да одржи поздравни говор.

Пупинова четири историјска догађаја

У својој књизи „Са пашњака до научењака“ Михаило Пупин је издвојио четири историјска догађаја за развој науке о електрицитету у САД у периоду од 1890. до 1894. године:
„Први догађај је био онај успешни пренос електричне снаге између Лауфена и Франкфурта у Немачкој 1891. године. Ту је била употребљена наизменична струја.
Други догађај била је одлука друштва за стварање погонске снаге и конструкције на водопаду Нијагаре, да за пренос своје електричне снаге усвоји систем са наизменичном струјом.
Трећи од ових историјских догађаја било је уједињење Едисоновог друштва са Томсон-Хаустоновим друштвом у Лину, у држави Масачусетс. Уједињење ових двеју организација значило је крај борбе против система са наизменичном струјом од стране света који је имао „највише уплива у електричној индустрији…
А четврти историјски догађај био је конгрес електричара приликом Светске изложбе у Чикагу 1893. године… А после конгреса електричара 1893. тај отпор сасвим се изгубио.
Први видни успех ове сарадње чисте науке и техничке вештине био је подизање сјајне електричне централе на водопадима Нијагаре, а затим систем преноса електричне снаге у подземној железници у Њујорку, где су наизменична и једносмерна струја једна другу тако дивно допуњавале.“

Почетак упрезања природних сила

Приликом обраћања говорио је о електрицитету:

„Имамо многе споменике прошлих времена, имамо дворце и пирамиде, храмове Грчке и катедрале хришћанског света.

У њима је оверодостојена снага људи, величина нација, љубав према уметности и преданости религији.

Овај споменик на Нијагари, пак, има нешто своје особито, у већем складу са нашим данашњим мишљењем и хтењима.

То је споменик достојан нашег доба науке, истински споменик просветитељства и мира. Он означава почетак упрезања природних сила у службу човека, укидање примитивних метода, избављење милиона из оскудице и патње.

Без обзира на то што ми настојимо да чинимо, без обзира на које поље усмеравали своје напоре, ми зависимо од енергије…

„Намјеравам тамо,да се мало одморим“

Завршавајући излагање, Никола Тесла је изнео своје смело предвиђање које се тек у 20. веку обистинило:

„У великом здању на Нијагари видимо не само одважан инжењерски и привредни подухват, него и џиновски корак у правом смеру, означен егзактном науком и човекољубљем.
Његов успех је сигнал за коришћење нових снага широм света, и његов утицај на привредни развој је неизмјеран.“

По устаљеном обичају, Тесла писмом извештава ујака Пају Мандића, пуковника, о ономе што му се догађа и на чему ради:

„Ево добио сам, има неколико дана, од Франклин Института златну медаљу за знанствене заслуге, а чини ми се да сам Вам писао да ми је један универзитет овдје понудио докторат филозофије.

То знам да ће Вас интересовати. Овдје све добро изгледа.
Успјевам врло добро са неколико проналазака и надам се да ћу свршити посао наскоро, па онда намјеравам тамо, да се мало одморим…“

Тајно оружје

Многе приче и још многобројнија нагађања о Теслином тајном оружју трају готово током читавог 20. века. Највише се спекулисало и највише су приче подгреване уочи два светска рата.
Према неким подацима, британска влада је позивала великог научника да за њих ради на тим својим проналасцима. Према другим, наводно га је после револуције у Русији позивао и Лењин, нудећи му много злата.
Тесла је о свом разорном оружју први пут објавио рад 1900. године. Ни до краја живота није престајао да га усавршава, како је говорио или писао.
Али, тај део његове заоставштине, или евентуални планови, не налазе се у Музеју „Николе Тесле“ у Београду.

„Ни сам не знаш када ће то бити“

Као и у овом писму, много је пута још писао својим рођацима да „намјерава тамо“, увек кад би окончао неке од многобројних својих великих послова.
Завичај га је вероватно привлачио кад је размишљао како би и чиме олакшао души и где би се најбоље окрепио.

Симпатично је писмо његове сестре од ујака Марије Мандић, која као да је прозрела да Тесла помиње долазак више да би себе соколио:

„Врло се веселим Твоме доласку, ал жали Боже, што још ни сам не знаш када ће то бити…“

(Наставља се)

Аутор: Б. Поточан

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама

Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци

Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство

Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу

Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле

Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине

Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца

Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде

Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах

Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује

Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару

Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи

Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота

Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти

Тесла каквог не знамо (16): Век испред свог времена

Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: