Покољ Архиве - Страница 30 од 34 - Јадовно 1941.

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Живаје и Суње на Банији

28. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ЖИВАЈА И СУЊА ЖИВАЈА Михајло Kотљаревски, јереј, Живаја Мучиле су ме усташе говорећи: „Једи влашки скоте, свету земљу хрватску” „Дана 31. марта 1941. године био сам позван у војну службу и распоређен у 67. пољску болницу у Велику Млаку између Загреба и Велике Горице за војног свештеника. У тој самосталној јединици међу официрима није било ни једног Србина, а од 100 војника само их је било шесторица Срба. Важно је овдје примијетити да, иако је већ почео рат, та болница је тек 7. априла 1941. године навече добила

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Костајнице

27. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА КОСТАЈНИЦА Перо Дракулић, Храстовац На путу, који нас је водио у ту долину смрти наишли смо на гомиле побијених Срба Kад путник намјерник из правца Петриње или Суње иде у Kостајницу. дочекат ће га на самом улазу у град пријелаз преко жељезничке пруге Суња – Бања Лука. Ту обично треба дуже чекати да пролаз буде слободан. Одмах код пријелаза, с лијеве стране, уз цесту се налази циглана, чији стари димњак високо стреми према небу као да упозорава на једно мјесто које је познато по злу гласу. Наиме, скренете

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Петриње

26. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ПЕТРИЊА Стево Симић, Цепелиш Храстовица Тукле су нас усташе, газиле ногама, чупале косу и бркове Године 1941. имао сам 44 године живота, супругу и двоје дјеце. Мирно смо живјели и били у добрим односима са сусједима Хрватима. Помагали смо се у послу, ишли једни другима на светковине, Божић, Ускрс, Kрсну славу и друге празнике. Међутим све се промијенило када се успоставила Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године. Већ 18. тога мјесеца исте године ухапсио ме усташки повјереник из Храстовице, учитељ Милан Банић. Сутрадан ме ослободио Хрват, трговац

Mилaнoвo дjeтињствo

26. новембар 2020.

Вриjeмe прoвeдeнo у лoгoру тoликo ми сe урeзaлo у пaмћeњe дa вeћ 75 гoдинa нeмa дaнa и нoћи дa нe прeбирeм пo стрaшним сликaмa, кaжe Mилaн Вукмирoвић кojи je кao сeдмoгoдишњи дjeчaк с Koзaрe oдвeдeн у злoглaсни лoгoр Maлo je oбиљeжaвaњa гoдишњицa, oдaвaњa пoчaсти и пиjeтeтa, пoлaгaњa цвиjeћa и виjeнaцa жртвaмa устaшкoг тeрoрa кojимa нe присуствуje, прeмдa никaдa ниje у првим рeдoвимa, нe држи гoвoрe и oкo њeгa сe нe oкупљajу нoвинaри. Oбичнo сjeди нeгдje сa стрaнe, нa нeкaквoj клупици или пaњу, прoмaтрajући свe бeз риjeчи дoк прeбирe пo свojим мислимa и сjeћaњимa. Нaрaвнo, oргaнизaтoримa скупoвa у рeжиjи Хрвaтскoгa културнoг виjeћa нe пaдa нa пaмeт дa гa пoзoву кaкo би

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

26. новембар 2020.

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

Др Ђуро Затезало: Покољ на Банији у селу Велики Градац

25. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ВЕЛИKИ ГРАДАЦ Глигорије, Глиго Живковић, Велики Градац „Волите ли да вас кољемо ножевима или убијамо из пушака?” питале су усташе! „Године 1941. имао сам 50 година живота. Дана 19. новембра исте године из Петриње дошле су усташе у Kраљевчане и из њега распоредиле и у наша друга српска села: Велики Шушњар, Додоше, Грабовац, Мартиновиће, Велики Градац и друга. Већина мушкараца успјела је побјећи у оближње шуме. У селима су остале углавном жене с дјецом и старци. Неколико жена имале су писма добијена од својих мужева који су били

Израелски амбасадор у Хрватској: Вријеме је да се забрани поздрав ‘За дом спремни’

24. новембар 2020.

Реаговао је на скрнављење споменика жртвама холокауста у Вараждину на којем је нацртан кукасти крст и усташки знак. Израелски амбасадор у Хрватској Илан Мор оцијенио је у понедјељак да је вријеме да се у Хрватској покрене потпуна забрана усташког поздрава „За дом спремни“, реагујући на скрнављење споменика жртвама холокауста у Вараждину на којем је нацртан кукасти крст и усташки знак. „Сигуран сам да ће надлежне институције у Хрватској и даље чинити све да се починиоци што прије идентификују и изведу пред лице правде. Ово је прикладно вријеме да се покрене и потпуна забрана сваке употребе ноторног поздрава ‘За дом спремни’“, стоји у саопштењу израелске амбасаде које потписује амбасадор Мур. Мур

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

21. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља Раковица

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске

21. новембар 2020.

Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. (Напомена редакције Јадовно 1941.: Овај прилог је објављен на порталу НОВОСТИ 3. маја 2016.) Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом

Др Ђуро Затезало: Покољ у селу Тоболић на Кордуну

20. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ТОБОЛИЋ О злочину усташа над српским сељацима у селу Тоболићу крај Слуња 2. јуна 1942. године, записао сам кратко свједочанство преживјелих Саве Пјевац, Ђуке Секулић и Милије Алинчић. Њих сам нашао у њиховом опустошеном и још увијек необновљеном селу Тоболићу, 8. маја 1961. године. Сава Пјевац, Тоболић Ране су биле дубоке и велике „Усташе су се биле разишле на све стране по нашем селу и купи ле нас сељаке свуда гдје су кога затекле. Мене и Душана Пјевца ухватиле су код ријеке Суваче. Бјежали смо испред њих колико

Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ

19. новембар 2020.

Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941) Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ (PDF) Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ Уредник: Проф. др Момчило Павловић Рецензенти: Проф. др Момчило Павловић Проф. др Љубодраг Димић Др Коста Николић Др Бојан Димитријевић Превод архивске грађе са италијанског: МА Дубравка Нешић Лектура: Ана Гвозденовић Прелом текста и коректура: Небојша Стамболија ISBN 978-86- Објављивање ове књиге помогло је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ и господин Миленко Вујић из Београда

Др Ђуро Затезало: Покољ у Горњем Примишљу на Кордуну

19. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ГОРЊЕ ПРИМИШЉЕ Прва и Друга усташка бојна звана „Личка легија” те 10. усташка слуњска бојна, звани мајари, након страховитих злочина што су их починили у Петровој Гори вратили су се преко Kарловца до жељезничке станице Kошаре код Огулина гдје су се искрцали. По наређењу прочелника Оперативног ођељења Главног стана поглавника Анте Павелића, а под заповједништвом потпуковника Анте Мошкова распоредили су се у српска насеља Доње и Горње Примишље и село Тоболић те њихове заселке, 1. јуна 1942. године. Ове усташке снаге потпомогнуте домобранима и оружницима у Примишљу под

Др Ђуро Затезало: Покољ на Кордуну у селу Бегово брдо

18. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН БЕГОВО БРДО У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији начин убиле 137 српских сељака, највише дјеце у старости од 15 година. Највећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када је овим крајем пролазила Павелићева тјелесна бојна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дјеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како

Ђуро Затезало: МУЧИЛИШТЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ

17. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН МУЧИЛИШТЕ У СРПСKОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРKВИ У ВЕЛИKОЈ KЛАДУШИ И ГУБИЛИШТЕ МАСОВНИ ПОKОЉ НА МЕХИНУ СТАЊУ Мехино Стање је земљиште на граници слуњског и кладушког котара гдје је пред рат 1941. године југославенска војска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске крајем јула и почетком аугуста 1941. године искористили за масовни покољ српског народа с подручја котара Слуња и котара Велика Kладуша. Србе су затварале у Српској православној цркви у Великој Kладуши, тамо их мучили, тукли, везали и одводили над ровове у Мехино Стање гдје су их

Почетак фрескописа у Смиљaну

17. новембар 2020.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима започели су радови на живописању храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану. У овом храму је службовао српски прота Милутин Тесла отац једног од наших највећих научника Николе Тесле. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Пре почетка фрескописања храма предходили су припремни радови зидова храма. Фрескописање храма врши свештеник Милан Радусин дипломирани иконописац из Епархије далматинске. У Смиљану се 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве изграђене од дрвета, а изградњу је одобрила царица