arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Српске заблуде: Хрвати ће постати Југословени

29. март 2019.

У чуду су се наши челни људи савезничких земаља који нијесу крили огорчење што Срби желе да праве државу са дојучерашњим непријатељима (Хрватима и Словенцима) који су се током рата против њих борили у униформи Аустругарске! Да ли је Југославија била кобна српска грешка или није? То питање се још увијек налази на историјском столу и о томе још увијек трају велике расправе. Након Првог свјетског рата Краљевина Србија је била једна од сила побједница и по међународном праву могла је у том тренутку, у сарадњи са савезницима, да диктира услове пораженим поданицима Ааостругарске монархије и да бира које ће територије да узме на Балкану. Гаранција територијалног проширења Краљевине Србије

Kaд je Пaг прeдaн тaлиjaнскoм oкупaтoру, лoгoр je рaсфoрмирaн, a вeћинa лoгoрaшa пoбиjeнa – увaлa Слaнa Фото: Дaвoр Koњикушић

Слaнa, тo je њeнo имe

29. март 2019.

‘Нoвoсти’ у пaшкoj увaли кoja je билa диo ширeг лoгoрскoгa кoмплeксa Jaдoвнo – Слaнa – Meтajнa: Дa je лoгoр у кojeм je зa три мjeсeцa 1941. убиjeнo вишe oд 8.000 људи joш свojeврсни тaбу, пoкaзaлo je и лaњскo прoтjeривaњe eкипe кoja je o тoмe снимaлa дoкумeнтaрaц. ‘Људи нeгирaњeм жeлe зaштитити унукe, aли нe рaзумиjу дa ћe духoви и дaљe хoдaти мeђу њимa’ – кaжe пензионисани прoфeсoр Дaни Нoвaк, чиja су бaкa и тeткa билe зaтoчeнe у Meтajни Јесeнскa бурa рaстjeрaлa je пaртиjaнeрe сa Зрћa, купaчe с плaжa и туристe из грaдoвa. Oстрвoм Пaгoм влaдa зимски спoкoj. Kaмeн упиja свe звукoвe и крoз тишину хoдaмo кoпнoм прeмa увaли Слaнa или увaли

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. март 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили “мерчеповци”. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Драгослав Словић: Србе убијају поделе

28. март 2019.

Проф. др Драгослав Словић у својој књизи “Српска карактерологија” доказује. Насушно нам је потребно јединство и суочавање са истином У карактеру српског бића су свевремене поделе. Оне су, вазда, биле на страни наших противника. Ми више, на то, немамо право. Време је да се ирационално суочи са реалним. Митови са стварношћу. Не спорим да наша прошлост има опомену за будућност. Напротив. Али, ми ово време живимо другачије, суочени са бројним изазовима, наметнутим савременим сликама које траже другачије потписе. Јасније аргументе и тачне путоказе. Ми више немамо право да их окрећемо у беспућа. Она у којима су Србе убијали митови и поделе. Ово је суштина најновије књиге проф. др Драгослава Словића

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

28. март 2019.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

Срби спасили највише Јевреја у нашем региону

28. март 2019.

Србија има 135 праведника међу народима, носилац повеља коју додељују “Јад вашем” и држава Израел.Током Другог светског рата сачували животе 230 људи Ко је спасао иједно људско биће, као да је спасао цео свет. Овај дирљиви натпис краси повељу Праведници међу народима, коју додељује “Јад Вашем”, односно држава Израел, људима који су током рата спасавали Јевреје. Услов је да за то нису стекли никакву материјалну корист, као и да нису одговорни за друге злочине. У Србији је титулу праведника до сада понело 135 људи, који су спасли око 230 јеврејских мушкараца, жена и деце, што је највише у региону. Један од праведника је и Мартина Левец, удата Марковић, из Земуна,

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

“НОВОСТИ” са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

27. март 2019.

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и

Винфрид Волф: Ко је крив за Први светски рат?

27. март 2019.

Да је немачка наум стварања Средње Европе Немачког царства – својеврсне континенталне творевине под управом Берлина – кумовао Првом светском рату, доказује књига „Тешитељ“. Дело двојице немачких аутора, Клауса Гитингера и Винфрида Волфа објавила је издавачка кућа „Прометеј“, а у врсном преводу Милоша Казимировића   Винфрид Волф је на месту посланика Партије демократског социјализма у Бундестагу провео дванаест година. На прву вест о бомбардовању СРЈ одлучио је да се што снажније супротстави лажима и ратној хистерији, па је само три дана након почетка НАТО агресије покренуо новине „Лист против рата“ које су штампане у 300.000 примерака. Да би свету изнео праву позадину рата на Косову (политичко-економску), објавио је и књигу

Симбол 27. марта: Слика рат преживала у подруму

27. март 2019.

На данашњи дан пре 77 година српски народ исписао историју, а једна фотографија обишла свет. Мотоциклисту са посадом снимио Милан Роглић. Документ од историјске важности   Постоје датуми у српској историји које народ “крсти” као судбоносне, дане великих искушења и одлука, често драматичних. Један од њих свакако је 27. март. И у прошлости и у савременој историји, на овај дан, српски народ проживљавао је неке важне, чак и пресудне промене. Усуд овог мартовског “броја” у календару, мењао је и ток историје. Тек када се поброје сва “чуда” која су се десила баш 27. марта, упадљиво искрсне његова готово мистична снага. Како бројни историчари тврде, историју Југославије и Србије одредио је

Драган Бјелогрлић: Осветлићемо детаље атентата на краља Александра

27. март 2019.

Kостимирани статисти, регионалне глумачке звезде, аутомобили произведени пре Другог светског рата, ужурбани продукцијски тим… Тако изгледа снимање друге сезоне телевизијске серије “Сенке над Балканом”. Међу гомилом препознатљивих људи, осмех редитеља и глумца Драгана Бјелогрлића спушта тензију на средини снимајућег дана по сувом али хладњикавом времену раног пролећа у Париској улици у Београду. “Личи, али није баш пролеће”, вајка се Бјелогрлић док погледом проверава да ли све функционише на снимању друге сезоне популарне телевизијске серије. Бјелогрлић каже да се цела екипа која учествује у настајању серије труди да не размишља претерано о великим очекивањима публике, после изузетног успеха прве сезоне “Сенки над Балканом”. “Kонцентришемо се на посао. Имамо жељу да испричамо

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

27. март 2019.

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

Леон Којен: ”Крвава превара” проте Саве Банковића

27. март 2019.

Књига „У предворју пакла“ проте Саве Банковића је најбоље сведочанство о људској и моралној цени коју је морао да плати српски народ када се једном нашао под влашћу комуниста крајем 1944. У Чачку је у Дому културе, почетком марта 2019, одржана, у организацији удружења грађана Ирмос, трибина  поводом новог издања књиге проте Саве Банковића, „У предворју пакла“ (Катена Мунди, Београд, 2018). Овај велики страдалник је под Брозом провео деветнаест година на робији, никад не поклекавши, никад се не одрекавши Бога и рода. Говорили су: Љиљана Пекић, супруга славног писца и робијаша под комунизмом, Борислава; Антоније Ђурић, угледни књижевник, који је младост провео по Титовим казаматима, јер је био са вером у Бога

Грајф: “Љубазно бих вас замолио да се позабавите поздравом ‘За дом спремни'”

27. март 2019.

Историчар Холокауста Гидеон Грајф позвао специјалног известиоца УН за људска права да се позабави проблемом нарастајућег неоусташтва у Хрватској, пише Политика “Изражавајући своју најдубљу забринутост због растућег тренда неоусташтва, посебно међу младима, љубазно бих вас замолио да као специјални известилац за људска права нешто предузмете и да се позабавите питањем јавне употребе поздрава ‘за дом спремни’ и употребе усташких ознака, као што је хрватски грб са првим белим пољем, који је доказан усташки симбол из Другог светског рата”, поручио је Грајф. Он је у допису послатом специјалном известиоцу генералног секретара УН Мишел Башеле у Женеви подсетио да је у Немачкој таква употреба нацистичких ознака и поздрава забрањена законом. “Дужност историчара

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Прaвду нa чистaц

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА