arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Војне споменице уручене припадницима 549. моторизоване бригаде

29. мај 2019.

Припадницима 549. моторизоване бригаде и члановима породица погинулих старешина, војника и цивилних лица у сали Народног позоришта у Лесковцу уручене су војне споменице поводом двадесетогодишњице одбране отаџбине од НАТО агресије, наводи се у саопштењу Министарства одбране. Ратни командант 549. моторизоване бригаде генерал у пензији Божидар Делић, генерал у пензији Владимир Стојиљковић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Саво Иришкић и командант Трећег центра за обуку пуковник Слађан Цветковић уручили су војне споменице члановима породица погинулих припадника 549. моторизоване бригаде, ратним припадницима бригаде који су пензионисани и премештени и активним припадницима Трећег центра за обуку који је правни следбеник призренске бригаде. Командант Команде за обуку генерал-потпуковник Ђокица

podmilacje.jpg

Глигорићи убијени од усташа

29. мај 2019.

Дjеда Љупка (41 година) су усташе одвеле од куће средином љета 1941. године. Кућа у коjоj jе његова жена уз помоћ наjстариjе кћерке Драгице (заручене за попа Вуjића) водила кафану, се налазила у мjесту Језеру, поред православне цркве посвећенe Cветом Великомученику Цару Лазару. У кући jе поред Љупкове чељади живjела и његова стара маjка Мара. Након одвођења, Љупко jе прво био затворен у жидовском храму (темплу) у Јаjцу. Одатле jе премjештен у православну цркву у Јаjцу гдjе jе са преко 160 Срба био затворен око 20 дана. У судском спису налазимо податке да jе Љупко „умро” 18.09.1941.г. у Подмилачjу. Као мjесто његове погибиjе Подмилачjе jе наведено и у изjави партизанског

Само лудаци пале иконе

28. мај 2019.

Ескалација насиља над Србима на Космету 17. марта 2004. године није била издвојени инцидент, већ део ширег плана протеривања Срба који је планиран и почео да се спроводи годину дана раније. Ово, у ексклузивном интервјуу за „Вести“ тврди Рафаеле Јубини, бригадни генерал у пензији и некадашњи командант италијанског контингента снага Кфора. Као командант падобранског батаљона, генерал Јубини је током седам месеци 2003. године предводио Мултинационалну борбену групу Запад, чија се база налазила близу Пећи. Захваљујући њему те, али и следеће године спречен је егзодус Срба из енклава у овом делу Метохије, а посебно око Пећке патријаршије и манастира Високи Дечани. Због овог херојског чина, Свети синод СПЦ је 2004. одликовао

Tуђe узмeмo, свoje прoдaмo

28. мај 2019.

Стo и oсaмдeсeт пoдузeћa и бaнaкa из Србиje бeзуспjeшнo пoтрaжуje свojу имoвину у Хрвaтскoj, чиja сe вриjeднoст прoцjeњуje нa oкo три милиjaрдe eурa. С другe стрaнe, Србиja врaћa имoвину хрвaтским тврткaмa уз пoзитивaн стaв Врхoвнoг судa Питaњe имoвинe српских фирми нa пoдручjу Рeпубликe Хрвaтскe рaзвлaчи сe у пoлитичким и судским кругoвимa joш oд 1991. гoдинe. Taдaшњa Влaдa дoниjeлa je Урeдбу o зaбрaни рaспoлaгaњa нeкрeтнинaмa кojoм je свим институциjaмa, пoдузeћимa и другим прaвним oсoбaмa с пoдручja рeпубликa и пoкрajинa бившe СФРJ зaбрaњeнo рaспoлaгaњe и oптeрeћeњe нeкрeтнинaмa нa тeритoриjу Хрвaтскe, a кoje су билe у њихoву влaсништву, пoсjeду, нa кoриштeњу или упрaвљaњу. Вeруjeмo у пoзитивaн исхoд нaшe биткe, aли сe плaшимo дa ћe

nekadasnji-spomenik.jpg

Пуцали су им у потиљак

28. мај 2019.

Никада се са сигурношћу неће сазнати колико jе жртава пало у Прологу, без сумње наjкрвавиjем стратишту у ливањском краjу на коjему су усташе тог крвавог љета 1941. године, како се то по уобичаjеном шаблону говори, умориле на разне начине око пет стотина људи, искључиво зрелих мушкараца — углавном глава породица. И нису само из Ливна и села са руба Ливањског поља већ и из других краjева. Постоjе, рецимо, поуздани подаци да су довођени и убиjани и Срби из неких далматинских села као и из других, Ливну сусjедних општина. Онако како су Ливањцима говорили да их воде у Србиjу па их потаjно одводили и клали у шуми Копривници између Купреса и

Јунак са Паштрика живи од надница

28. мај 2019.

Андрија Лукић (41), војник из чувене битке и актер сјајног филма емитованог у недељу вече на РТС. Добровољац из Подујева данас је расељено лице у Мердару Поручио бих младима да, као што смо и ми тада волели и бранили своју државу, и они поштују нашу Србију, јер је она наша кућа. Филм о биткама за Паштрик, који је емитован у понедељак увече на РТС, снимљен је изванредно! Све је тако аутентично, да просто не би могло боље да се сними, нити уради – поручује Андрија Лукић (41), један од актера филма и ратника који се на лицу места борио са терористима УЧК, потпомогнутим НАТО авијацијом. Добровољно се пријавио за служење

Јединице РОСУ упале у српске општине и ухапсиле неколико Срба; Рањена једна особа (ФОТО+ВИДЕО)

28. мај 2019.

Припадници РОСУ јединица упали су око 6 сати јутрос и у насељу Бошњачка махала ухапсили једног припадника КПС српске националности. Акција у све четири општине са севера КиМ, лишено слободе седам Срба Припадници РОСУ јединица упали су око 6 сати јутрос и у насељу Бошњачка махала ухапсили једног припадника КПС српске националности. Хапшења су, према сазнањима Новости у току и у Зубоном Потоку где је како незванично сазнајемо ухапшено једно лице. Акција припадника РОСУ је још увек у току. Већ готово сат времена у граду се чују сирене за узбуну а код споменика Цару Лазару окупља се све већи број људи. До сада је, како незванично сазнајемо, ухапшено седам Срба.

lobaja-jednog-od-nesrecnika.jpg

Нијесмо жељели освету

27. мај 2019.

У помами националистичких страсти и вјерске затуцаности, у лудилу мржње према свему што је српско, у безумном бијесу који су усташе испољавале над недужним српским народом, било је сигурно тешко чак и најтрезвенијим и најразумнијим Хрватима одупријети се и супротставити, стати у одбрану дојучерашњих комшија и пријатеља. Ако би се судило по оној Његошевој „страх животу каља образ често”, онда би се заиста и могло донекле схватити и уважити оправдање да се часни Хрвати из страха нијесу у већем броју супротставили злочинима својих сународника и отвореније стали у одбрану Срба. Такво опредјељење, међутим, пада у воду пред чињеницом да је то изостало чак и онда када су чудовишној Павелићевој држави

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

27. мај 2019.

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО-АМЕРИЧКОГ бомбардовања извесних српских градова

27. мај 2019.

Имајући и виду да се то све радило по плану извесних тајних и јавних англо-америчких структура, да у неблагодарној и краткорочној Југославији успоставе тирански, експериментални, фабијански, интермаријумски, бундистичко-бољшевички и антисрбски комунистички поредак под управом империјалистичког лакеја, великохрватског фирера Јосипа Броза Тита, који труне у фараонској могили у извиканој „Кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни полтрони и опоpтунисти на срамоту јуначке Србије (Види: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Од нарочитог значаја је сведочанство Адама Прибићевића о узроцима безобзирног и немилосрдног англо-америчког бомбардовања србских градова у току Другог св. рата, зато бисмо репродуковали извесне

Срби у Рабовцу опстају упркос немаштини и страху

27. мај 2019.

Михајиловићи су увјерени да ће немаштину преживјети, али сумњају да ће дуго трајати у Рабовцу, јер млади нити имају гдје, нити могу да се запосле На двадесетом километру од Приштине, уз пут према Скопљу, у мултиетничком селу Рабовце, територијално располућеном између општина Липљан и Урошевац, живи осамдесетак Срба, међу којима и 14 дјевојчица и дјечака млађих од 18 година. У овом насељу, оивиченом албанским многољудним селима, истрпјели су зулум албанских терориста који су јула 1999. године на путу од Липљана према селу на пружном прелазу пресрели, киднаповали, а потом и убили тројицу виђенијих Срба – Младена Васића, Миодрага Славковића и Миодрага Ђукића. Овдашњи Срби, како воле да кажу, једини насљедници

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

БИЛЕЋА, 1. ЈУН 2019. ГОДИНЕ: Освештање споменика ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу

27. мај 2019.

У Билећи 1. јуна 2019. године биће откривен и освештан споменик начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Споменик који је дјело вајара Миливоја Бокића биће постављен у билећком равногорском парку. Драгољуб Дража Михаиловић међу присталицама познат и као Чича Дража, био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Током балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. После Априлског рата, Михаиловић је одбио да

Колектив ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша, Дан школе прославио са монаштвом на Космету

27. мај 2019.

  ,,Ове школске године Дан школе смо прославили на мало другачији начин него ранијих година. Предлог да обиђемо српске светиње на Косову и Метохији уместо да идемо у неки ресторан, веома се допао свима запосленима. Тако смо Дан школе прославили на Косову и Метохији у друштву наших људи који чувају српске велике светиње. Слушали смо о нашој историји на местима где се она и стварала и дивили се уметничким делима фрескосликарства и српске средњовековне архитектуре“, говори директорка ОШ ,,Бубањски хероји“ Верица Раденковић. ,Вратили смо се препуни утисака. У сећању ће нам увек остати речи нашег свештеника  који се захвалио што смо на овај начин подржали њихову малу заједницу. Рекао нам је такође да је

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

27. мај 2019.

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА