Prema pisanju Jutarnjeg lista, da bi se izbegao javni skandal, Puljić će župu u Nemačkoj napustiti „svojevoljno”. Sveštenik hrvatske katoličke misije u nemačkom gradu Gotingenu Vinko Puljić, koji je putem Fejsbuka pozivao na donacije Društvu za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, a čiji osnivači negiraju ustaške zločine za vreme NDH, moraće da napusti svoju župu. Katolička crkva u Nemačkoj je izraženo antifašistička i zbog toga će Puljić početkom 2021. napustiti svoju župu, pišu hrvatski mediji. Prema pisanju Jutarnjeg lista, da bi se izbegao javni skandal, Puljić će župu u Nemačkoj napustiti „svojevoljno”. Odluka je doneta prošle sedmice na sastanku Puljića i biskupskih vlasti, a o tome postoji i pisani dokaz. Inače,

Biskupija Hildešajm (Hildesheim) zvanično se ogradila od objave katoličkog sveštenika Vinka Puljića, koji je na svom fejsbuk profilu pozvao ljude da novčano podrže negatore Jasenovca, piše zvaninicki portal Nemačke biskupske konferencije „katholich.de“, preneo je hrvatski portal Indeks (Index.hr). Puljić je, navodi se, 12. septembra na Fejsbuku objavio post obraćajući se, kako je naveo, „dragim prijateljima i prijateljima istine“, kojim ih poziva da svojim donacijama pomognu utvrđivanje „realne slike događaja u logorima Jasenovcu i Staroj Gradiški“, kao i drugih zbivaja u periodu Drugog svetskog rata i posleratnog perioda. Navodeći da ih poziva u ime Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, Puljić navodi da su članovi tog društva od svog osnivanja 2014.

Iako naše zakonodavstvo predviđa da je odobravanje, umanjivanje i pravdanje genocida krivično delo, niko do sada nije podneo tužbu za negiranje genocida nad Srbima. U 16 evropskih zemalja, uključujući i Rusiju, negiranje genocida nad Jevrejima strogo se kažnjava – ili se ide u zatvor ili se plaća visoka novčana kazna, ili oboje. Po njihovim zakonima, poricanje Holokausta je krivično delo, a u četiri države krivično se kažnjava i negiranje genocida nad Jermenima u Turskoj. Izrael i Jermenija svake godine obeležavaju Dan sećanja na stradale pretke koji je jedan od najtužnijih u kalendaru tih zemalja. Obe ove države u središtu spoljne politike imaju zahtev da se prizna genocid izvršen nad njihovim