arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

КОМЕНТАР: Жртве

17. мај 2019.

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји Пропуст, објективни разлози или политички мотиви? Који је разлог што и две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји? Страдале поименце не знамо, али добро знамо да је за 78 дана било 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Кога су убили? Знају само они који су остали да их се сећају и оплакују. Ми остали ћутимо, процењујемо, одлажемо… Тако смо одлагали и ћутали и о Јасеновцу. На

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

17. мај 2019.

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Милан Ружић

Милан Ружић: Шифра векова

17. мај 2019.

Сведоци смо непрестаног већања о Косову и Метохији, али настављамо да заборављамо да се за Косово никада ми нисмо ништа ни питали. Не може се у једној години разбити шифра векова, нити се може божја кућа делити и растакати како коме падне на памет. Није Косово терен на ком ми треба да одиграмо некакву одсудну утакмицу, нити је Метохија нека безвредна прћија одакле ће албанска страна навијати на утакмици коју су ових дана измислили. Нема игре око Косова и Метохије, нити има правила, пиштаљки, судија, до небеских. Много смо се заиграли у одлукама око наше колевке, као да се беба икада питала за оно где ће је спустити да заноћи,

Х Сабор Билогораца – 02. јуна у Белом Потоку

16. мај 2019.

Десети Сабор Билогораца одржаће се у недељу 02. јуна у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута. Циjена по учеснику jе 2.200,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 10. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888) или 063/523-994 (Јелић) или 063/290-29-75 (Раделић). Посљедњи рок за приjаве и уплате jе четвртак, 30. маj 2019.

Јован Јањић: Дубровник – град Срба без Срба

16. мај 2019.

Много чега је било, па га више нема; нити за много шта од тога што је било на земљи сведочанстава више има.   Људи, препуштајући се злу, бришу трагове постојања онога што им није по вољи, а онда настоје да обришу и трагове таквог свог рушилаштва. Никада ниједни трагови, без покајања и опроста, не могу се обрисати. Могу се прикрити на земљи, али остају видни на небу. А потребно је да они буду видни и на земљи, да би људе у потоњем времену опомињали, да и они сами не би постали рушитељи и уништитељи. Јер, на земљи човек судбину своју за вечност гради. Дубровник, град српског имена, некада је био

За „Тузланску колону” још нема правде

16. мај 2019.

Обележена је годишњица напада у којем је убијено 59 војника ЈНА у Тузли током њиховог мирног повлачења, а да за тај злочин до данас нико није одговарао У мају 1992. године, у два мучка напада муслиманских војних и паравојних снага на припаднике ЈНА, који су део били тада још јединствених оружаних снага Југославије, убијено је стотинак војника и много више њих је рањено. Први од ова два злочина извршен је 3. и 4. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву, а други једанаест дана касније на Брчанској Малти у Тузли. У оба случаја, изрежирани напади на колоне ЈНА, које су се мирно и по договору повлачиле из два града у

Вејзовићу шест година затвора због злочина над српским цивилима

16. мај 2019.

Апелационо одјељење Суда БиХ осудило је некашањег полицајца Кахру Вејзовића на шест година затвора због злочина над цивилима српске националности почињеним у Ступарима код Кладња 1992. године. Вејзовић је осуђен на шест година након што је проглашен кривим да је у периоду од јуна до септембра 1992. године мучио заробљене српске цивиле у Ступарима, ударајући их по свим дијеловима тијела. Приликом образложења другостепене пресуде, предсједавајући Апелационог вијећа Милош Бабић рекао је да су отклоњени недостаци првостепене пресуде те је на несумњив начин утврђено да постоје сви елементи кривичног дјела злочин против човјечности. Бабић је навео да су свједоци коректно исказивали оно што им се дешавало, шта су доживјели, чули или

РАЗОЧАРАНА ПОНАШАЊЕМ СВОЈИХ СУНАРОДНИКА: Студенткињи изгребан ауто у Дубровнику, мислили да је из Србије

16. мај 2019.

Студенткињи из Славоније, која студира у Дубровнику, изгребан је аутомобил а она је уверена да се то догодило јер је њен сусед мислио да су на њеном возилу српске регистарске таблице Студенткињи из Славоније, која студира у Дубровнику, изгребан је аутомобил а она је уверена да се то догодило јер је њен сусед мислио да су на њеном возилу српске регистарске таблице, пренео је портал Ииндекс. Како је испричала, купила је возило да би из Дубровника чешће могла да путује у родни крај и паркирала га је на јавном паркингу што је изазвало негодовање њеног суседа који је, како каже, спомињао пожаревачке регистарске ознаке. На возилу су, наиме, биле ПЖ

Др Петар Рундо

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој полицији

16. мај 2019.

„Мој отац др Петар Рундо био је срески љекар у Требињу. Његово присуство ексхумацији Срба из Придворачке јаме у својству санитетске инспекције – захтјевали су италијански љекари који су га познавали, а то је била и законска норма у Италији. То је било октобра 1941. године. Тада усташе више нису могле да праве злочине, Италијани су чврсто држали власт у Требињу. Наравно, усташе су биле на сваком ћошку, њихов вођа био је апотекар Ђорђо Стринчић и ја га се сјећам – ходао је градом у усташкој униформи и био упадљиво хром – гегао се и дизао руку уз сваки поздрав! Мој је отац ухапшен тек априла 1942. и исте ноћи

Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944

16. мај 2019.

У организацији Удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом организовано је молитвено сабрање и парастос за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. Помен страдалим српским жртвама служио је свештеник Стеван Мрђа. Присутнима су се обратили и организатори овог скупа предсједник Удружења „ Јадовно 1941“ Душан Ј. Басташић , предсједник Удружења Козарчана др Рајко Срдић и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, док је историјски час одржао Никола Милованчев. Како су објаснили организатори парастоса, концентрациони логор Земун је мјесто на којима су довежене жртве

Микић: У школи у Доњој Махали било затворено око 150 Срба

16. мај 2019.

Припадник војне полиције ХВО-а Данијел Микић рекао данас пред Судом БиХ, на суђењу десеторици бивших припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за злочине над Србима у Орашју 1992. године, да је у октобру те године у основној школи у Доњој Махали било затворено око 150 Срба из Оџака и Новог Града, који су прије тога били затворени у Броду. „То су били цивили, изморени, исцрпљени, болесни, рањени. Један старији затвореник је имао рану на нози која није лијечена. Команданта Трећег батаљона ХВО-а Ђуру Матузовића сам обавијестио да су доведени људи са видним повредама, а он је рекао да се све предузме и затражи медицинска помоћ“, изјавио је Микић. Овај свједок Тужилаштва

ТРАЖЕ ПОПИС СВИХ ЖРТАВА НАТО АГРЕСИЈЕ: Две деценије без броја настрадалих

16. мај 2019.

До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године Ни после две деценије од бомбардовања Савезне Републике Југославије, жртве НАТО агресије нису пребројане. До данас није званично познато колико је људи страдало за 11 недеља 1999. године. Незванични подаци говоре да је погинуло око 2.500 цивила, међу којима 89 деце, и око 1.000 војника и полицајаца док је 12.500 рањено и повређено. С друге стране, Фонд за хуманитарно право документовао је страдање 754 особе. Четворо посланика посланичког клуба ПС-НСС-УСС, који су део владајуће коалиције, зато, доставили су Скупштини Србије предлог о образовању Комисије за истрагу и утврђивање броја жртава НАТО агресије, која би утврђивала број

Бљeсaк смрти

15. мај 2019.

Нa трибини у Приврeднику ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ жртвa Бљeскa Mирoслaв Вукoвић изниo je пoтрeснo сjeћaњe нa стрaдaњe свoje пoрoдицe у сeлу Meдaри Хрвaтскa гoвoри o свojим вojним aкциjaмa кao примjeримa вojнoг умиjeћa и хумaнoсти; нo прoтjeрaни Срби пaмтe другaчиje сликe – eгзoдус, убиjaњe цивилa и бoмбaрдирaњe избjeгличких кoлoнa – рeчeнo je нa трибини ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ у прoстoриjaмa ‘Приврeдникa’ у Зaгрeбу уз пoдсjeћaњa дa зa тaдa пoчињeнe мaсoвнe злoчинe ниткo ниje oдгoвaрao. – Сeлo Meдaри билo je нa линиjи рaздвajaњa и у сeлу ниje билo никaквих jeдиницa. Уoчи 1. мaja свe je билo мирнo. Oтaц и ja смo дoшли из Бoсaнскe Грaдишкe,

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Тузланска колона Фото: РТРС

Милуновић: Тражићемо истину и правду за све српске жртве

15. мај 2019.

Тражићемо истину и правду док не буду процесуирани сви који су починили злочине над српским војницима и над српским народом, поручио је данас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић на обиљежавању 27 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони. У обраћању породицама убијених припадника ЈНА, ратним војним инвалидима, саборцима и бројним окупљеним испред Спомен-костурнице жртвама злочина над Тузласком колоном, Милуновић је истакао да без истине и правде нема заједничког живота у БиХ. „Муслиманске власти нису поштовале ништа, они су побили људе који нису могли да се бране, који су се мирно извлачили из касарне Хусинска буна према Бијељини и даље ка Србији“, рекао је министар. Он

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА