arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Tribina o slučaju Ković: Profesori traže nezavisnu komisiju

17. decembar 2021.

Na tribini je govorio i Nenad Anžel koji je istakao da je sa odelenja za istoriju proteran samo zato što je za mentora na doktorskim studijama izbarao Miloša Kovića. Filozofski fakultet je mesto gde mora biti rešen problem sa izborom prof. dr Miloša Kovića u zvanje redovnog profesora. Na odeljenju za istoriju mora se raspisati konkurs za redovnog i mora se formirati nepristrasna komisija koja bi realno ocenila da li je prof. Ković ispunio uslove da bude biran u ovo zvanje. Sve drugo bila bi zloupotreba. Ovo je rekao profesor istorije na Filozofskom fakultetu i akademik Ljubodrag Dimić na tribini pod nazivom „Slučaj profesora Kovića: Zašto se na Filozofskom fakultetu

KOVIĆU DATI ZAŠTITU: Profesori Filozofskog fakulteta UB pružili podršku kolegi

1. decembar 2021.

Ukoliko profesor Miloš Ković bude izbačen sa Filozofskog fakulteta, umesto da bude izabran za redovnog profesora, to će biti problem ne samo za ovaj fakultet, već i za ceo Univerzitet u Beogradu (UB). Ne smemo dozvoliti da ideološki i politički stavovi budu prepreka za nečije napredovanje, niti se sme dopustiti da nečija samovolja bude važnija od procedura. Ovo je poruka grupe profesora Filozofskog fakulteta koji su u utorak govorili na tribini „Slučaj profesora Kovića: ima li diskriminacije i progona na Filozofskom fakultetu“ u organizaciji studenata UB. Profesori Slobodan Antonić, Vladimir Vuletić i Smilja Marjanović Dušanić podržali su Kovića i istakli da bi dekan Filozofskog fakulteta Danijel Sinani i rektor UB

Miloš Ković: Oprezno i strpljivo u NATO okruženju – uz zaštitu Rusije i Kine

26. novembar 2021.

U tom sukobu među Germanima – anglosaksonskim i nemačkim – ne bi trebalo da budemo naivni, pa da nastradamo. Tu je opet krucijalna pozicija Ruske Federacije, rekao prof. Ković. U vreme novih geopolitičkih previranja velike sile neće poštedeti ni Srbiju. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković kaže i da treba da budemo svesni imperijalne politike zapadnih država, da smo opkoljeni NATO zemljama ali da ne zaboravimo da nas čuva pravoslavna Rusija. Srbija je, podseća istoričar, i u vreme Milovanovića, Ristića, Garašanina i Pašića, tražila saveznike i u tome je bila vrlo pragmatična. Ipak, u ključnom vremenu stvaranja države, Srbiju je, kaže Ković, pomogla Rusija, i dobro je poznata činjenica

Miloš Ković: Došao je red i na mene, lažni autoriteti me ne žele na fakultetu!

21. novembar 2021.

U najnovijem izdanju emisije „Bez ustručavanja“ gost je bio profesor Miloš Ković. Ković je meta napada svojih kolega na fakultetu koji ga diskriminišu zbog iznetih politickih stavova. Ković tvrdi da ispunjava sve uslove da bude izabran za redovnog profesora na Filozofskom fakultetu, ali da mu dekan nudi reizbor za vanrednog profesora. U tom statusu profesor Ković je 16 godina i to što dekan ne želi da formira komisiju koja bi ispitala da li on ispunjava ili ne ispunjava uslove jeste jedna vrsta ucene. Ković je u svojoj poslednjoj knjizi opisao odnos velikih sila prema Srbiji kroz vekove. Različite drzave ali i paradržavne organizacije uticale su na sudbinu srpskog naroda. Kroz

MILOŠ KOVIĆ – JUNAK NAŠEG DOBA

2. novembar 2021.

Većina onih koji su u nedjelju prespavali Liturgiju i probudili se sa blagom dilemom da li da se maskiraju u zombija, vampira ili kakvu drugu spodobu, vjerujem da nisu kadri da sagledaju širu sliku stvarnosti koja se ne projektuje, barem ne na tako „zanimljiv” način kao stvarnost njihovih „junaka” zatočenih u ružičastim utvrđenjima razvrata i bluda, na društvenim mrežama i tabloidima. Čovjek je biće izbora. Upravo na tome se zasniva njegova sloboda po kojoj se tako očito razlikuje od svih drugih stvorenja. Svaki dan pred nas stavlja nove i veće izbore. I prekjuče smo imali jedan takav izbor – između Liturgije i spavanja, između svetog Luke i Noći vještica. Biramo

OPET ME PROGANjAJU „NATO“ ISTORIČARI: Prof. dr Miloš Ković tvrdi da pojedine kolege planiraju da ga izbace sa fakulteta

28. oktobar 2021.

Nakon osam tužbi zbog povrede časti i ugleda, koje je protiv njega podnelo četvoro kolega – Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Vlada Stanković i Radoš Ljušić istoričaru i profesoru Milošu Koviću preti – izbacivanje sa Filozofskog fakulteta. Kako Ković tvrdi, grupa profesora predvođena Samardžićem čini sve da on ne bude izabran u zvanje redovnog profesora, iako za to ispunjava sve uslove. I to se ne dešava prvi put, jer su Kovića i pre četiri godine prilikom izbora u zvanje vanrednog profesora hteli da proteraju sa ovog fakulteta Univerziteta u Beogradu. – Ovo je politički obračun i to zna svako ko prati istoriju ovog sukoba, moj javni rad i delovanje Nikole Samardžića,

Danas, 80 godina od početka Pokolja, sećanje na žrtve se vulgarizuje, a njihov broj umanjuje

8. oktobar 2021.

To je posebno vidljivo na slučaju Jasenovca, gde se prošlost falsifikuje i umesto o istraživanju svih pojedinosti genocida, danas se samo govori o ciframa, koje čak i desetostruko umanjuju broj žrtava genocida u NDH. U nedelju 12. septembra u svečanoj sali Sabornog hrama u Kragujevcu, u okviru Velikogospojinskih svečanosti, s blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa šumadijskog Gospodina Jovana, održano je predavanje na temu “Podvig i žrtva u srpskoj istoriji”. Gosti ove tribine, bili su prof. dr Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Nemanja Dević iz Instituta za savremenu istoriju. Posle uvodnog izlaganja o. Srećka Zečevića, istoričari su stavili akcenat na tužnu godišnjicu iz 1941. i kragujevački masakr. Gospodin

Ković: Istoričari protestuju zbog umanjivanja broja ubijenih u Jasenovcu

11. septembar 2021.

Članovi SANU, profesori savremene nacionalne istorije na univerzitetima u Srbiji i Republici Srpskoj uputili su javnosti protestno pismo zbog umanjivanja broja žrtava Jasenovca u vodećim medijma u Srbiji, rekao je Srni istoričar Miloš Ković, jedan od inicijatora tog pisma, uz poruku da licitacija brojem žrtava ne dolazi u obzir. Ković je istakao da su se u javnosti Srbije u proteklih nekoliko dana suočili sa pravom medijskom kampanjom koja se vodi u najvećim i najuticajnijim medijima. „Uglavnom takva vrsta vesti dolazi iz Tanjuga, koji je sada privatizovan, kao i iz RTS-a, Politike i ostalih velikih medija koji koriste Tanjugove vesti“, rekao je Ković. Ković je naveo da je protestno pismo pokrenula

MILOŠ KOVIĆ: Ništa nije gotovo! Pred nama je odgovor na pitanje hoćemo li kao narod živeti ili mreti? (VIDEO)

23. jul 2021.

Svako naše, srpsko stradanje, to sada vidimo, imalo je smisla. Sve kroz šta smo prolazili bio je jedan put koji je bio tačno predviđen za nas, krst ni teži ni lakše nego što smo mogli da ponesemo. Ta stradanja od 1941. do 1945. od 1912. do 1918. godine, u vekovima pre toga, govorim o ratovima i velikim stradanjima, to smo mi, to je nama pripadalo. Ovo u ekskluzivnom intervjuu za video produkciju „Iskre“ kaže istoričar Miloš Ković. -Ono što smo doživeli u Krajini, Sarajevu, Kosovu i Metohiji, u mnogome je strašnije od onog što smo preživeli u Drugom svetskom ratu. Ali, ništa nije gotovo. Istoriju treba razumeti, ali, treba živeti

Ković razobličio Kurtija: Ako ćemo o genocidima na Kosovu, bilo je to ovako!

21. jul 2021.

Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju počela genocidom nad Srbima i ostalim hrišćanima a da se, kako vidimo, tako i završava. Aljbin Kurti je zamenio teze jer je trebalo da govori o genocidu Albanaca nad Srbima kroz istoriju, a ne o srpskom genocidu nad Albancima, kaže istoričar Miloš Ković nakon poslednje runde dijaloga u Briselu gde je Priština od Srbije zahtevala da prizna genocid nad Albancima u tri perioda, 1878, 1912, i 1999. godine. Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju

Ković

Miloš Ković: Vidovdanska beseda na Filozofskom fakultetu

30. jun 2021.

Vidovdan je, bez sumnje, najznačajniji datum u srpskoj istoriji, bremenit značenjima i skrivenim smislom. To nije samo sećanje na jedan veliki istorijski događaj. Kosovska bitka je, zaista, označila pravu smenu epoha, prelazak iz doba veličine i slave u vreme vazalstva i robovanja. Srbija, Bosna i Zeta opstale su, istina, još ceo vek, bogat raznovrsnim dostignućima. Bio je to, ipak, život u senci kosovskog poraza, u osluškivanju topota turskih konja i iščekivanju konačnog sloma. Istoričari će marljivo beležiti kosovske i pokosovske događaje. Primetiće da je poraz Srba u Maričkoj bici bio možda još veći i odsudniji. Rekonstruisaće tok Kosovske bitke i ispitivati dvosmislene vesti o tome ko je, ustvari, u njoj

VIDOVDAN I KOSOVSKI ZAVET: Autorski tekst istoričara Miloša Kovića

27. jun 2021.

Vidovdan je, bez sumnje, najznačajniji datum u srpskoj istoriji, bremenit značenjima i skrivenim smislom. To nije samo sećanje na jedan veliki istorijski događaj. Kosovska bitka je, zaista, označila pravu smenu epoha, prelazak iz doba veličine i slave u vreme vazalstva i robovanja. Srbija, Bosna i Zeta opstale su, istina, još ceo vek, bogat raznovrsnim dostignućima. Bio je to, ipak, život u senci kosovskog poraza, u osluškivanju topota turskih konja i iščekivanju konačnog sloma. Istoričari će marljivo beležiti kosovske i pokosovske događaje. Primetiće da je poraz Srba u Maričkoj bici bio možda još veći i odsudniji. Rekonstruisaće tok Kosovske bitke i ispitivati dvosmislene vesti o tome ko je, u stvari, u

Miloš Ković: Tajna srpskog zaveta (VIDEO)

16. jun 2021.

Gost sedme emisije „Kod Brane“ možda je i jedini srpski istoričar koji je išao na stručno usavršavanje u Englesku, a onda je na vrhuncu karijere rešio da sve stavi na kocku i svedoči kao ekspert odbrane pred Haškim tribunalom. Jednom rečju – prof. dr Miloš Ković. Pitali smo ga zašto je to učinio. Takođe, sa profesorom Kovićem razgovarali smo o procesima koji su se vodili i koji se vode u Hagu protiv srpskih političara i vojnika, o pokušaju njegovog progona sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, a drugi deo emisije ostavljen je za najvažniju, nepresušnu temu – šta je to Kosovski zavet i kako ga svedočiti u 21. veku? Izvor: CATENA

Miloš Ković: Plan za reintegraciju Kosova i Metohije je spreman (VIDEO)

21. mart 2021.

To je velika tema za celi svet, taj sukob elita i naroda. Po anketama, narod stalno daje jedan odgovor za KiM i njegovo interesovanje je veliko. A te elite i kvazielite osećaju da to dolazi, i da dolazi od crkve i naroda. „Od ubistva Karađorđa 1817, malo je političkih ubistava u istoriji srpskog naroda do danas u koje nisu na ovaj ili onaj način uključene svetske sile. Uključujući i abdikacije i svrgavanja“, zaključuje istoričar Miloš Ković u emisiji „Srpski sv(ij)et“ priču o stradanju Srba u novijoj istoriji, od bombardovanja, martovskog pogroma, ubistva Zorana Đinđića, ali i smrti Slobodana Miloševića. „Odakle dolazi Bil Klinton, Toni Bler, Medlin Olbrajt? Odakle dolazi Ante

Miloš Ković: Zašto su nam ubijali decu na Jadovnu, Pagu, u Starom Brodu, Jasenovcu?

18. mart 2021.

Profesor Miloš Ković rekao je da su Srbi u 20. veku preživeli tri genocida, među kojima je najveći Jasenovac koji nije bio jedino stratište. On je istakao da je film „Dara iz Jasenovca“ tek „vrh ledenog brega“, ali da je važno da je o zločinima nad srpskim narodom počemo da se priča,a naročito da se prave filmovi.On je u intervju „Glasu javnosti“ ocenio da bi trebalo nastaviti sa snimanjem filmova i iznošenjem istine o genocidu nad jednim zavetnim narodom. Izvor: GLAS JAVNOSTI

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA