arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ledinica_Leotar.jpg

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из Придворачке јаме?

8. април 2019.

Пишите ви шта хоћете, али од тога неће бити ништа, као што ни досад ништа ниjе било! – рекао jе новинару „Моjе Херцеговине“ jедан стари Требињац, коjи има вриjедна сjећања. И додао да jе то испричао мени лично jер сам га питала, али да забрањуjе да наведем његово име! Да неће да буде дио моjе приче. Ко би то замjерио човjеку са седамдесетогодишњим лошим искуством поводом ове „ствари“? А ради се о посмртноj судбини мученика из Придворачке jаме. О информациjи да се на „лединици“ преко пута капеле на улазу у требињско гробље, диjелу коjи jе изузет од давања локациjа за нове гробнице, а гдjе jе 06. октобра 1941. сахрањено 13

Ливно

Људи без мрље

8. април 2019.

Љета 1990. године, кад је у ливањском крају замајац међунационалних нетрпељивости и раскола почео поново узимати залет и хватати маха, кад су по зидовима и раскрсницама почели освитати усташоидни графити и злокобне поруке, кад су почела скрнављења споменика, нарочито оних на мјестима гдје је четрдесет и девет година раније земља огрезла у српској крви, у сарајевском „Ослобођењу” је бљеснуо запис ливањског дописника Светозара Љубоја. Стари и прекаљени новинар, човјек који је као дјечак у Ливну преживио све страхоте усташких клања и само пуким случајем, захваљујући добротворима друге вјере, остао жив, осјетио је да је тренутак за вапај, за апел да се крвави ратни ножеви, каме и ханџари врате у корице

Милан Ружић: Време за заборав

8. април 2019.

Дошли смо до тренутка у својој историји у којем се све своди на заборав. Од свега чега бисмо се имали сетити и тиме се поносити, ми се једино увек сетимо да заборавимо. Заборав је од нас начинио идеалне робове и то ће нам бити максимум у овом историјском минимуму нас као народа. Да би се ово променило, максимум мора бити наш минимум. Народ чија свест грца, једино се још једним прстом држи за своју религију. Ми грцамо у подвалама, омаловажавањима, разбраћивању, раскршћавању, расрбљавању и самопорицању. Не видим ништа што би зауставило наш даљи пад, ако даље има, према дну, ако смо већ морал и поштење прележали као што деца прележе

Ђорђе Бојанић: Алберт Авдијев, руски добровољац (снајпериста), на трибини „Двадесет година од битке за Паштрик“ у Врању.

8. април 2019.

Наш брат Авдијев, јунак… који се борио за нас. Његово херојство и борба за српски народ и православље огледа се, поред осталог, у чињеници да, када га је терористички снајпер погодио у десно, он је свој снајпер пребацио на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. После трагедије пребачен је у болницу у Приштини, а онда на ВМА у Београду. Чим се мало опоравио, побегао је из болнице и вратио се на ратиште. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид (100%). Авдијев je из Владикавказа, он има ратну причу од које се може написати цео роман. Поред Авдијева

pod-tudjim-krstom-pokrstavanje5.jpg

Под туђим крстом: Пушком чистити веру! (5)

8. април 2019.

Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа Власти и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубешком Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћуjући високе таксе, превео jе у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантуjемо за ваше тиjело“. Касниjе су сви ови Срби побиjени. Католички свештеник Дионизиjе, усташки официр, Павелићев приjатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, касниjи дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на силу дотераним Србима jе рекао: „У овоj земљи не може да живи више нико осим Хрвата, jер ово jе земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми

Гидеон Грајф: Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица

7. април 2019.

Саговорник „Печата“, проф. др Гидеон Грајф аутор је изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ Саговорник „Печата“, проф. др Гидеон Грајф аутор је изузетно значајне монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“. Ова мултидисциплинарна студија др Грајфа, у којој је први пут упоредно анализиран злочин у Аушвицу и Јасеновцу, штампана је у Израелу на хебрејском, српском и енглеском језику. Издавачи монографије су Институт за Холокауст „Шем олам“ (Израел), Фондација за пројекте едукације о Холокаусту (Мајами, САД) и Академски колеџ Оно (Израел). Чланови уређивачког одбора су професори и историчари из Израела, САД, Норвешке, Италије и Јапана. Проф. др Гидеон Грајф је историчар специјализован за Холокауст,

СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм „Заборављени геноцид“ приказан на фестивалу „Европа око Европе“

7. април 2019.

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама. – Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за „Новости“, Мирјана Валтер. Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана. – Изненађујуће је да

7. април – Ваздушни напад на Приштину, десеторо погинуло, троје дјеце

7. април 2019.

У Новом Саду је гађана Рафинерија нафте у непосредној близини насеља Шангај. Оштећена је основна школа „Вељко Влаховић“ и дјечији вртић „Дуга“. Повријеђене су четири особе Десет особа је погинуло, међу којима и троје дјеце, те 1999. у најжешћем нападу од почетка НАТО бомбардовања када је ракетирано градско језгро Приштине. По пети пут бомбардован је Ниш, у Новом Саду гађана рафинерија. Команда Приштинског корпуса саопштила је да су све јединице поступиле у складу са одлуком југословенских власти о прекиду ватре на подручју Косoва и Метохије. У саопштењу Команде се наводи да је стање на Косову „мирно“ осим ваздушних напада НАТО. Министри иностраних послова САД, Велике Британије, Њемачке, Француске и Италије

„Емирове подмукле неаргументоване лажи, док се о српским жртвама ћути“

7. април 2019.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Власенице саопштила је да Емир Хаџихафизбеговић на подмукао начин износи неаргументоване лажи о околностима смрти Едина Салихаревића и окривљује часног српског борца Мирослава Краљевића, те питају зашто се ћути о три стотине мучки убијених власеничких Срба. Из ове организације истичу да се малициозни Хаџихафизбеговић, који себе с поносом назива „војник Насера Орића“, без икаквог основа, кроз отворени говор мржње, устремио на Краљевића на подмукао и крајње перфидан начин. У саопштењу се истиче да овај „опскурни човјек“ окривљује Краљевића, браниоца Републике Српске, који се у периоду наведених дешавања као рањеник борио за живот на Војномедицинској академији у Београду, односно физички није

Миле Будак

Под туђим крстом: Закон министра Будака (4)

7. април 2019.

Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер био обузет „фикс идеjом да jе Провидностодредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатоли цизма од православља“ Незаобилазни Виктор Новак („Магнум кримен“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и своjих личних сазнања као очевидац многих догађаjа, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да jе сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слоj хиjерархиjе Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идеjом да jе Провидност одредила НДХ jедну особиту мисиjу одбране западне цивилизациjе и римокатолицизма од православља“ (и комуниста). И Ватикан и водеће личности католичке цркве у

Одата почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања

6. април 2019.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђордевић и градоначелник Београда Зоран Радојичић данас су, поводом обиљежавања Дана сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији – 6. април 1941. године, положили вијенце у Алеји страдалих у бомбардовању Београда. Ђорђевић је у обраћању истакао да је Србија увијек била антифашистичка земља и да ће се свим снагама борити против сваког облика фашизма. „На данашњи дан одајемо почаст свим невиним жртвама, жртвама фашистичког режима 1941. године, који је себи узео за право за одузме невине жртве“, рекао је Ђорђевић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање 6. априла 1941. године било једно од највећих разарања Београда

Логор Јадовно

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

6. април 2019.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

6. април 2019.

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА