arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

БИТКА ИЗНАД НИША: Совјети и Американци су укрстили копља у Другом светском рату?

28. фебруар 2019.

Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију јавности. Совјетске трупе су 7. новембра 1944. марширале близу српског града Ниша. Црвена армија и југословенски партизани су претходно ослободили Београд и успешно наставили да ослобађају Балкан. Поред тога, СССР је тада обележавао 27. годишњицу револуције 1917. године, тако да је колона била украшена многобројним црвеним заставама и праћена музиком војног оркестра. Сви су били изузетно добро расположени. Изненада совјетске војнике обузе немир када се на небу појавише десетине непознатих авиона. То је изгледало чудно, с обзиром да се није знало ни за какве

Прети рушење топовских шупа на Аутокоманди?

28. фебруар 2019.

Привремена заштита некадашњег јеврејског логора на београдској Аутокоманди траје још само две године. Уколико се убрзо не донесе закон и ако не постане споменик културе, остаци стратишта ће нестати Остаци некадашњег логора Топовске шупе, на београдској Аутокоманди, где је практично започео Холокауст у нашој земљи, могли би да буду срушени уколико не добију статус културног добра! Како је, за „Новости“, потврђено у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, ова локација налази се под претходном заштитом, која је само привремена. Она се даје на три године, док се не прикупи документација неопходна да објекат „конкурише“ за заштићено културно добро. Претходна заштита за Топовске шупе већ је требало да истекне у

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

plascanska-dolina-nob.jpg

Сјећање на злочин у Јања Гори

27. фебруар 2019.

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код  Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у  у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године.  Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА  Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Ленка, храбра ратница са Таре

27. фебруар 2019.

Ленка Пјевић Рабасовић, хероина Првог светског рата, прикључила се чети којом је командовао њен брат Цвијо, док су све њене заробили и мучили. Рањена је 1918.године, али је брзо опет опасала пушку и војевала до ослобођења Девојка из села Биоска, на обронцима Таре, сањала је само једно – венчаницу. Сан јој се и остварио, али тек пошто се, како је говорила, прво венчала са пушком. Ленка Пјевић Рабасовић је најпре постала ратница, па тек онда супруга и мајка. „Мој девојачки сан о срећи, прекинули су ратови. Најпре два Балканска, па онда онај велики, светски. Они су из основа, и у најлепшим годинама, пред удају, променили мој живот и бацили ме

Срећко Максимовић: Дракулић – ноћ човјечанства

27. фебруар 2019.

И даље не скидам поглед са мермерних плоча. Примећујем да се поједина презимена понављају у недоглед – Тодић, Стијаковић… Дах застаје. Цијеле породице су затиране. Огњишта заувијек угашена Трећег фебруара је помен страдалима у бањалучким насељима Дракулић, Мотике и Шарговац. Тог фебруарског дана 1942. комшије Хрвати су престали да буду комшије и постали су усташе. Убијено је 2300 људи од којих 551 дијете. Њихова кривица? Били су Срби. Зар је потребно нешто више? Сезона лова на Србе је увијек отворена. Још је Анте Старчевић најавио будуће догађаје рекавши да су Срби накот зрео за сјекире. Толико су одзвањале те ријечи у ушима „узорних комшија” Хрвата те су дословце испунили ријечи

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

27. фебруар 2019.

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама. „… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Новосадски лекар који је преживео Холокауст очи у очи са својим злочинцем

27. фебруар 2019.

Живот др Теодора Kовача, легендарног професора Медицинског факултета у Новом Саду, обележен је страдањем и патњом: холокауст му је десетковао породицу и до дана данашњег није сазнао где су тачно, и како, скончали његови отац и мајка. Неким чудом, он и старији му брат Kарло, избегли су трагичну судбину милиона Јевреја и после три и по мучне године проведене по мађарским логорима, вратили су се у опустошену домовину. Бескуpполозни ратни мешетар – У прогону и ликвидацији Јевреја, Немци су, нажалост, имали доста савезника међу нашим људима. У рату, на површину избијају најнижи пориви, похлепа, завист, жеља да се понизи неко ко је више стекао… Приклонивши се окупатору и стекавши одређене

Радаковић: Гробови су камени свједоци наше прошлости

27. фебруар 2019.

На фотографији се налази споменик Вукашина Ћопића, прве жртве усташког терора са подручја Приједора. Вукашин Ћопић (60 година), добровољац на Солунском фронту, ухапшен 5. маја 1941. године, ликвидиран код села Чараково. На каменом крсту, изнад ћириличног натписа, урезана је и петокрака. Кад вам приговоре „шта ће крст на Мраковици“, кад вам кажу како је партизанима крст био мрзак, кад вам разни новинарчићи и НВО активисти почну лупати глупости о карактеру отпора фашизму и нацизму на овим просторима, ви им покажите ову фотографију. Она, између осталих доказа, побија све њихове памфлете, све говоре мржње према српском народу, све лажи о устанку свих народа у Босанској крајини у љето 1941. године. Извор

Одржан јавни час о методологији изучавања Холокауста

27. фебруар 2019.

Изучавање о Холокаусту треба да буде засновано на принципу личне приче жртве јер исповијести преживјелих увијек говоре о побједи живота над смрћу, рекао је Боро Станић, који је са ученицима Економске школе у Бијељини подијелио сазнања о овој теми стечена на семинару „Јад Вашем“ у Јерусалиму, највећем институту за проучавање Холокауста. Станић, који је професор српског језика и књижевности у овој школи, на јавном часу посвећеном методологији изучавања Холокауста, рекао је да је циљ овог семинара развијање свијести о култури памћења, а Институт у Јерусалиму највећи је тог типа на свијету. „Неопходно је методолошки приступити прочувању овог проблема 20. вијека, као и наставне садржаје о Холокаусту и геноциду прилагодити ученицима“,

Пијани хрватски полицајци глуме претке усташа: Врбнички Срби, запалићемо вам град!

26. фебруар 2019.

У Врбнику на острву Крку дошло је до инцидента када је полицајац на забави током карневала ударио мештанина по глави стакленом чашом. После инцидента његове колеге су запретиле речима: „Врбнички Срби, запалићемо вам град“. Полиција је потврдила да се инцидент догодио у ноћи с петка на суботу у Врбнику, а покренута је и истрага, преноси Index.hr. „Према засад прикупљеним сазнањима, на јавном окупљању ‘Машкаре 2019 Врбник’ дошло је до нарушавања јавног реда и мира у којем је учествовао већи број особа, међу којима је био и полицијски службеник Полицијске станице Крк, у то време изван службе“, наводи у саопштењу полиција. Лакше телесне повреде су том приликом задобили 28-годишњи хрватски држављанин

Херој међу анђелима

26. фебруар 2019.

У групи првих српских ваздухопловаца и јунака Првог светског рата изузетно важно место припада Ђорђу Рошу. Помагао у оснивању прве домаће авио-компаније, спасавао Грачаницу, Жичу, Хиландар… Историју Србије током 20. века обележили су многи јунаци и херојства која не бисмо смели да заборавимо. Само један од таквих људи је Ђорђе Рош, зачетник нашег цивилног и ратног ваздухопловства, бранилац Београда у Првом светском рату када је стекао ране које је зачудо преживео… Рош је човек који је сачувао и забележио легендарни говор мајора Гавриловића, да би у међуратном периоду учествовао у оснивању прве домаће авио-компаније. Касније прискаче у помоћ како би била спасена Грачаница, потом Жича, а посебно пожртвовано учествује у

Вучевић у Вуковару: Пуна подршка нашем народу

26. фебруар 2019.

Градоначелник Новог Сада посетио Вуковар и сусрео се са представницима заједничког већа општина Срби у Хрватској увек могу да очекују институционалну подршку од матице Србије, поручио је у понедељак у Вуковару градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и истакао да се предано ради на што бољим односима са Хрватском, јер је то у циљу заштите права Срба који живе у тој држави. Он је са својим сарадницима, на позив председника Заједничког већа општина Вуковар Срђана Јеремића, посетио Србе који живе у источној Славонији, западном Срему и Барањи. – Имајући у виду споразуме између председника Републике Србије и председнице Републике Хрватске, са српске стране је урађено све што је тражено од хрватске

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

БОШКО КОЗАРСКИ: Да ли је вредела жртва хероја са Кошара?

26. фебруар 2019.

У служби непомјаниковој, нововековне силе намећу драме, поробљавају слабије, режирају тужне крајеве појединаца и читавих народа најчешће зарад запоседања и експлатације природних богатстава. Са друге стране, честити род људски кроз појединце-хероје мења већ изрежиране историјске догађаје. Тако је било и на Кошарама 1999. године, у бици о којој тек последњих неколико година помало говоримо, стидљиво се поносећи херојима који су остали тамо попут вечних стражара. Сени преко стотину див јунака чији су рано прекинути животи уграђени у темеље слободе данашње Србије чекале су на достојан и достојанствен белег величине њихове жртве. Покренута иницијатива израде споменика је веома брзо дала резултате, естетски дискутабилне, али резултате који су будили наду у оздрављење

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА