arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Нико као ми Срби!

11. јун 2019.

Како године пролазе тако ми заборављамо своје мученике, своје кости. Љути ме чињеница да смо ми као народ, православни српски народ, постали незаинтересовани за сва страдања која су се десила у нашој историји. Кад кренемо од Косова, преко Првог, Другог српског устанка, Првог Свјетског рата, о Другом да и не пишем. И дошао нам и посљедњи рат, па бомбардовање, па погром са Косова и Метохије.. Пише: Сандра Благић Видим да смо овце, овчетине, којима свако може радити шта је воља. Нико нам не може забранити Ћирилицу, до нас самих! Постепено пишући латиницу заборављамо своје писмо. Цркве су нам скоро па празне, молимо се Господу само када нас нешто боли или

1941. у Глини : историјски извори о рушењу глинске Богородич­ине цркве

11. јун 2019.

Други свјетски рат и сплет историјских околности довели су до слома Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, која је идеолошки и политички била дио „Новог европског поретка“ под доминацијом нацистичке Њемачке. Недуго затим, усташка држава почиње с провођењем политике уништења непожељних националних, вјерских и „расних“ дијелова становништва, односно Срба, Жидова и Рома (нпр. доношењем Законске одредбе за обрану народа и државе од 17. травња 1941., којом је озакоњен терор и одређене државне институције које ће терор проводити), а све у циљу стварања „етнички чистог хрватског простора“.2 Тако већ у прољеће и љето 1941. Глина постаје поприште масовних усташких злочина над српским становништвом,3 који ће трауматизирати овај банијски градић

Добрила Кукољ

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

  У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

3. јун 2019.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе  Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

Помен првим требињским жртвама усташког терора

3. јун 2019.

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

ognjena_marija_livanjska.jpg

Шушановићи

3. јун 2019.

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и заратио противу усташке власти, усташе су нерадо залазиле у Саjковић и друга српска села. И кад би кренули, биле су то поjачане jединице, углавном моторизоване и до зуба наоружане. Знали су добро како су задужили овог поносног и тврдоглавог Динарца, да он прескупо држи главу и да jе неће дати без замjене и крви до кољена. То што он један не зарезује усташку власт и није их толико бринуло колико чињеница да је он из дана у дан израстао међу српским живљем — и не само међу српским — у легенду и симбол непокора и слободарства. О овом

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

3. јун 2019.

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге.   ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ

2. јун 2019.

Дон ЈОСО ФЕЛИЦИНОВИЋ, свећеник у Пагу дао је злогласним зликовцу МИЈИ БАБИЋУ, у свибњу 1941. године, географску карту Пага на којој је Бабић оловком уцртао – на СЛАНИ – будући усташки логор Припојење отока Пага усташкој држави увјетовало је и стварање – крајем свибња и почетком липња 1941. године – на отоку Пагу усташке управне власти и усташког страначког покрета. Иако усташки покрет на отоку Пагу никада није имао масовну подршку становништва, ипак се у њему знатније ангажирало четрдесетак особа из различитих социјалних и друштвених средина, а појединци су на различите начине били укључени и у систем функционирања концентрационог логора Слана. Избијање масовног устанка против окупатора на подручју друге талијанске

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

1. јун 2019.

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Милош Милојевић: Сећање на Јасеновац је српска ствар – небитно шта о томе мисли В. Иванчић

1. јун 2019.

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига Ако је неко нападнут као Јеврејин мора се бранити као Јеврејин. Не као Немац, не као Француз, не као грађанин света, не као заговорник Права Човека, или ма шта друго“ – Хана Арент, 1933. Опрљени Јасеновцем   Остаци 1214 Јевреја, жртава Холокауста, пронађених на градилишту у белоруском граду Бресту 21. маја је сахрањено после ексхумације, пише Харец. Волонтерска организација ЗАКА, потпомогнута белоруском војском, пренела је остатке смештене у сто двадесет ковчега откривене пре

Отворена изложба о Ливањским Србима у Суботици

1. јун 2019.

У просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Суботици, 16. маја т.г. отворена је ижложба „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“, аутора проф др Вељка Ђурића Мишине и др Радована Пилиповића. Изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима. У оквиру свечаности отварања изложбе одржана је промоција књиге Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Поред аутора, Буда Симоновића, о страдању ливањских Срба у првим месецима од проглашења Независне Државе Хрватске, поред аутора, говорили су и Бојан Арбутина и Слободан Вучинић, а Ђурђица Поповић је прочитала део из књиге. У уметничком делу програма учествовале су ученице Правно-правне школе из Београда. Бројна публика је са пажњом слушала о

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

1. јун 2019.

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

1. јун 2019.

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику. У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА