arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

7. септембар 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Отворена изложба “Јасеновац – право на незаборав”

5. септембар 2020.

Први потпредсједник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић отворио је у Крагујевцу изложбу “Јасеновац – право на незаборав”. Дачић отворио изложбу “Јасеновац – право на незаборав” (МСП) Он је истакао да је Србија пружила руку помирења, а очекује да у данашњој Хрватској има савезника у очувању културе сјећања на Јасеновац. Дачић је истакао да је неопходно јавно и јасно осудити сваку врсту историјског ревизионизма који негира злочине. Нагласио је да не смијемо дозволити насилно, нити перфидно мијењање погледа на прошлост и историјске чињенице, јер се тиме релативизују и негирају геноцидне и злочиначке политике према цијелим народима. Дачић је посебно указао на то да, уколико не његујемо културу сјећања

Изложба „Јасеновац, право на незаборав” 5. септембра у Kрагујевцу

2. септембар 2020.

У спомен парку Шумарице, у Музеју 21. октобар у Kрагујевцу, у суботу, 5. септембра биће отворена највећа изложба о Јасеновцу у Србији после Другог светског рата под називом „Јасеновац, право на незаборав”, саопштио је данас организатор догађаја. Велики школски час о Јасеновцу одржаће се на платоу и у музеју Великог часа у Kрагујевцу. У оквиру свечаног отварања изложбе, поред осталог, предвиђено је и полагање венаца на споменик В-3 крагујевачке гимназије које је стрељано 1941. године, свечана промоција трилогије професора др Грајфа о Јасеновцу, усташком коначном решењу и Алојзију Степинцу, научна ЗУМ конференција и промоција књиге професора Меккормика о Анти Павелићу. Догађају ће, како се наводи у саопштењу, присуствовати и министар

Слободан Деспот: Пијана теревенка на српском гробљу

1. септембар 2020.

Колико ли је цинизма и неукуса потребно да би се из гроба призивао благослов мученика – закланог оца сопственог оца, ради прекрајања размера злочина. Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац Када пролазим аутопутем поред Јасеновца, ја угасим радио, прекрстим се и помолим за мученике који почивају у том муљу. Никад се не питам колики им је број. Кад је неком мајка умрла од тумора, не питам га да ли је био ситан као рибизла или крупан као орах. Међутим, бројеви су историчарима важни. Они дају размере збивања, често помажу да се разликује стихијски злочин од планског. Зато је веома несувисло, и несмотрено, спорити колико је Јевреја убијено у нацистичким логорима.

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

26. август 2020.

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020.  Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

24. август 2020.

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

У Аустралији представљена књига о Јасеновцу

24. август 2020.

Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора Гидеона Грајфа промовисана је у Перту. Следе промоције у још пет градова. Петог августа, на годишњицу војнополитичке акције „Олуја”, у Савезу Срба Аустралије у Перту одржана је промоција књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности”. Реч је о првом тому трилогије о злочинима и Холокаусту у Независној Држави Хрватској (1941–1945). Тиме је започета аустралијска промоција Грајфове трилогије, која ће до краја године обухватити још пет градова, чији ће распоред накнадно бити објављен. Други том носи назив „Усташко коначно решење пре нацистичког коначног решења” и трећи „Алојзије Степинац, усташки викар ‒ покрсти се

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за “Новости” да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Усвојена иницијатива да град Ниш добије назив улице Јасеновачких жртава

18. август 2020.

Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ГРАДА НИША ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У УЛИЦА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА. Овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Покољ! Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић. У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Политика: Опрезно о Јасеновцу

13. август 2020.

Предлаже се српским историчарима да оцене Голдштајново дело, па ће оно свакако бити откупљено ако прође тест озбиљне историјске науке.  Сваке године, комисија која бира издања у оквиру откупа књига од издавача за потребе библиотека, повод је за критике, у вези са одабраним или изостављеним насловима. Када би неко рекао да се никада свима не може удовољити, био би потпуно у праву. Међутим, овога пута одјекнула је вест да су из откупа изостављене три књиге из области историјске науке (одувек стоји примедба да библиотекама треба више издања из области хуманистичких наука него преведене белетристике). Нису откупљене књиге Етничко чишћење. Генеза концепта Владимира Петровића („Архипелаг”), Јасеновац Иве Голдштајна („Академска књига”) и

Голдштајнов “Јасеновац” не испуњава критеријуме за откуп

10. август 2020.

Министарство културе Србије саопштило је да се књига хрватског историчара Иве Голдштајна “Јасеновац” не уклапа у критеријуме за откуп књига за библиотеке на конкурсу Министарства, на којем се бирају књиге “које су вредне и представљају допринос култури и науци и проширују знања читалачке публике у Србији”. – Да би се његово дјело “Јасеновац” уклопило у те критеријуме, бар што се Министарства културе и информисања тиче, потребне су додатне оцјене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Голдштајн – истиче ово Министарство у реаговању поводом, како наводи, “неистина о откупу књига”. У саопштењу се истиче да, осим тога, и Голдштајново “откриће” о

Лордан Зафрановић (Фото:fama.com.hr)

Зафрановићев филм “Дјеца Козаре” добио новац за снимање

17. јул 2020.

Филм “Дјеца Козаре” редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају “Вечерње новости”. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА