arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

KOŠARE (2): Rat na karauli je počeo 30. septembra 1998.

17. april 2022.

Do 24. marta 1999. godine nismo preduzimali nikakve posebne nove mere, jer smo ih preduzeli još 1998. godine, objašnjava pukovnik Duško Šljivančanin koga je početak NATO agresije zatekao u Đakovici Početkom 1998. godine dolazi do eskalacije sukoba u južnoj pokrajini Srbije. Nasrtaji na granicu su sve žešći, sukobi dobijaju obeležja ratnih okršaja. Vojnik Đula Dorni iz 74. graničnog bataljona Podgoričkog korpusa gine 7. maja 1998. godine. On je prvi graničar koji je nastradao u sukobima 1998/99. godine. – Otprilike u to vreme karaule „Košare” i „Morina” (susedna karaula) su blokirane i upravo tada se VJ prvi put angažuje unutar Kosmeta, i to zbog snabdevanja ovih karaula. Sećam se da je

KOŠARE (1): Jači od OVK pešadije i NATO avijacije

15. april 2022.

U borbama učestvovale mnoge jedinice Vojske Jugoslavije, ali su tokom prva dva dana napad neprijatelja zaustavili pripadnici 53. graničnog bataljona – mladići na odsluženju vojnog roka i nekoliko starešina Visoko u Juničkim planinama, na oko 1.000 metara nadmorske visine i oko 30 kilometara od Đakovice, nalazila se karaula „Košare”. Oko 500 metara iznad nje bila je jugoslovensko-albanska granica. Sama zgrada karaule izgrađena je sedamdesetih godina 20. veka, kada i druge karaule na toj granici. Uoči početka NATO agresije u njoj je boravilo oko 130 vojnika, mladića na odsluženju vojnog roka, osim komandira i njegovog zamenika, koji su bili podoficiri. Na današnji dan pre dvadeset godina počela je bitka na Košarama,

„NATO agresija” kada smo počeli da stvari nazivamo pravim imenom? (VIDEO)

11. april 2022.

U godinama nakon NATO agresije visoki vojni i državni zvaničnici izbegavali su korišćenje termina „NATO agresija”. Izvor: Srpska istorija Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Sve do 2015. godine, izraz „NATO agresija”  nije bio ustaljeni pojam koji je korišćen u zvaničnim obraćanjima već su se koristili pojmovi „bombardovanje” i „agresija”, bez direktnog navođenja odgovornih za ovaj zločin. Negde od 2005. godine, u medijima se „stidljivo” spominje termin „NATO

NAJMLAĐI STRADALNICI NATO AGRESIJE: 79 dečjih žrtava za 78 krvavih dana

29. mart 2022.

Podsećanje na vreme kada su, pre dve decenije, bombama ubijani i mali anđeli. U dnevniku nezaborava i opomene „večernje Novosti“ u spomenik na Tašmajdanu upisale i redni broj smrti Bombe su im prekinule zagrljaj sa roditeljima. Jedinim utočištem,poslednju toplinu. Presekle prvi dodir mladalačke ljubavi i prvi poljubac. Prvu setvu devojčice na očevoj njivi. Igru na mostu. Na putu do škole. U kupatilu, pogodile malenu Milicu Rakić. Zaustavile smeh i radost detinjstva u podrumu Milića, jedne obične surduličke kuće. Otrgle curicu od majke koja ju je na svet donela posle osam meseci borbe da u kolevci zaljulja jedino potomstvo. Projektili su ih zaustavili i u povratku kućama. To su albanska deca,

Memorijalna akademija povodom 80 godina od stradanja Srba u Bojniku 17. februara 1942.

17. februar 2022.

Beseda dr Dejana Antića izgovorena na Memorijalnoj akademiji. Vek koji je za nama, za srpski narod predstavljao je epohu velikih nacionalnih dela, ali i epohu stradanja. Stradalo se u Velikom ratu, u Drugom svetskom ratu, stradalo se tokom odbrambeno-otadžbinskog rata i u vreme Nato agresije na našu zemlju. I ni jedan region, ni jedan pedalj srpskih zemalja, nije bio pošteđen ratnih razaranja i velikih ljudskih gubitaka. Zato smo se večeras okupili, ovde u Pustoj Reci, pod okriljem Radan planine, ne bi li se sa tugom i bolom prisetili jednog od najvećih postradanja srpskoga roda sa juga Srbije u XX veku. Od davnina je Pusta reka naseljena Srbima. U vreme Kraljevine

„Smiljina rezolucija“ gromobran pred novom „Olujom“

14. januar 2022.

REZOLUCIJA O USTAŠKOM GENOCIDU I DALjE JE U SKUPŠTINSKOJ PROCEDURI Piše: Nevenka Stojčević Ni posle trećeg pokušaja u parlamentu koji se zove srpskim, u dnevni red skupštinskog zasedanja nije mogao da uđe Predlog Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941. do 1945. zato što za njega nije glasalo dovoljno poslanika. Srbima se, očigledno, istorija ponavlja jer ništa od nje nisu naučili. U istorijskom neznanju, po svemu sudeći, prednjače takozvani narodni poslanici aktuelnog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, i mnogi pre njih koji obraz i čast umesto savesti založiše partijskoj disciplini zarad pozamašnih plata i privilegija, pa zaboravom „overavaju“ stradanje svoga roda i ostavljaju otvorenom mogućnost

Monografija niške istoričarke – Slovenci u Srbiji pod nemačkom okupacijom 1941-1944

27. decembar 2021.

Istoričarka iz Niša, Ivana Gruden Milentijević, objavila je monogafiju „Slovenci u Srbiji pod nemačkom okupacijom 1941-1944.“, koja predstavlja prošireno izdanje njene prethodne publikacije „Stradanje Slovenaca u Nišu tokom Drugog svetskog rata“. Ivanina interesovanja kao istoričara -istraživača, vezana su podjednako za Drugi svetski rat kao i za Slovence, budući da ima slovenačko poreklo. Najsuroviji sukob u istoriji čovečanstva, Drugi svetski rat, rezultirao je višemilionskim žrtvma, ogromnim materijalnim razaranjima i velikim promenama na političkom, ekonomskom i kulturnom planu savremene civilizacije. Nakon okupacije Kraljevine Jugoslavije 1941. godine nemačke snage su pristupile procesu deportacije jednog dela slovenačkog življa sa prostora južne Štajerske i Kranjske, na teritoriju porobljenje Srbije. Radilo se o praktičnom sprovođenju ideološkog

srdjan-cvetkovic.jpg

SKORO 30 ODSTO SVIH RATNIH ŽRTAVA PALO NAKON OKTOBRA 1944. GODINE

24. decembar 2021.

Zajedno sa stradanjem na Sremskom frontu i žrtvama „divljih čišćenja“ po Srbiji, gotovo 30 odsto svih ratnih žrtava u Srbiji palo je poslije oktobra 1944. godine, ističe istoričar Srđan Cvetković. Cvetković u feljtonu „Čišćenje Srbije od `narodnih neprijatelja` 1944-1953“, koji je objavila „Politika“, naveo je da je na nivou Jugoslavije taj procenat znatno niži i kreće se od 15 do 20 odsto, odnosno oko 150.000 od ukupno oko milion žrtava, koliko se procjenjuje. Broj stradalih u različitim akcijama „čišćenja“ po oslobođenju Srbije tokom 1944. i 1945. godine je veći od 70.000. Žrtve su u Srbiji ubijane na različite načine, likvidacijama, osudom na smrt, umirale su u logorima, ubijane u potjerama

Rajko Petrović: Republika Srpska je najvažnije pitanje za Srbiju, dakle za njenu političku i intelektualnu elitu, u ovom trenutku

11. novembar 2021.

Moram priznati da nisam zadovoljan odnosom intelektualne elite u Srbiji prema pitanju Republike Srpske i zato koristim priliku da se oglasim po tom pitanju. Republika Srpska je danas ozbiljno ugrožena, kako spoljnim pritiscima, tako i dubokom unutrašnjom neslogom političke elite. Piše: Rajko Petrović Niko ne spori značaj borbe za Kosovo i Metohiju ili za srpsko pitanje u Crnoj Gori, ali Republika Srpska je najvažnije pitanje za Srbiju, dakle za njenu političku i intelektualnu elitu, u ovom trenutku. Posebno su mi neshvatljivi Srbi poreklom iz Republike Srpske koji su danas ugledni analitičari u Srbiji, a koji stalno govore o Kosovu i Metohiji (što apsolutno podržavam), ali retko šta govore o Srpskoj

Blizanci, srpski junaci, poginuli su istog dana

29. oktobar 2021.

Samo onaj ko ima blizance može da razume tu sudbinsku, doživotnu vezanosti braće rođenog istog dana i sata. A ovi blizanci, srpski junaci, su ne samo rođeni, već su i poginuli istog dana (29. oktobra), sata i minuta. Goran i Zoran Orelj (prezime koje asocira na rusku reč za orla) su bili zajedno u svemu, od samog početka pa do zajedničkog im kraja. Od rođenja u Slavonskom Brodu (odakle su morali da odu, u Inđiju, proterani od svojih sugrađana Hrvata, u trećem razredu gimnazije), preko vojnog roka u Somboru i Prištini, pa do odlaska, po komandnoj zapovesti, u vojsku Republike Srpske Krajine (kao instruktori za korištenje minobacača) i, zatim, u Banjaluku,

Raport kaplara Gavrića

24. oktobar 2021.

Rat je državni posao. Vode ga armije i mase. U njemu nema mesta za pojedinca, za njegove razloge i sudbinu. Sa druge strane, ratovi se pamte i kao pojedinačne tragedije i herojstva. Sudbina, ratna i životna, osmogodišnjeg dečaka Momčila Gavrića iz sela Trbušnica kod Loznice, objedinila je sve paradokse i apsurde rata. Jedan, za velike državne razloge, nebitan mali život spojio je u svom trajanju bol i nesreću, hrabrost i rešenost da se stigne do časnog kraja.  Leopold fon Berthold, ministar spoljnih poslova Austrougarske, izdao je nalog da 28. jula 1914. telegram o objavi rata Srbiji bude poslat običnom poštom u Beograd. Kako su sve državne ustanove bile evakuisane, telegrafisti

SRPSKA DOBROTVORKA, LEDI LEJLA PEDžET: „Samo da me moji Srbi ne zaborave“

27. septembar 2021.

24. septembra 1958. godine umrla je ledi Lejla Pedžet, heroina koja je svojom nesebičnom žrtvom zadužila srpski narod. Lejla Pedžet bila je engleska plemkinja. Ujedno – dobrotvor i požrtvovana bolničarka u jednom od najtežih perioda u srpskoj istroriji, žena koja je samopregornim radom u ratno vrijeme sačuvala živote mnogih naših sunarodnika. U Beograd je stigla 1910. godine. Ubrzo je počeo Prvi balkanski rat, a potom i Drugi, u kojima se ledi Pedžet posvetila brizi o drugima, postala je jedna od prvih dobrovoljnih bolničarki u vojnim bolnicama u Beogradu. Iako je 1913. godine napustila Beograd i vratila se u London, već u novembru 1914. godine, po izbijanju Prvog svjetskog rata, stigla

ZASTAVE NA KUĆAMA, ĆIRILICA U ZAKONU: Parlamenti Srbije i RS usvojiće propis o nacionalnom pismu

15. septembar 2021.

Srbija i Republika Srpska obeležavaju danas Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave centralnom manifestacijom u Beogradu, ali će trobojke biti istaknute širom gradova gde ima naših ljudi. Sa Kalemegdana će se oko 17 časova čuti počasna artiljerijska paljba. Na Trgu Republike građani će moći da vide defile „ustanika“ i konjice i nastup kulturno-umetničkih društava. Trubači i konjica biće i na Slaviji. Sviraće Marš na Drinu. Kod Vlade Srbije planiran je program tokom kojeg će komandir konjičke jedinice predati raport „vojvodi Živojinu Mišiću“. Građani će se iz ovih pravaca slivati ka Savskom trgu, gde će, kod spomenika Stefanu Nemanji, biti gardisti sa pukovskim zastavama uz nalet helikoptera. Posle himne „Bože

Klepci_Stari_most.jpg

GODIŠNjICA POKOLjA PREBILOVČANA U MORINOM OTOKU

14. avgust 2021.

Na lokalitetu Morin otok, blizu starog mosta na Bregavi, u noći 14/15 avgusta 1941, zaklano je preko 50 Prebilovčana. Oni su se na poziv i obećanje o amnestiji predali ustašama, utučeni saznanjem da su im porodice stradale u Šurmanačkoj jami. Bili su to uglavnom odrasli ljudi, sa svojim sinovima i unucima. Tako se tu, pored mosta na Bregavi iz XI veka, ugasilo više prebilovačkih ognjišta. Posle mučenja u seoskoj školi, pešačili su vezani 2,5 kilometra, da bi im tu, glave odsekao Ciganin Ibro Mehić, kovač iz Tasovčića. Glave su zakopane u jednu, a tela u drugu rupu. Mehić, koji je zbog ovog zločina odležao nekoliko godina u Zenici, posle je

Liturgija i parastos u Sadilovcu

1. avgust 2021.

Dana, 31. jula tekuće godine Gospodnje, kada molitveno proslavljamo Svete mučenike Emilijana i Jakinta u mjestu Sadilovac na Kordunu, služena je sveta Liturgija i parastos za nevino postradale srpske žrtve ustaškog terora koji se dogodio 31. jula 1942. godine  u Sadilovcu. Tom prilikom ustaše su ubile i spalile u crkvi u Sadilovcu 463 srpska seljaka iz Sadilovca, Bugara, Čerkezovca, Rujnice, Nove Kršlje, Lipovače, Bogovolje, Kordunskog Ljeskovca, Smoljanca i Vaganca. Među poklanim u crkvi bilo je 149. dece mlađe od 13 godina. Liturgijom je načalstvovao paroh korenički protonamjesnik Nikola Malobabić kome je sasluživao prezviter Saša Kremić, paroh plaščanski. Izvor: SVEŠTENA EPISKOPIJA GORNjOKARLOVAČKA Vezane vijesti: STRATIŠTA NDH – SADILOVAC Dana 31.07.1942. godine

NAJNOVIJE VIJESTI

Stope u snijegu..

Svjedočenje Kate Bukve rođene Trbojević o obruču na Petrovoj gori, pokoljima i

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA