arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Никола Н. Живковић: Идеологија ционизма главни извор антисемитизма у свету

5. април 2026.

Главни носиоци русофобије и србофобије на Западу управо су Јевреји Сједињених Држава, Енглеске, Француске и Немачке. (Први пут објављено 18. 11. 2023. на порталу Стање ствари) Ванкувер, Канада, субота, 5. август 1995. Послеподне отишао сам у Ванкувер, до универзитетске библиотеке (The University of British Columbia) и прегледао штампу. У своју свеску преписао сам чланак из San Francisco Jewish Community Publications, који је пренела Jewish Telegraphic Agency. Читам Jewish Bulletin of Northern California: Published on Friday, July 28, 1995 “Bosnian Muslims suffering like Jews under Nazis”, official says. “The expulsion terror practices in Bosnia today is quite comparable to what happened from the beginning of the Third Reich to the outbreak of the war,” Ignatz Bubis, chairman of the central

Сијековац Фото: РТС

Злочин без казне

4. април 2026.

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац

4. април 2026.

Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

4. април 2026.

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

Александар Живковић: „Нормализација“ усташтва и отимање имовине СПЦ

3. април 2026.

Црква Св. Јована Крститеља у Крижу, Иванић Град, у фарсичној процедури која је трајала само три дана, пренета је из власништва Српске православне цркве, Митрополије загребачко-љубљанске, у власништво „Удруге грчко-источне цркве“ Поједини хрватски интелектуалци отворено пишу о ономе што је видљиво и на први поглед – да је у њиховој земљи присутна снажна тенденција тзв. нормализације усташтва. Значи, почевши од највиших кругова у Хрватској, ради се на томе да усташтво у свом изворном облику постане друштвено прихватљива идеја и понашање. Тај процес је већ поодмакао и добио на интензитету. А усташтво на првом месту не може да поднесе било какво присуство Српске православне цркве не само на територији данашње Хрватске, него

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Оливера Шекуларац: Пролећни снегови

3. април 2026.

Моји су корени на небу, тамо међу својима где се чека спасење. Пролећни снегови веју у нашој Лици,бар неко мојима на гроб да дође.. Пахуље пролећне, бар ви нежне будитекад гробове заборављене грлите.. Бар их ви цветним пахуљама украсите,уместо оних воштаницакоје се угасише. Хвала ти, снеже бели,што трагове звери покријеш,па бар у тој зимској чистини и белини, на трен,завичај бајком обвијеш. Не знаш ти, мајко, шта су лички снеговии како често и пролеће оките. — Не знам, Смиљана, не знам…али знам да плачем на сметове мартовске,на снимке оних Плитвичких језерашто ми пријатељи послаше. Нису то слапови —то душа сузама у завичај отиче. А завичај, он је у песми.Понекад га тамбурица

Момчило Мирић: Мука и неверица

2. април 2026.

Господин Ненад Фогел са положаја Председника Јеврејске Општине Земун дословце и у потпуности игнорише 6.500 Срба на гробљу у Земуну, који леже у заједничкој гробници, највећој познатој појединачној гробници Срба на територији Независне Државе Хрватске. Они којима је избрисано име, број и идентитет 1944.г. када су Немци и Хрвати уништили детаљну документацију логора Земун. Они којима је сакривено име, број и идентитет, још 1957.г. када им је подигнут споменик од стране НОО Земун, на коме је писало „Жртвама Фашизма“. Њима, мученицима, се поново ускраћује идентитет, број и име, и не дозвољава им се  молитва, помен, парастос и свако могуће сећање на њих! Не схватам мисао која је понукала г. Фогела

Живот – нова збирка поезије Милоша Кордића

2. април 2026.

Ових дана из штампе је изашла нова збирка поезије Милоша Кордића, под насловом Живот, у издању угледне изадавачке куће Прометеј из Новог Сада. И на недавно одржаном Новосадском сајму књига нашла се и на штанду свог издавача. Пјесме у збирци сврстане су у пет циклуса: (зимско коло), (сребрно вече), (листаник азбучни), (кочија илијина) и (међ звијездама: град). Све пјесме, за разлику од готово свих књига поезије овог аутора, писане су у везаном стиху, односно: римоване су. Поезија у овој збирци кратка је хронологија пјесниковог живота: од родног краја (села, Баније), па до градског живота. Пјесник се дотиче и историје, али и тема из савременог, данашњег, све неизвјеснијег човјековог живота. људске судбине.

Злочин на Туловим гредама

1. април 2026.

Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи “Досиjе Велебит”, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио “Веритас”. Пише: Саво Штрбац Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког Зеленграда који се десио 31. октобра 1991, о којем сам писао и на овим страницама. Медијски најекспониранији случај је убиство Луке Модрића из Затона Обровачког, који се десио 18. децембра исте године, за који, захваљујући његовом унуку Луки Модрићу познатом хрватском фудбалеру са инернационалном каријером, зна цели свет. Истог дана убијено је и још шест цивила хрватске

Бојан Вегара: БРОВИНГ И ЧОКОЛАДА

1. април 2026.

Била је то једна од наших игара налик руском рулету, због чоколаде коју нико окусио није.. Некад, крајем маја ’94-те било неко дуже примирје и стигле су чоколаде у Хаџиће. Чоколаде из Кисељака које су коштале право мало богатство. Ми тадашањи клинци користили смо то примирје и вуцарали се по читав дан. Сунце и лијепо вријеме измамили су доста људи напоље, јер свима је било доста станова и затворених просторија без трунке свијетла. Тог дана кад је стигла чоколада, ми смо се задесили на крају града, гдје је пробијено брдо за заобилазницу око Хаџића. Било нас је можда петнаестак и били смо клинци без трунке мозга и мудима до пода.

ЉУБА

31. март 2026.

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво небо над нама да ли ће заувек сјати над нашим почивалиштем? Бескрај и крај, коначност и вјечност, смрт и бесмртност, све је слило у једну тачку и стало у овај тренутак. Да ли се човак зато роди, зато мучи, зато погури под теретом сваке невоље – зато да у једном љетњем дану сагледа крај свега – крај муке и крај љепоте? Мука за мрву крува и љепоту рађања, љепота у оку и осмијеху и онда крај са питањем куда све одлази. Крај у сриједу! Можда је тако писано. Ја сам мислила да нијесам ни на средини живота, а

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

31. март 2026.

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Плитвички КРВАВИ УСКРС: Дан који је означио почетак рата у Хрватској

31. март 2026.

На данашњи дан 1991. године, у Националном парку Плитвичка језера, сукобили су се хрватски специјалци и крајишки Срби, што се сматра првим оружаним инцидентом у рату у Хрватској. Конфликт, познат као “крвави Ускрс”, избио је док су православни верници славили Цвети, а католици Ускрс, и однео је прве жртве на обе стране – Јосипа Јовића и Рајка Вукадиновића – најављујући почетак дугог и крвавог сукоба.  – У фебруару 1991. године Хрватска доноси одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању од СФРЈ, а након тога и Српска аутономна област (САО) Крајина доноси “Резолуцију о раздруживању од РХ”. Половином марта исте године, ЈНА тражи од Председништва СФРЈ да

Уз 42. годишњицу смрти великана из Хашана: Бранко Ћопић, јуче и данас

30. март 2026.

Од првих новинарских прича у „Политици“, од којих се издржавао у студентским данима, па до краја живота Бранко Ћопић је остао једини професионални писац у социјалистичкој Југославији, што само собом довољно казује колико је овај великан пера безалтернативно схватао списатељски позив од кога је искључиво живио, будући да је био најтиражнији југословенски писац, уз то најплоднији, најпревођенији и најпопуларнији. Пише: Мирјана Стојисављевић Познаје ли се и приближно његов стваралачки опус, онда се несумњиво може рећи да је овај најзавичајнији и најомиљенији од свих југословенских писаца, коријенски везан за родне Хашане, цјелокупан свој романескни таленат посветио управо подгрмечком човјеку, пратећи његов страдални пут од 1941. до 1946. године када бива плански

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тријумф усташке идеје

Управо обjављени резултати прошлогодишњег пописа у Хрватскоj потврдили су остварење наjслободниjих политичких

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА