arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

17. децембар 2021.

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

КОВИЋУ ДАТИ ЗАШТИТУ: Професори Филозофског факултета УБ пружили подршку колеги

1. децембар 2021.

Уколико професор Милош Ковић буде избачен са Филозофског факултета, уместо да буде изабран за редовног професора, то ће бити проблем не само за овај факултет, већ и за цео Универзитет у Београду (УБ). Не смемо дозволити да идеолошки и политички ставови буду препрека за нечије напредовање, нити се сме допустити да нечија самовоља буде важнија од процедура. Ово је порука групе професора Филозофског факултета који су у уторак говорили на трибини „Случај професора Ковића: има ли дискриминације и прогона на Филозофском факултету“ у организацији студената УБ. Професори Слободан Антонић, Владимир Вулетић и Смиља Марјановић Душанић подржали су Ковића и истакли да би декан Филозофског факултета Данијел Синани и ректор УБ

Милош Ковић: Опрезно и стрпљиво у НАТО окружењу – уз заштиту Русије и Кине

26. новембар 2021.

У том сукобу међу Германима – англосаксонским и немачким – не би требало да будемо наивни, па да настрадамо. Ту је опет круцијална позиција Руске Федерације, рекао проф. Ковић. У време нових геополитичких превирања велике силе неће поштедети ни Србију. Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић каже и да треба да будемо свесни империјалне политике западних држава, да смо опкољени НАТО земљама али да не заборавимо да нас чува православна Русија. Србија је, подсећа историчар, и у време Миловановића, Ристића, Гарашанина и Пашића, тражила савезнике и у томе је била врло прагматична. Ипак, у кључном времену стварања државе, Србију је, каже Ковић, помогла Русија, и добро је позната чињеница

Милош Kовић: Дошао је ред и на мене, лажни ауторитети ме не желе на факултету!

21. новембар 2021.

У најновијем издању емисије „Без устручавања“ гост је био професор Милош Kовић. Kовић је мета напада својих колега на факултету који га дискриминишу због изнетих политицких ставова. Kовић тврди да испуњава све услове да буде изабран за редовног професора на Филозофском факултету, али да му декан нуди реизбор за ванредног професора. У том статусу професор Kовић је 16 година и то што декан не жели да формира комисију која би испитала да ли он испуњава или не испуњава услове јесте једна врста уцене. Kовић је у својој последњој књизи описао однос великих сила према Србији кроз векове. Различите дрзаве али и парадржавне организације утицале су на судбину српског народа. Kроз

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

2. новембар 2021.

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

ОПЕТ МЕ ПРОГАЊАЈУ „НАТО“ ИСТОРИЧАРИ: Проф. др Милош Ковић тврди да поједине колеге планирају да га избаце са факултета

28. октобар 2021.

Након осам тужби због повреде части и угледа, које је против њега поднело четворо колега – Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Влада Станковић и Радош Љушић историчару и професору Милошу Ковићу прети – избацивање са Филозофског факултета. Како Ковић тврди, група професора предвођена Самарџићем чини све да он не буде изабран у звање редовног професора, иако за то испуњава све услове. И то се не дешава први пут, јер су Ковића и пре четири године приликом избора у звање ванредног професора хтели да протерају са овог факултета Универзитета у Београду. – Ово је политички обрачун и то зна свако ко прати историју овог сукоба, мој јавни рад и деловање Николе Самарџића,

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Ковић: Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

11. септембар 2021.

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијма у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир. Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима. „Углавном таква врста вести долази из Тањуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Тањугове вести“, рекао је Ковић. Ковић је навео да је протестно писмо покренула

МИЛОШ КОВИЋ: Ништа није готово! Пред нама је одговор на питање хоћемо ли као народ живети или мрети? (ВИДЕО)

23. јул 2021.

Свако наше, српско страдање, то сада видимо, имало је смисла. Све кроз шта смо пролазили био је један пут који је био тачно предвиђен за нас, крст ни тежи ни лакше него што смо могли да понесемо. Та страдања од 1941. до 1945. од 1912. до 1918. године, у вековима пре тога, говорим о ратовима и великим страдањима, то смо ми, то је нама припадало. Ово у ексклузивном интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже историчар Милош Ковић. -Оно што смо доживели у Крајини, Сарајеву, Косову и Метохији, у многоме је страшније од оног што смо преживели у Другом светском рату. Али, ништа није готово. Историју треба разумети, али, треба живети

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

21. јул 2021.

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

Ković

Милош Ковић: Видовданска беседа на Филозофском факултету

30. јун 2021.

Видовдан је, без сумње, најзначајнији датум у српској историји, бременит значењима и скривеним смислом. То није само сећање на један велики историјски догађај. Косовска битка је, заиста, означила праву смену епоха, прелазак из доба величине и славе у време вазалства и робовања. Србија, Босна и Зета опстале су, истина, још цео век, богат разноврсним достигнућима. Био је то, ипак, живот у сенци косовског пораза, у ослушкивању топота турских коња и ишчекивању коначног слома. Историчари ће марљиво бележити косовске и покосовске догађаје. Приметиће да је пораз Срба у Маричкој бици био можда још већи и одсуднији. Реконструисаће ток Косовске битке и испитивати двосмислене вести о томе ко је, уствари, у њој

ВИДОВДАН И КОСОВСКИ ЗАВЕТ: Ауторски текст историчара Милоша Ковића

27. јун 2021.

Видовдан је, без сумње, најзначајнији датум у српској историји, бременит значењима и скривеним смислом. То није само сећање на један велики историјски догађај. Косовска битка је, заиста, означила праву смену епоха, прелазак из доба величине и славе у време вазалства и робовања. Србија, Босна и Зета опстале су, истина, још цео век, богат разноврсним достигнућима. Био је то, ипак, живот у сенци косовског пораза, у ослушкивању топота турских коња и ишчекивању коначног слома. Историчари ће марљиво бележити косовске и покосовске догађаје. Приметиће да је пораз Срба у Маричкој бици био можда још већи и одсуднији. Реконструисаће ток Косовске битке и испитивати двосмислене вести о томе ко је, у ствари, у

Милош Ковић: Тајна српског завета (ВИДЕО)

16. јун 2021.

Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт одбране пред Хашким трибуналом. Једном речју – проф. др Милош Ковић. Питали смо га зашто је то учинио. Такође, са професором Ковићем разговарали смо о процесима који су се водили и који се воде у Хагу против српских политичара и војника, о покушају његовог прогона са Филозофског факултета у Београду, а други део емисије остављен је за најважнију, непресушну тему – шта је то Косовски завет и како га сведочити у 21. веку? Извор: CATENA

Милош Ковић: План за реинтеграцију Косова и Метохије је спреман (ВИДЕО)

21. март 2021.

То је велика тема за цели свет, тај сукоб елита и народа. По анкетама, народ стално даје један одговор за КиМ и његово интересовање је велико. А те елите и квазиелите осећају да то долази, и да долази од цркве и народа. „Од убиства Карађорђа 1817, мало је политичких убистава у историји српског народа до данас у које нису на овај или онај начин укључене светске силе. Укључујући и абдикације и свргавања“, закључује историчар Милош Ковић у емисији „Српски св(иј)ет“ причу о страдању Срба у новијој историји, од бомбардовања, мартовског погрома, убиства Зорана Ђинђића, али и смрти Слободана Милошевића. „Одакле долази Бил Клинтон, Тони Блер, Медлин Олбрајт? Одакле долази Анте

Милош Ковић: Зашто су нам убијали децу на Јадовну, Пагу, у Старом Броду, Јасеновцу?

18. март 2021.

Професор Милош Kовић рекао је да су Срби у 20. веку преживели три геноцида, међу којима је највећи Јасеновац који није био једино стратиште. Он је истакао да је филм „Дара из Јасеновца“ тек „врх леденог брега“, али да је важно да је о злочинима над српским народом почемо да се прича,а нарочито да се праве филмови.Он је у интервју „Гласу јавности“ оценио да би требало наставити са снимањем филмова и изношењем истине о геноциду над једним заветним народом. Извор: ГЛАС ЈАВНОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА