arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У Бањалуци отварање изложбе „Агресија у 78 слика“

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба „Агресија у 78 слика“ београдског Културног центра „Чукарица“, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских „Вечерњих новости“ Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из „Новости“ – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

uzeli_mu_seku1.jpg

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године.   Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Колико је било жртава у Јасеновцу

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Обиљежено 26 година од страдања 11 српских бораца у Кратинама

У Кратинама код Миљевине данас су прислужене свијеће, положено цвијеће и служен парастос за 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су на том мјесту погинули прије 26 година. Дeвет српских војника из Кута и двa из Миљевине погинули су 23. априла 1993. године у дубини српске територије, на путу према првој линији фронта. Возили су се на трактору, када су упали у засједу муслиманске војске, која их је са обје стране пута засула митраљеском паљбом. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су српски борци погинули у класичној засједи, када су пошли на смјену на прву линију фронта, те да за овај случај нико није одговарао.

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи. Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав. „Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског

​Стрељање омладине у логору Сајмиште 1943. (Фото Википедија)

Истина о логору Земун 1941-1944.

У »Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште  чека да буде достојно обележен“.  Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да исправим неке нетачности изнесене у делу интервјуа у којем се спомиње нацистичко-усташки логор Земун. Већ сам наслов чланка је споран. 1941. г. је постојало само једно Сајмиште, зато назив логора никако не може бити „Старо Сајмиште“. Логор треба звати његовим правим именом, „Логор Земун“. Читаво време,  постојања, власти окупиране Србије нису имале никаква овлаштења над логором – Србија је била

Фото: Wикипедиа / Wикипедиа Мирослав Филиповић

Зверства које су чиниле усташе да су их чак и нацисти хапсили због ратних злочина

Ове године навршава се 72. година откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, неславно знан и као „фра Сотона“, један од усташких злочинаца из Другог светског рата, најозлоглашенијих по бруталности и садизму. Рођен у Јајцу 1915. године, а 1938. заредио се и ушао у фрањевачки ред у самостану Петрићевцу у Бања Луци, добивши редовничко име Томислав. Није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да се престане да се петља са усташама. Он то није послушао и чим је у јануару 1942. дипломирао теологију у

Амерички новинар се извинио због бомбардовања РТС-а

Aмерички истраживачки новинар Џереми Скејхил извинио се у име своје државе због тога што је, како је рекао, током НАТО бомбардовања хладнокрвно убила 16 радника Радио-телевизије Србије, преноси Танјуг. Скејхил, који је и суоснивач „The Intercept” понудио је извињење на отварању међународне конференције „Крај некажњивости за злочине над новинарима”, јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а. „Никада од моје владе нисте чули извињење. Жао ми је што је моја влада хладнокрво убила чланове ваших породица. Ја као Американац одговоран сам за то бомбардовање”, рекао је Скејхил, преноси РТС. Оно што је САД урадио био је ратни злочин, а

Одата почаст убијеним резервистима ЈНА

На мјесту убиства осморице припадника бивше ЈНА из групе „Транспортер“ у Великом парку у Сарајеву 1992. године данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево положили вијенце и запалили свијеће. Делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и чланови породица убијених резервиста ЈНА први пут су 2017. године на мјесту убиства положили вијенце и одали пошту убијеним припадницима резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“. Резервисти ЈНА који су тог дана страдали су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић. Осам припадника бивше ЈНА из

Двије деценије од НАТО бомбардовања зграде РТС-а

У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије /РТС/ у Београду прије 20 година погинуло је 16 радника те медијске куће. Зграда РТС-а погођена је 23. априла 1999. године у 2.06 часова и то је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем, подсјећају из РТС-а. Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије. Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. године осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измјести из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици. Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија

Дан сећања на жртве Холокауста

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.