arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Никола Тесла

Никола Тесла: Био сам и вазда остајем само Србин и ништа више

28. јануар 2019.

„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и

У Доњој Градини отворена изложба о жртвама Холокауста

28. јануар 2019.

Сјећање на геноцид и Холокауст није само цивилизацијски дуг према жртвама, него и важан чинилац у обликовању будућности. Ове ријечи чуле су се јуче у спомен подручју Доња Градина, једном од највећих стратишта концентрационог логора Јасеновац. Изложба аутора Мирка Димића обилује фотографијама, свједочењима и историјским чињеницама које, истиче Димић, повезују злочин над српским и јеврејским становиништвом у Другом свјетском рату на овим просторима. “На простору од некаквих 500 км2 страдало је 17 или 18 хиљада жртава. Наравно, не само у логорима, то су укупне жртве, али нам све говори да је преко 53 одсто локалног становништва страдало у том периоду”, каже Мирко Димић, историчар и аутор изложбе “Козарска Дубица –

zaboravljeni-pravednici-kordun.jpg

Заборављени праведници са Кордуна

27. јануар 2019.

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

26. јануар 2019.

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска.   Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

2. јул 2018.

Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут. Ту је склопљена бина за сутрашњи концерт. Понеки се враћају припити или баш пијани из града. Баш, али баш као и сваки пут. Стиже аутобус. Стиже још један. У њих се нагуравамо ми. Сасвим неестрадна братија. Сиједа, по средњем збиру година. Нас нијесу поздравили са те припремљене позорнице, док смо били под полицијском тортуром насљедника симбола и државних замисли Анте Павелића. А дешавало се баш у то вријеме док је, десетину сати по нашем одласку, пржила музика у Бањој Луци. Просто не иде код нас уз забаву омладине. Прије десетак година слушах на Егзиту како један данас отворено народњачки,

Ходати у част својих предака – Јадовно 2017

2. јул 2017.

Прошавши улицама Београда у Спасовданској литији, сведочећи непрестану српску борбу за наше Косово и нашу Метохију на Газиместану, Часни Крст, освештан у Јерусалиму, кренуо је пут Лике и планине Велебит, на страдално место српског народа. Ходочасници, Срби из Шумадије, са Космета, из Црне Горе и Херцеговине, Београда и Бања Луке, из Војводине и Далмације, са Кордуна и из Лике, ходили су стазама којима су наши преци одведени право у смрт, свезани, осрамоћени и измучени од стране хрватских усташа. У комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, у свега 132 дана пролећа и лета 1941. године, страдало је преко 38 000 Срба из свих крајева тадашње НДХ. У затворима Госпића, на путевима до Велебита, на острву Пагу у логорима Слана и Метајна, српски народ је

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

20. април 2017.

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Metajna_litija_1.jpg

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Kalman_Samjuels.jpg

People that love people…

30. јун 2015.

Ћирилица In Memoriam : former Honorary Consul of Serbia, Kalman Samuels/1927.-2011./, Montreal/1/ Kalman Samjuels Often, while resuming past days, with joy and respect I do remember late Mr. Kalman Samuels, a distinguished lawyer and Honorary Consul of Yugoslavia and Serbia in Canada. Having had a privilege of working with him in the best interest of Serbia and its citizens in Canada, during the period of 2006. and 2007, added great value to my personal and professional life. Several times we discussed turbulent global situation and its prospects. Never had we neglected the tragic genocidal history of The Independent State of Croatia that had exterminated hundreds of thousands of Serbian civilians

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са „културом заборава“

22. децембар 2014.

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине „Зашто његуjемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА