arrow up

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Црква св. Ане

Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен

Јелу су усташе ухватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве. Јела Ракић jе рођена 1928. године у земљорадничкоj породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костаjница, од оца Дамjана и маjке Мариjе-Маце, рођене Ђуричић. Убиjена jе од  стране Јасеновачких усташа 13.10.1942. Јела jе детињство проводила као и сва деца тога краjа, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова. Избиjањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво триjу села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и  Ивањски Бок) било jе присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру. Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942.

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Раде Р. Лаловић: ИНТЕГРАТИВНИ ПРИСТУП КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА У НАСТАВНОЈ ПРАКСИ

Иако смо доста писали и у стручним часописима и посебним књигама објављивали стручне радове са конкретним примјерима књижевних текстова чијом обрадом, уз јасне задатке за истраживачко читање, се подстиче његовање културе сјећања на српска страдања у 20. вијеку чиме се постиже  потпуно разумијевање људске патње у логорима смрти на подручју НДХ, очигледно је да се у наставној пракси још увијек прилично лута. И управо због тога овдје, као помоћ наставницима доносимо један конкретан модел низа часова у интегративној настави у којој обрађујући једну те исту наставну тему наставници више предмета обрадом наведених наставних садржаја доприносе  формирању комплетне слике и стицању функционалних знања о српском страдању у 20. вијеку. Тако усвојени

ФИЛИП РОДИЋ: Маестралност српског аутошовинизма

Хвалоспев усташком диригенту у „Политици“ представљао би много већи скандал да му последњих недеља и месеци нису претходила много озбиљнија огрешења о Србе пострадале у НДХ почињена у Београду, у медијској, али и „научној“ сфери. Пише: Филип Родић На више од пола странице у „Културном додатку“ најстаријег дневног листа на Балкану, београдске „Политике“, од прошле суботе имали смо прилику да прочитамо величанствени омаж једном пуковнику оружаних снага НДХ и врховном војном капелнику усташке творевине, диригенту Ловру фон (племенитом) Матачићу. Да ствар буде још гора, у целом тексту под насловом „Маестрални маестро Ловро Матачић“ ниједном речју није поменута његова свесрдна подршка једном канибалистичком режиму какав је био онај усташки, у чијој

Хрвати се буне против „наметања” ћирилице у Републици Српској

Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини (ХНВ БиХ) оценило је да је недопустиво наметање српског језика и ћириличног писма свим народима и грађанима у Републици Српској кроз Предлог закона о заштити, очувању и употреби српског језика и ћириличног писма. ХНВ БИХ сматра да циљ тог законског предлога није заштита и очување начина коришћења језика и ћириличног писма у Републици Српској, као нематеријалног културног наслеђа, већ да је то „још један у низу покушаја системске дискриминације несрпског становништва и елиминисање њихових ионако угрожених права”. ХНВ сматра да је несхватљив изостанак реакције оних који се, како је наведено, „куну” у националне интересе Хрвата у БиХ, па и реакције службеног Загреба, када

НЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ НАС ОТРОВОМ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ И БОРБА ЗА ИСТИНУ

У марту ове, 2021. године, Александар Нећак, Јеврејин који се годинама бори за културу сећања на жртве Другог светског рата међу србијанским Јеврејима, али и међу Србима, јасно и гласно је поручио:“Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:“А наше српске жртве, њих је било највише?“ ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо

FOTO: WIKIPEDIA

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

Велика дводневна конференција „Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун“, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На

Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач. Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.Према његовим

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

Дубравка Стојановић: У Јасеновцу страдало око 100.000 Срба – коме је то мало нека додаје!

Протестно писмо јавних личности којим се тражи престанак лицитирања броја жртава Јасеновца је злоупотреба историје у политичке сврхе, сматра Дубравка Стојановић. Преносимо два одговора на питање редакције листа „Данас“: Како коментаришете протестно писмо јавних личности којим се тражи да се престане са лицитирањем жртава Јасеновца у медијима? Дубравка Стојановић: Злоупотреба историје у политичке сврхе Злочин геноцида не зависи од броја убијених. Он је дефинисан као злочин са намером да се уништи један народ или његов део. Дакле, кључна је намера, а у случају НДХ постоји прегршт доказа да се радило о злочину са намером да се униште Срби, Јевреји и Роми. А што се броја жртава тиче, они су научним

KАKО СУ НАСТАЛЕ УСТАШЕ? На ХРТ-у почиње контраверзни серијал ‘Независна Држава Хрватска’, доносимо детаље!

Први дан нове јесенске шеме Хрватске телевизије укључује и дуго најављивани, а онда и дуго одгађани документарни серијал “Независна Држава Хрватска”. Прва од дванаест епизода биће приказана у понедјељак, 20. септембра у ударном термину од 20:10 часова на Првом програму. У серији је, истичу с ХРТ-а, коришћен архивски филмски материјал настао у вријеме постојања НДХ којег хрватска јавност у највећој мјери до сада није имала прилике видјети. Уводна епизода приказује како је 20. јуна 1928. године Пуниша Рачић, посланик Радикала у Народној скупштини Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, извршио атентат на посланике Хрватске сељачке странке. “Павле Радић и Ђуро Басаричек убијени су на мјесту, Иван Гранђа, Иван Пернар и Стјепан

Писмо академика САНУ и професора због умањивања броја убијених Срба

Група српских историчара, чланова САНУ и универзитетских професора са Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву, Бањалуци, као и сарадници института, написали су протестно писмо због кампање порицања геноцида и умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац у српским установама и медијима. Писмо, које су потписали научници, дипломате, генерали, уметници, новинари и јавне личности, преносимо у целости: Протеклих дана на најутицајнијим медијима у Србији, у јавним наступима директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића и хрватског историчара Иве Голдштајна, настављена је кампања умањивања броја српских жртава у логору смрти Јасеновац. То се одавно догађа у хрватском јавном мњењу. Но, први пут Радио-телевизија Србије, Политика и Танјуг, јавно и без зазора,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pročitano čisto

Ima jedno pitanje na koje je, prisiljen nekim pranjem, iako okruglo, odgovorio

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.