Kolektiv OŠ ,,Bubanjski heroji“ iz Niša, Dan škole proslavio sa monaštvom na Kosmetu

Datum objave: ponedeljak, 27 maja, 2019
Veličina slova: A- A+

 

,,Ove školske godine Dan škole smo proslavili na malo drugačiji način nego ranijih godina. Predlog da obiđemo srpske svetinje na Kosovu i Metohiji umesto da idemo u neki restoran, veoma se dopao svima zaposlenima. Tako smo Dan škole proslavili na Kosovu i Metohiji u društvu naših ljudi koji čuvaju srpske velike svetinje. Slušali smo o našoj istoriji na mestima gde se ona i stvarala i divili se umetničkim delima freskoslikarstva i srpske srednjovekovne arhitekture”, govori direktorka OŠ ,,Bubanjski heroji“ Verica Radenković.

,Vratili smo se prepuni utisaka. U sećanju će nam uvek ostati reči našeg sveštenika  koji se zahvalio što smo na ovaj način podržali njihovu malu zajednicu. Rekao nam je takođe da je veoma važno da Srbi iz centralne Srbije što češće dolaze i obilaze svoje svetinje na Kosovu i  Metohiji.

Tako će se Srbi koji tamo žive osećati sigurnije a njihove komšije će videti da nisu sami i da neko brine o njima. Shvatili smo da je naša dužnost da to ne izneverimo i da kad god smo u prilici, organizujemo ovakav  čas istorije i rodoljublja”, govori Verica Radenković.

Najpre smo obišli Pećku Patrijaršiju, gde nas je srdačno dočekala igumanija Haritina.  Manastir Pećka patrijaršija je skup crkava na domaku Peći, kraj Pećke Bistrice, a na ulazu u Rugovsku klisuru. Sastoji se od glavne crkve Sv. Apostola, uz koju je sa severne strane sazidana crkva Sv. Dimitrija, a sa južne Bogorodičina crkva sa crkvicom Sv. Nikole – kao i zajedničke spoljne priprate na zapadnoj strani, priča prof. istorije Đorđe Bojanić.

Tom prilikom smo obišli i poklonili se moštima svetitelja Svetog Arsenija I Sremaca, Svetog Joanikija II, Svetog  Jefrema patrijarh, Patrijarha Srpskog Spiridona, Svetog Nikodima.

U dvorištu Patrijaršije imali smo priliku da vidimo najstariji  dud,  veruje se da ga je posadio arhiepiskop Sava Drugi, sinovac Svetog Save, polovinom 13. veka. On je sadnicu duda doneo iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji. Procenjuje se da je star oko 750 godina. Polovinom 20. veka, za vreme jedne oluje, grom je udario u stablo i prepolovio ga.

Dve grane su polegle po zemlji i ožilile se, a iz njih su izrasle nove krošnje. Za Šam-dud se veruje da je najstariji crni dud u Evropi. Stablo je u dobrom stanju, još uvek plodonosi, a njegovi plodovi i listovi se prikupljaju, priča Đorđe Bojanić.

Dalje smo nastavili ka manastiru Dečani, gde su nas srdačno dočekali monasi a jeromonah  Petar nas je upoznao sa istorijom manastira i dozvolio nam da celivamo mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog.

U kompleksu trpezarije i konaka manastira i danas se čuvaju, sigurno najstarije sveće na svetu, voštanice kneginje Milice koje je ona darovala Visokim Dečanima. U jednoj poseti Visokim Dečanima, sa sinovimna Stefanom i Vukom, 1397. godine, kneginja je darovala manastiru dve velike sveće, voštanice, duže od dva metra.

Zavetovala je monaštvo da ih čuvaju sa kolena na koleno i da ih zapale isključivo oslobodioci Kosova. Zavet kneginje, ostavljen u amanet, se poštovao i verno prenosio u Dečanskom bratstvu. – Iako je Srbija priznata kao samostalna država na Berlinskom kongresu 1878. godine, a Kosovo oslobođeno tek oktobra 1912. godine, voštanice kneginje Milice su upaljene 28. avgusta 1924. godine, na Gospođindan, kada je manastir posetio kralj Aleksandar I Karađorđević i prema zavetu, upalio sveće.

Danas se sveće nalaze u trpezariji manastira, sa leve i desne strane ikonostasa. To su sigurno i najstarije sveće na svetu, priča Đorđe Bojanić.

Dalje smo nastavili ka Prizrenu, Grad muzej Srpske srednjovekovne istorije!!! Povremeno je Prizren bio i prestonica careva Dušana i Uroša. Putopisci toga vremena Prizren nazivaju „carski grad“ i „carska prestonica“, a u narodnim epskim pesmama navodi se kao „srpski Carigrad“. Predanje govori da je „u Prizrenu bilo onoliko crkvi koliko je dana u godini“.

To je grad koji ima 33 crkve! Šetajući Prizrenom obišli smo Bogorodicu Ljevišku, zadužbina kralja Milutina, gde nas je srdačno dočekao otac Đorđe, i upoznao nas sa istorijatom crkve. Dalje smo nastavili šetajući Prizrenom  do Saborne crkve Svetog Đorđa, gde nas je dočekao otac Slobodan. U toj crkvi održana je poslednja služba pre povlačenja Srpske vojske preko Albanije 1915. god.

Dalje smo nastavili šetnjom ka prizrenskoj Bogosloviji, gde nas je dočekao zamenik rektora Bogoslovije otac Isidor. Bogoslovija je bila prva srednja bogoslovsko-učiteljska škola u staroj Srbiji i do 1999. godine, kada je privremeno izmeštena u Niš, nikada nije prekidala sa radom. Pri povlačenju srpske vojske 1915. god, kralj Petar je ispod Bogoslovije, zakopao kraljevsku krunu. Simbol države ne sme u izgnanstvo, priča Đorđe Bojanić.

Dalje smo nastavili ka manastru Svetih Arhanđela nedaleko od Prizrena, gde nas je srdačno dočekao iguman Mihajlo, tu smo imali prilike da čujemo da je mošti cara Dušana otkrio je 1927. veliki naučnik i bogoslov profesor Radoslav Grujić prilikom iskopavanja manastira i kao što zmamo da se danas nalaze u posebnom sarkofagu u beogradskoj crkvi svetog Marka, prenosi Đorđe Bojanić.

Imali smo tu čast da ručamo u konaku sa igumanom manastira Mihajlom, monasima i iskušenicima, što je za nas bila velika čast, navodi Đorđe Bojanić.

Nad praznom Dušanovom grobnicom je 1965. godine postavljena mermerna nadrobna ploča, koju su albanski ekstremisti porušili tokom Martovskog pogroma, oskrnavivši pri tome samu grobnicu kao i sve ostalo. Tokom XX veka je u manastirskom kompleksu bio postavljen i spomenik Dušanu Silnom, koji je takođe uništen nakon dolaska snaga KFORa.

Obnova manastira je počela tek u novo doba, 1995. godine, da bi, tokom stradalne 1999. godine i martovskog pogroma 2004, svetinja do kraja izgorela, kao i sve srpske Svetinje u Prizrenu, sve je bilo uništeno i spaljeno. Srećom da danas u ovoj drevnoj svetinji živi i obnavlja je arhimandrit Mihailo, pod zaštitom nemačkih snaga KFOR-a, a njegova misija je da za života podigne crkvu onakvu kakva je i bila, prenosi Đorđe Bojanić.

Pitam se, da li znamo i da li smo svesni da je Pećka patrijaršija kamen temeljac srpske istorije i svi ovi manastiri na Kosmetu? Čeznemo li mi za ovim svetinjama danas, kao što su Jevreji nekada čeznuli za Jerusalimom? Kosmetu se uvek moramo vraćati, to je jedini način da opstanemo, kao što su i Jevreji opstali. I pored stravičnih šiptarskih pogroma, razaranja, paljenja i uništavanja svih kulturnih tekovina, mi ponovo vaskrsavamo i uzdižemo se iznad pepela i zgarišta, tu je i naša snaga, naglašava Đorđe Bojanić.

Obilazeći svetinje Kosova i Metohije, ne mogu a da ne primetim, da su ovakva poklonička putovanja jedno od rešenja problema. Naime, ona su velika podrška i nada opstanka srpskog naroda i srpskih svetinja na prostoru Kosova i Metohije.

Radosna lica ljudi koje smo posetili, bogoslova Prizrenske bogoslovije i njihovih nastavnika, monaha i monahinja, meštana srpskih enklava, srdačnost i toplina sa kojom su nas dočekali, radujući se susretu sa bližnjim, ne mogu a da u posetiocu ne ostave toplinu i nadu u opstanak srpskog naroda i srpskih svetinja.

U tom smislu, kao podršku opstanku, svaki Srbin bi trebao da posećuje u okviru pokloničkih putovanja, svetinje Kosova i Metohije, i to uz maksimu „i dogodine na Kosovu i Metohiji!“. Naime, dok god u srpskom narodu postoji svest o značaju ovih svetinja za identitet srpskog naro i dok god postoje oni koji posećuju ove svetinje, kao i srpski narod na ovom prostoru, neće biti izgubljeno Kosovo i Metohija, govori veroučitelj đakon Dejan Jovanović.

Svi polaznici zahvalani su turističkoj agenciji BALKAN TURS – Kimko, koja je organizovala ovo putovanje. Pohvalio bih i vodiča agencije i pedagoga u našoj školi Draganu Stevanović, koja je vrhunski opisivala manastire i događaje prilikom vožnje ka destinacijama, divno je bilo slušati je. Da nije bilo njih sve ovo ne bi bilo izvodljivo, svuda smo bili srdačno dočekani, putovanje je proteklo bez ikakvih problema, onako kako smo i očekivali, naglašava Đorđe Bojanić.

Autor: ĐORĐE BOJANIĆ, prof. istorije i  glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top