Pokolj Архиве - Страница 132 од 159 - Јадовно 1941.

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

18. мај 2019.

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Преминуо Никола Бањац, један од посљедњих преживјелих логораша Јасеновца

17. мај 2019.

У Козарској Дубици је у 89. години умро један од ријетких логораша који су преживјели голготу у злогласном концентрационом логору Јасеновцу Никола Бањац. Имао је 12 година када је 1942.године са породицом доведен у логор и ту је последњи пут видио оца и још неколико чланова породице. Никола Бањац је рођен 1930. године у селу Кошућа и био је најстарије од шестеро дјеце. По завршетку школовања радио је као економиста у многим предузећима, а најдуже у ДИП „Козари““гдје је пензионисан 1990. године. Био је активан омладинац и учествовао у омладинским радним акцијама, на изградњи ратом опустошене земље. Активно је радио у друштвено политичким организацијама,обављајући успјешно разне функције.Одласком у пензију био

Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ

17. мај 2019.

Не знам да ли постоји још нека престоница, а да је на свом градском подручју имала логор за истријебљење. Београд је имао полигон затирања Јевреја, Рома, противника окупације, припадника оба покрета отпора… Земунски логор Старо сајмиште, тада званично на територији Независне Државе Хрватске, а под њемачком управом, ипак је највише уништио Срба. Историјски докази свједоче за више од 10 000 Срба убијених у логору на прагу Београда. Перверзно зло је уживало у сваком трену креације понижења. У српској престоници – систем за уништење Срба. И горе од тога, све ово скоро да је заборављено, немаром понижено. У међународној арени за права српских жртава из Другог свјетског рата Србија се ослања

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

17. мај 2019.

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

15. мај 2019.

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

ДАНИЦА ЛАЛИЋ, удата СТОЈИЋ: Није вољела подсјећања на страхоте које је преживјела

Ћутала је до гроба

15. мај 2019.

И запис који слиједи датира из августа 1990. године: На сурчинском гробљу већ четири године почива Даница Стојић, рођена Лалић, једна од четрнаесторо преживјелих из јаме Равни долац. Са црне надгробне плоче гледају ведре очи, а на мирном овалном лицу нема ни трага петње, ништа што би незнанцу казало каква је мука прерано сломила ову стамену жену, шта је скршило дух и снагу која зрачи са тог лица. Не умију то да објасне ни њена дјеца Драгиња и Бранко. Мало, премало знају о судбини своје мајке, о ономе што је преживјела као једанаестогодишња дјевојчица тог црног љета 1941. године, далеко одавде, у утроби Динаре. Није мајка никад жељела да их

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

15. мај 2019.

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Изложба о Козарској Дубици као мјесту геноцида над Србима у НДХ

15. мај 2019.

Изложба фотографија и докумената „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, аутора Мирка Димића који је кустос-историчар у Спомен-подручју Доња Градина, отворена је синоћ у Градској кући у Суботици. Изложба свједочи о страшним страдањима становништва Козарске Дубице, а за све заинтересоване одржано је и предавање о теми „Страдање народа Поткозарја у вријеме НДХ“, саопштено је из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина. Према ријечима аутора, изложба се састоји из више дијелова, хронолошки је поредана по годинама, а у уводу говори о оснивању НДХ, доношењу законодавства и кључним моментима за геноцид који ће се касније догодити. Изложба је у Суботици привукла пажњу великог броја грађана, а

Пуно срце у празној кући

14. мај 2019.

И у Доњим Руjанима се однедавно обистинила паклена усташка жеља да истриjебе све што jе српско – записао сам почетком августа 1990. године. Одолиjева jош само гробље са црквом и групице старовремских камених кула сазиданих од финог тесаника коjе подсjећаjу на киклопске стећке. Куће су одавно пусте и затворене и у њима нема жива ока од Маљковића, Ерцега, Денића, Лалића, Козомара, Глигића, Бачковића, Стоjића, Билана, Глишића… Нема ни Бошковића. Ту гдjе jе тог злог љета 1941. године живjела задруга од преко двадесеторо чељади, остале су само лиjепе камене куће и помоћне зграде коjе као уклете зврjе пусте и затворене. Пусто и около на широким ливадама и пашњацима на коjима су

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

14. мај 2019.

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

14. мај 2019.

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

Сјећање на убијене Србе из Глине 13. маја 1941.

14. мај 2019.

Јуче је у глинском храму Рођења Пресвете Богородице служен парастос за Србе из Глине и околине старије од 16 година које су усташе ухапсиле у ноћи између 12-ог и 13-ог. маја 1941 и побили у оближњем селу Прекопа. Парастос је служио петрињски парох Саша Умићевић уз саслужење Слободана Дракулића. пароха глинског. У 12 сати на спомен костурници на глинском гробљу у којој су сахрањени посмтрни остатци глинских мученика положени су вијенци и цвијеће. Подсјетимо, након што су у ископане јаме на обали ријеке Глине код села Прекопа, усташе су почетком маја 1941. довезле лешеве Срба убијених у Глини, а у ноћи с 12. на 13. маја исто мјесто искористиле су

Календар геноцида: 13. мај 1942. – годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2019.

На данашњи дан 13. маjа 1942. године на Петровоj гори страдало jе од усташа преко 80 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори од 9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Петрова гора, у предjелу Калови усташе су поклале 13. маjа 1942. 28 жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска. Везане виjести: Калови, Петрова гора 13. маjа 1942.

Галка

13. мај 2019.

По ваздан сједи пред капијом. Забрађена до очију црном плетеном убрадачом, наслоњена на стару штаку, кроз дебеле наочаре лута мутним старачким погледом низ улицу као да неког чека. Живот је учинио своје. Увело глатко тамнопуто лице с којега румен ни у сну није силазила, истањиле и побијељеле тешке плетенице вране косе, због које су је момци из миља прозвали Галка, а крупне очи боје презрелих трешања уситниле и утекле у главу. Свјежа су још само сјећања и ране љуте због којих је послије Другог свјетског рата побјегла испод Динаре да овдје у сремској равници потражи лијека, потражи мир и заборав. Смирила се Милица Ерцег у Сурчину, али остао немир вјечити