Срби Архиве - Страница 139 од 165 - Јадовно 1941.

БАЊА ЛУКА: Промоција књиге Драгана Грујића

14. мај 2019.

Драган Грујић: Сусрет Истока и Запада у богословљу хрватских контроверзиста 18. вијека Из Предговора аутора Књига коју читалац има пред собом представља ентузијастичну жељу аутора да се, по ко зна који пут у историји, отворе недоречена и спорна питања која вијековима нарушавају јединство Цркве, у нади да ће се указујући на њих на овакав начин, родити жеља за њиховим одговорима у Истини. Теме које се обрађују могу се окарактерисати као својеврстан лавиринт и путоказ у хришћанску иницијацију, подијељену и анализирану кроз спорна и контроверзна питања о Крштењу, Миропомазању и Евхаристији – између Римокатоличке и Православне цркве на овим просторима. Као повод писања ове књиге представљени су хрватски литургичари и контроверзисти

Сјећање на убијене Србе из Глине 13. маја 1941.

14. мај 2019.

Јуче је у глинском храму Рођења Пресвете Богородице служен парастос за Србе из Глине и околине старије од 16 година које су усташе ухапсиле у ноћи између 12-ог и 13-ог. маја 1941 и побили у оближњем селу Прекопа. Парастос је служио петрињски парох Саша Умићевић уз саслужење Слободана Дракулића. пароха глинског. У 12 сати на спомен костурници на глинском гробљу у којој су сахрањени посмтрни остатци глинских мученика положени су вијенци и цвијеће. Подсјетимо, након што су у ископане јаме на обали ријеке Глине код села Прекопа, усташе су почетком маја 1941. довезле лешеве Срба убијених у Глини, а у ноћи с 12. на 13. маја исто мјесто искористиле су

Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу

13. мај 2019.

„Новости“ у манастиру Света Ана, у шуми крај Дарувара у Хрватској, где живи наша монахиња. У Новом Саду завршила енглески језик, радила као преводилац. Замонашила се у Грчкој, после 12 година пожелела да се врати Надомак села Доња Вријеска, близу Дарувара у Хрватској, у шуми, налази се православни манастир Свете Ане из 15. века. Ова прелепа готичка грађевина до упада Османлија припадала је католичком реду Светог Павла (павлинима), да би је, урушену и покрадену, почетком 18. века обновили православни монаси из манастира Пакре. Данас ту живи мати Герасима, замонашена у Грчкој, која је, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, из црногорског манастира дошла пре годину дана. Живи са вучјаком Реом, окружена

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.

Галка

13. мај 2019.

По ваздан сједи пред капијом. Забрађена до очију црном плетеном убрадачом, наслоњена на стару штаку, кроз дебеле наочаре лута мутним старачким погледом низ улицу као да неког чека. Живот је учинио своје. Увело глатко тамнопуто лице с којега румен ни у сну није силазила, истањиле и побијељеле тешке плетенице вране косе, због које су је момци из миља прозвали Галка, а крупне очи боје презрелих трешања уситниле и утекле у главу. Свјежа су још само сјећања и ране љуте због којих је послије Другог свјетског рата побјегла испод Динаре да овдје у сремској равници потражи лијека, потражи мир и заборав. Смирила се Милица Ерцег у Сурчину, али остао немир вјечити

Данас наставак суђења за злочине над Србима у Крајини

13. мај 2019.

Пред Судом БиХ данас ће бити настављено суђење генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин против цивилног становништва на подручју општина Бихаћ и Цазин. Осим Дудаковића, оптужени су и Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани „Шиљо“, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани „Пумпарица“, Един Домазет,

Остоја Војиновић: Дан када је потписана дозвола за геноцид

13. мај 2019.

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић потписао је 13.маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и мир“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба представљала је “правни основ“ за хрватске усташке власти којом је отпочело истребљење Срба, Јевреја и Рома.На основу те уредбе започело се са прогањањем, убијањем, покрштавањем и протеривањем Срба,а оно што је касније уследило био је геноцид и страшни и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, у којем су људи убијани, мучени, бацани у јаме. Крајен Другог светског рата, 6.маја 1945.

Никад нас неће волети они који су покушали да нас униште

13. мај 2019.

Никада ни за један злочин, ни за једно убиство, ни за једну смрт, било кога и било где, нисам био ни оптужен, ни суђен ни осуђен Нека је на част и тим људима који себе зову новинарима, и редакцијама, и медијима који су објавили као сензацију да је наводни ратни злочинац био на челу поворке нишког „Бесмртног пука”. Ја сам, то је чињеница, био хашки оптуженик, касније и хашки осуђеник, и веома добро и прецизно се зна зашто: осуђен сам на 15, а потом ми је казна затвора смањена на 14 година због командне одговорности током збивања на Космету. Никада и ни за један злочин, ни за једно убиство, ни

Србима из „Лоре“ 1,5 милиона евра

13. мај 2019.

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

13. мај 2019.

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

11. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

ДР ЗОРАН СТАНКОВИЋ О УБИСТВУ ДЕЧАКА КОД ЗВОРНИКА: Слоби стомак распорили у облику крста

11. мај 2019.

Патолог Зоран Станковић, обдуцент тела дечака ликвидираног 1992. у Зворнику, о пресуди његовом џелату. Дечаку стомак распорен у облику крста, одсечено уво, исечен врат, упуцан у главу Мали Слободан Стојановић умро је у тешким мукама. Мучен је, сечен, подвргнут језивој тортури, суровом насиљу. Зверски убијен. Казна од десет година за починиоца по свим стандардима и узусима – мала је. Очекујем да ће се тужилац жалити и да ће у жалбеном поступку казна Елфети Весели бити повећана, као и да ће њен надређени Сакиб Халиловић, такође бити осуђен. Ако је већ правда спора, макар да буде достижна. Овако, за „Новости“, проф. др Зоран Станковић коментарише првостепену пресуду којом је Елфета Весели

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

Шетња у „У славу Дражи“ 12. маја у Београду

10. мај 2019.

Покрет обнове Kраљевине Србије позвао је грађане на монархистичку и антифашистичку шетњу „У славу Дражи!“, која ће се одржати у недељу, 12. маја, у 12 часова, у центру Београда. Kако се наводи у саопштењу, шетња ће окупити заговорнике обнове Kраљевине Србије, као и поштоваоце генерала Драгољуба Драже Михаиловића. У шетњи ће узети учешће велики број наших интелектуалаца међу којима су академик Матија Бећковић, Леон Kојен, Олгица Батић, историчари Бојан Димитријевић, Немања Девић, Kоста Миколић и Срђан Цветковић, Милан Веруовић, бивши фудбалер Душан Савић и други, истиче се у саопштењу. Скуп почиње тачно у подне, испред Делијске чесме у Kнез Михајловој улици, где ће, како се наводи, бити изнете чињенице и

Стефан Радојковић: Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара

10. мај 2019.

Свој пренагљени и преурањени закључак сам базирао на књизи Симе Ц. Ћирковића „Ко је ко у Недићевој Србији (1941-1944)“. Признајем, погрешио сам! Поводом аудио прилога медијског портала Талас – „Зашто се свађамо око Јасеновца?“[1] – објављеног 21. априла 2019. године уочи званичног обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, написано је неколико критичких текстова. Реакције на аудио прилог могу се пронаћи, колико ми је познато, само на интернет сајтовима. Односе се на један сегмент мог гостовања (прилог укупно траје 53 минута) који се односи на феномен дисторзије Холокауста у Србији у трајању од 5 минута и 17 секунди (прецизно, од 41’32“ до