Zločin Архиве - Страница 161 од 175 - Јадовно 1941.

САХРАЊЕН ВЛАДИМИР ЈАГАР: Разоткрио Шпегеља затим пензионисан

24. фебруар 2019.

У Београду данас сахрањен Владимир Јагар, чувени оперативац КОС. Забележио како се Туђманова војска спремала за рат Нa гробљу на Бежанији данас је сахрањен Владимир Јагар, некадашњи официр ЈНА, обавештајац КОС који је од октобра 1990. до јануара 1991. тајно начинио 120 сати аудио и 19 сати видео сведочанстава како се Туђманова Хрватска спремала за сецесиjу и тотални рат против Срба. Све Јагарове шпијунске забелешке биле су доступне војном и државном врху СФРЈ, али права реакција је изостала, а земља је потонула у крвави рат. Владимир Јагар је 25. јануара 1991, после емитовања филма о Шпегељу на РТС, склоњен у Србију. Када је маја 1992. промењен начелник безбедности у војсци речено му

Наташа Јовановић: Србија у црном

23. фебруар 2019.

Рат је завршен. Голгота траје. Србија после НАТО бомбардовања има дупло више деце оболеле од рака него друге европске земље Херојска борба за живот оболелих од рака почела је тек после рата. Та голгота у миру траје и данас. Резултати светских истраживања показују да је Србија на другом месту по умирању од рака и на 18. месту по учесталости настанка малигних болести. Најпоразнији је ипак број најмлађих становника Србије који се суочавају са страшном болешћу а да о сложеном и комплексном удесу нације који је свему претходио не знају готово ништа. На њих, њихове велике драме које се одвијају далеко од очију јавности, подсети нас сваке године обележавање Дана деце

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Добротвори

23. фебруар 2019.

Да ниjе злих људи, добротворима би се утро траг. Да ниjе поганства и мржње, добротворство и љубав би погинули за сва времена. Несрећа jе само што човjек све то схвати и увиди кад га зло сколи и несрећа притисне, што доброчинству научи циjену тек кад га обрва пакост и немилосрђе. То наjбоље знаjу они коjи су преживjели и прошли кроз пакао усташког злотворства. Нико као они ниjе утврдио да доброчинство никад не може погинути, да добро вазда исплива, чак и ако се у море баци. Многи се од њих, тако, неће сjетити детаља из сопственог живота, свих страдања и мука коjе су претурили преко главе, али сви као молитву памте

Томислав Јосић признао српске цивилне жртве у Вуковару!

23. фебруар 2019.

Садашњи саветник за бранитеље града Вуковара и бивши председник бившег „Стожера за одбрану хрватског Вуковара“ Томислав Јосић одржао је 21. фебруара у просторијама градске скупштине конференцију на којој се осврнуо на недавни списак са именима српских цивилних жртва у Вуковару који је јавности представио заменик градоначелника Вуковара из реда припадника српске заједнице Срђан Милаковић. Томислав Јосић оспорио је списак Срђана Милаковића и на основу докумената које је према његовим речима користио Хашки суд закључио како се од 36 споменутих имена налазе имена 15 војника, али и људи страдалих изван Вуковара те неколико особа чији је статус непознат. Он је додао да је то покушај изједначавања двадесетак српских жртава с хиљадама убијених након окупације Вуковара.

ЗАБОРАВЉЕНА ХЕРОИНА: Рат баба Вишње против Аустроугарске

23. фебруар 2019.

Међу именима заборављених српских хероина сигурно се налази и баба Вишња Мосић из вишеградског села Горње Дубово коjа jе десетак година пре Сараjевског атентата и почетка Првог светског рата била припадник организациjе Млада Босна. Ова виспрена и писмена српска сељанка, коjа jе 1906. године остала без мужа Пера, не само да се бринула о броjноj фамилиjи него jе преко увек немирне границе између Босне и Херцеговине и Србиjе, чиjа jе гранична линиjа пролазила на стотинак метара од њене куће, преводила све оне коjи су jе за помоћ замолили. Аустроугарске власти у предвечерjе Првог светског рата поjачале су контролу границе између села Дубова у БиХ и Заовина у Србиjи, али то

КОМЕНТАР: Анђео

22. фебруар 2019.

Све бомбе на свету убијају, само су америчке „лековите“. У Вашингтону их називају анђелима које су послали на Југославију 1999. Све бомбе на свету убијају, само су америчке „лековите“. У Вашингтону их називају анђелима које су послали на Југославију 1999. А, бомбардовање Либије било је „хуманитарна мисија“. И тако, од завршетка Другог светског рата, за 74 године, САД су војно интервенисале у педесетак земаља света. У сукобима, ратовима, инцидентима, самопроглашени миротворци заправо су само додавали уље на ватру, а страдало је око 20 милиона људи. Сада је на ред дошла Венецуела. На став Србије да нећемо да се мешамо, стигла је опомена америчког амбасадора Кајла Скота да смо на „погрешној

Војин Бакић – забрањени кипар

22. фебруар 2019.

Прије 27 година срушен је један од највећих партизанских споменика у Хрватској аутора Војина Бакића, једног од највећих екс-југословенских кипара српског поријекла – споменик на Папуку у Славонији, подигнут на територији слободној од усташа. Споменик је подигнут у част погинулим партизанским борцима, односно Шестом славонском корпусу. Рад на споменику Бакић је почео 1957. године, а завршио 1968. Био је висок 30 метара, а изграђен од нерђајућег челика. Када је откривен, био је највећа постмодернистичка апстрактна скулптура у свијету. Бакићев монументални споменик срушен је између 21. и 22. фебруара 1992. године. Споменик су уништили припадници 123. бригаде Хрватске војске након пуних пет дана минирања, потврдили су свједоци. Тадашњи хрватски медији тврдили

Београд спомеником одаје почаст херојима са Кошара

22. фебруар 2019.

Београд ће овог лета, на двадесету годишњицу Битке на Кошарама, на Косову у време НАТО агресије, подићи споменик у част херојима са Кошара. Место споменика још није дефинитивно одабрано, а највероватније ће браниоци Србије из 1999. године достојан монумент добити недалеко од булевара који носи њихово име. Иза иницијативе да се у Беогаду подигне споменик погинулим припадницима Војске Југославије стоји њихов ратни командант, пуковник у пензији Љубинко Ђурковић. Он је за „Новости“ изјавио да се нада да ће то обележје бити постављено до 23. јуна када се обележава 20 година од одбране карауле Кошаре. „Споменик је завршен још крајем прошле године, а тренутно се налази у Београду, на Теразијском платоу. Био сам командант тим јунацима, а 108 погинулих хероја обавезује мене

Хитлерови есесовци и даље примају пензије

22. фебруар 2019.

У Белгији и Великој Британији, али и још неким земљама, припадници Хитлерових СС јединица или њихове породице и даље примају немачке пензије. Белгијски лист „Morgen“ преноси да има још 27 колаборациониста који су на немачким „државним јаслама“, а пензије примају и британски есесовци. Све је откривено када су четири посланика у белгијском парламенту затражила прекид исплате тих примања и предочила доказе да исплате постоје, наводи белгијски лист, преноси Срна. Ипак, са правне стране, нема неправилности — Немачка је наследила обавезе Трећег рајха и преузела на себе и исплату пензија, позивајући се на декрет који је потписао Хитлер 1941. године. То је једини Хитлеров декрет који је правно остао на снази и након Потсдамске конференције. Белгијске власти не знају о коме је реч јер информацију о томе имају

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

22. фебруар 2019.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Изетбеговићева превара изазвала рат

22. фебруар 2019.

Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да два народа, Срби и Хрвати, имају услов за независност – кантоне и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу На данашњи дан 1992. године постављени су темељи Кутиљеровог плана за БиХ, који је предвиђао њену кантонизацију и независност – план су прихватили Срби и Хрвати, а тадашње муслиманско руководство га је прво потписало, а потом одбацило. Српско прихватање тог плана је историјски значајно јер потпуно негира наводну српску кривицу за рат у БиХ и тврдње да су Срби започели сукобе јер су, наводно, хтјели да руше

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Проглашавам петокраку искључиво српским наслијеђем

21. фебруар 2019.

Најновија, мало нетипична ватерполо утакмица на риви у Сплиту, показала је да се црвена звијезда са пет кракова доживљава искључиво као српско знамење. Дошло је вријеме да то озваничимо. Тако је то најмање још од времена кад је, у истом граду 1991. године, мирни грађанин покушао удавити војника ЈНА на транспортеру. Редов у сивомаслинастом дресу је спасио главу умакавши у челични оклоп „србо-комунистичке четничке армаде“, док се ватерполиста Краљ, на постхумно згражавање династије Петровића са Цетиња, спашавао скоком у море и одрицањем од српства и црвеног дреса. Многи су се тада, са носталгијом сјетили Звездаша Деје Савићевића и његовог „напушавања Пургера“. Но, Црногорци се данас, више него икад, јасно разликују

Мрачне тајне Савамале: Смрт београдских Јевреја у камиону гасној комори у Другом светском рату

21. фебруар 2019.

Од 8. децембра 1941, почела су појединачна убиства јеврејских жена, деце и старих у Београду, да би од марта 1942. кренуло масовно уништење свих 6.300 заточених у логору Сајмиште, у злогласном камиону „душегупки“ који је полазио из данашње Савамале… Био је почетак октобра месеца 1953. године када је у Прибој, градић на југозападу Србије, из Аустрије стигло троје људи у великом камиону. У групи су били возач Нуман Зекић, руководилац нове фабрике која је управо изграђена у месту, Вехбо Врцић, и представник аустријске компаније Saurer Werke, Kарл Егер, од које је управо купљена лиценца за производњу новог возила, модела „6 GGF-L“. Месец дана касније, 30. октобра исте године, у 10.30

У Ослу представљена књига „Логор смрти”

21. фебруар 2019.

На угоститељско-туристичкој манифестацији „Крчма”, коју је у суботу у Ослу организовало Српско друштво „Рас”, представљена је књига „Логор смрти”, коју је написала норвешка новинарка и списатељица Ингебјерг Јенсен, а превела Кристина Стаменковић. У књизи се на нијансиран начин прати однос норвешких и немачких чувара према логорашима, али и покушаји локалног становништва да помогне заробљеницима и дотури им храну. Читалац има прилику да се упозна са страдањем заробљеника у нацистичком логору у Норвешкој и са чињеницом да су многи умрли од болести или брутално убијени далеко од своје земље. На прве две странице налази се скица логора са распоредом просторија за логораше и логорску стражу, а у наставку је илустрован боравак