Ko se u Drugom svjetskom ratu borio za Srpstvo, a ko je pomagao okupatoru da uništi Srpstvo? Ili ko je ratovao za Srpstvo, a ko protiv njega? Je li isto izdati Jugoslaviju i izdati Srpstvo?
Kada pišem o otrežnjujućim upozorenjima ne mislim samo na glupost (podmetačinu?) da u program svečane akademije povodom 9. maja budu uvršćene četiri pesme koje su za vreme Drugog svetskog rata pevali pripadnici ljotićevskog Srpskog dobrovoljačkog
Reforme u poslednjih dvadeset godina izgurale su kosovki mit iz udžbenika. Vrhunac je izbacivanje prvog srpskog prosvetitelja iz programa za osmi razred – od Svetog Save ni traga ni glasa, a uči se o istoriji
Naši istoričari decenijama su tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim
Mesni odbor Komunističke partije Gnjilane napravio je spisak od 500 do 1.000 Srba koji su bili njihovi uglavnom potencijalni neprijatelji. Spisak je predat albanskoj fašističkoj miliciji, sa kojom su komunisti bili u kontaktu. Većina ovih
Od zakona o zaštiti jezika i pisama, koji je trebalo da zaštiti ćirilicu od povlačenja pred sve agresivnijom latinicom i stranim izrazima, po svemu sudeći – nema ništa! Predlog je napisan još 2017. godine, prosleđen
24. mart 1999 godine. Dan je, kao i mnogi pre njega, protekao u mučnom iščekivanju. Hoće li nas bombardovati, ima li šanse da se nekako ponovo „provučemo“ kao prošle jeseni, da li je moguće da
Uvek ću se pitati šta se to desilo sa srpskim rodom kroz dug istorijski period kada su se Srbi odricali srpstva i korena i bili veće zlo svome rodu od svih napadača i okupatora. Realno
Mart…. Verujem da biste se, isto kao i ja, složili kad bi ga neko i zvanično proglasio za najbaksuzniji srpski mesec. Svašta nas je snalazilo u tom martu koji bi, da se samo priroda pita,
Nije više sa nama Smilja Avramov (+ 2.10.2018.). Pravo je rečeno: „Ono što je Isidora Sekulić u književnoj esejistici i ono što je Desanka Maksimović u srpskom lirskom pesništvu, to je – usudio bih se
Dobrovoljci srpske vojske u Prvom svetskom ratu bili su mahom Srbi koji su bili austrougarski državljani. Oni su se kao pečalbari u Americi ili ratni zarobljenici u Rusiji, Srbiji i Italiji opredelili da se bore
Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska
Rodoljub i monarhista, Aleksandar Nedić je bio i protiv udbaškog nacionalizma Slobodana Miloševića i njegovih poslušnika, ali i protiv globalističkog satanizma, koji je ojadio Srbe. KO JE OTIŠAO? Aleksandar Nedić je rođen 21. jula 1962,
Godine 1988. u listu “Naš glas“ objavljivane su neispričane priče – sećanja savremenika na godine Prvog svetskog rata u Šumadiji i Pomoravlju. Milutin Mladenović, koji je 1915, u godini golgote srpskog naroda, imao svega 10
Srpska crkva ima mnogo načina da zaustavi klizanje u provaliju. I ona će, dakle, u vremenu koje je pred nama biti na velikom ispitu. Društva i države ubrzano se prilagođavaju i preobražavaju. Razmere privrednih poremećaja
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
