arrow up

Сребреница „кроји“ канадске изборе?

У канадском парламенту удар на уставно право због наводног геноцида у Босни и Херцеговини. Петиција исламског екстремисте на прагу Електронска петиција „е-1837“, за доношење закона о кажњавању свих у Канади који поричу да је оно што се десило у Сребреници геноцид, ушла је у прву фазу процедуре, али је далеко од изгласавања у закон. – Срби из Канаде чине све да овај потез зауставе и пре него што уђе у парламент јер би евентуално доношење таквог закона практично значило укидање права на слободу говора у Канади – истиче Станко Вулета, председник Друштва за очување српске баштине из Отаве, коментаришући писање бошњачке штампе да је доношење оваквог закона у Канади готова

Никола Тесла

Никола Тесла: Био сам и вазда остајем само Србин и ништа више

„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и

У Доњој Градини отворена изложба о жртвама Холокауста

Сјећање на геноцид и Холокауст није само цивилизацијски дуг према жртвама, него и важан чинилац у обликовању будућности. Ове ријечи чуле су се јуче у спомен подручју Доња Градина, једном од највећих стратишта концентрационог логора Јасеновац. Изложба аутора Мирка Димића обилује фотографијама, свједочењима и историјским чињеницама које, истиче Димић, повезују злочин над српским и јеврејским становиништвом у Другом свјетском рату на овим просторима. “На простору од некаквих 500 км2 страдало је 17 или 18 хиљада жртава. Наравно, не само у логорима, то су укупне жртве, али нам све говори да је преко 53 одсто локалног становништва страдало у том периоду”, каже Мирко Димић, историчар и аутор изложбе “Козарска Дубица –

zaboravljeni-pravednici-kordun.jpg

Заборављени праведници са Кордуна

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска.   Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут. Ту је склопљена бина за сутрашњи концерт. Понеки се враћају припити или баш пијани из града. Баш, али баш као и сваки пут. Стиже аутобус. Стиже још један. У њих се нагуравамо ми. Сасвим неестрадна братија. Сиједа, по средњем збиру година. Нас нијесу поздравили са те припремљене позорнице, док смо били под полицијском тортуром насљедника симбола и државних замисли Анте Павелића. А дешавало се баш у то вријеме док је, десетину сати по нашем одласку, пржила музика у Бањој Луци. Просто не иде код нас уз забаву омладине. Прије десетак година слушах на Егзиту како један данас отворено народњачки,

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Како је Република Српска анектирала Јадовно

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Гојко Кнежевић

Рођен 22. 12. 1934. године у селу Ушивац, код Кнежице, општина Козарска

Миле Вукеља

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности,

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац.

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује:

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.