arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Александар Нећак: Не дозволимо да нам се зло понови

23. април 2020.

Друштво које дозвољава да се забораве жртве, злочини и злочинци, ствара могућност да му се та зверства поново десе. Деценијама се на културу сећања одговарало потискивањем сећања. Потискивање сећања спроводи се задано, систематски, на сваком месту и у вези са сваком историјском чињеницом која није или која не одговара дневно политичким потребама. Потискивање сећања заснованог на историјским чињеницама је неморално и за сваку осуду деловање, без икаквог могућег оправдања. То је понављање злочина. Обелодањивање истине је обавеза свих моралних, истинољубивих људи, без обзира на нацију којој припадају, без обзира на веру коју исповедају па ако хоћете и без обзира на идеологију коју су изабрали. Зауставити задано, систематско, неморално и нецивилизацијско

Павелић са Хитлером и Герингом

Прво Србе истребити!

22. април 2020.

Павелић одлукама имитирао Фирера и Дучеа, а онда превазишао учитеље. Уз помоћ министра унутрашњих послова Андрије Артуковића и министра правосуђа и богоштовља Мирка Пука, поглавник Павелић је почео остваривање усташког програма, сачињеног још у емиграцији. Усташке власти одмах именују преке и покретне судове широм НДХ – у Загребу, Карловцу, Госпићу, Вараждину, Тузли, Бањалуци, Осијеку… Судови раде по хитном поступку и углавном доносе смртне пресуде, које се у року од три сата извршавају. Међутим, најчешће су убијали без икаквог судског поступка, не бирајући пол ни узраст жртава. Нови поредак кројили су на основу законских одредаба о расној припадности и Закона о заштити аријевске крви и части хрватског народа, који се у

zagreb-slike-17.jpg

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА, АПРИЛА 1945. ГОДИНЕ

21. април 2020.

Поставка Јасеновца на Цвјетном тргу у Загребу у режији СНВ – догађање се везује за датум пробоја јасеновачких логораша априла, 1945.године. Не могу да схватим, а вјерујем да ме аутори, организатори и покровитељи тих догађања не би могли увјерити у потребу, да се некаква произвољна и некритичка импровизација логора Јасеновац поставља ван Јасеновца. Не ради се овдје о презентацији докумената правне регулативе НДХ, о оснивању, функционисању и по њима о сврси постојања и дјеловања тога логора. Напомена: Овај прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб , априла мјесеца 2012. године Не ради се о приказу – изложби кољачких ножева, маљева, жељезних шипки, мацола којима су службене „постројбе НДХ“ кроз

Дубровник у НДХ

20. април 2020.

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА ; Аутор: САША НЕДЕЉКОВИЋ ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре. Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941.

Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

15. април 2020.

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Зорица и Вукашин

Зорица Ђоковић: На Крсном путу

13. април 2020.

Христос је знао за шта и за кога невин умире. Нисам сигурна да су наши стари знали разлог свог страшног умирања говорећи и вјерујући да „неће крст на крст”. А ударио је. Крст. На Крст. Идући јадовничком стазом, тим велебитским Крсним путем или Улицом суза, али и сваком другом од безброј стаза и пруга српског мучеништва, покушавамо замислити голготску пасију наших предака. Замишљамо бол и јауке, жеђ и зној, сузе и крв. Питамо се о чему су размишљали, чему су се надали, кога су се сјећали. Да ли су знали да и Он скупа с њима иде у ту страшну смрт? Јер, ишао је, наравно, док су нас, од Њега

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

10. април 2020.

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

Мирић: Реч Покољ не оставља ни трун зазора или недоумице шта се махом догодило тадашњем Србину

2. април 2020.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Момчило Мирић, представник Удружења за одбрану ћирилице “Добрица Ерић”. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Наше удружење за одбрану ћирилице „Добрице Ерић“ у потпуности и са усхићењем подржава овај предлог од оног момента када смо чули за њега и када га је господин Басташић изложио и отворио сајт. Та иницијатива, да се страдање Српског народа током Другог светског рата на територији Независне државе Хрватске назове именом Покољ довела нас је у ситуацију

Иво Анић: Дјеца с Козаре

29. март 2020.

„У овој земљи не може нитко да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Сву српску гамад од 15.  година па навише ми ћемо без грижње савјести поубијати, а њихову дјецу смјестити у обитељи која ће их одгојити као добре католике. Узмимо стројнице у руке и таманимо их све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“ Аутор: Иво Анић Извор: tacno.net ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од

Масовна гробница жртава села Кометник и Добрић, убијених 1942. у Воћину

Злoчинaц Стиeр

26. март 2020.

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje су пoчинилe мaсoвнe злoчинe нaд Србимa из Слaвoниje. Припaдници њeгoвe бojнe 1942. убили су 229 мjeштaнa Дeрeзe, oд чeгa 75 дjeцe, a oкo joш 300 oтjeрaли у лoгoрe. Kao jeдaн oд глaвних устaшких oпeрaтивaцa oдгoвoрaн je и зa пљaчку jeврejскe имoвинe и хaпшeњe Србa из Oсиjeкa Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ 25. марта 2018. ; Аутор:Милан Радановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Изjaвa

Дрска и срамна ревизија историје

24. март 2020.

„У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941-1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА“ Овоj апсурдноj тврдњи настоjи да прибави „легитимитет“ дисертациjа немачког историчара Александера Корба, награђена наjвишом оценом на берлинском Универзитету „Хумболт“ Млади немачки историчар Александер Корб jе на берлинском Универзитету „Хумболт“ успешно одбранио своjу докторску тезу под насловом: „У сенци светског рата. Масивно насиље усташа над Србима, Јевреjима и Ромима“ и добио наjвишу оцену summa cum laude.  Професор Баберовски пише у образложењу свог предлога наjвише оцене, поред осталог чак и: „Корбова дисертациjа jе jедан изванредан прилог истраживању геноцида и насиља. Нико више неће моћи да убудуће пише о овоj теми на до сада уобичаjени начин.“ Шта jе то, што jе револуционарно ново у Корбовом

Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу “Покољ”

21. март 2020.

Реагујући на захтев дела научне заједнице у Републици Српској да се као непотребна и штетна одбаци одлука Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска починила над Србима у Другом светском рату буде именован као “Покољ”, Александар Нећак, еминентни члан јеврејске заједнице Србије записао је следеће: Ако су нам причали бајке зарад братства и јединства, доста је тога. Прерасли смо бајке и заташкавање истине о свирепом, почињеном из дубоке несхватљиве мржње, злочину. Тај злочин, баш зато што се тврдоглаво и упорно настоји да се потисне из нашег сећања, мора добити одредницу. И мора свако ко чује ту одредницу да зна шта она значи, а значи ужасан, људском мозгу

ДУШАН НИНКОВИЋ: прошао кроз пакао јаме Бикуше

Пуче кундак а не кичма

21. март 2020.

Већ сутрадан, након првих устаничких пушака испаљених 27. jула 1941. године у Црном Лугу, из Ливна се упутила усташка казнена експедициjа да научи памети дрзнике коjи не хаjу за силу и оружjе Независне државе Хрватске, коjи не зарезуjу поглавникове наредбе о враћању оружjа и воjне опреме. Устаници су се надали одмазди и усташама припремили лиjеп дочек. Након вишесатне борбе устаници су заплиjенили jедан аутобус коjим су се усташе довезле, а без лимузине jе остао и логорник Урумовић коjи их jе предводио. Са више рањених и без десетак коjи су заувиjек остали на боjном пољу казнена експедициjа jе побjегла натраг пут Челебића и Ливна, чврсто риjешена да одмах приступи остварењу пакленог

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?

20. март 2020.

Напасти „Јадовно 1941.“ за антисемитизам, покушати да се оспори па чак и онемогући његов прекопотребан и друштвено користан рад, је штетно. Управо читам литературу и доступну документацију и истражујем, идеолошки задату, десетинама година систематски спровођену, неморалну праксу потискивања сећања на Холокауст у Србији. Потискивање сећања на Холокауст је исто што и негирање Холокауста. У многим цивилизованим земљама је то кривично дело – злочин. Код нас то није. Али и код нас многи људи који су усвојили моралне вредности, који поштују жртву, без обзира на њену националну или верску припадност, који прихватају културу сећања као цивилизацијску тековину, противе се прекрајању историјских чињеница. Нажалост, не ради се само о Холокаусту. Ни после

deca-iz-jasenovca.jpg

Усташки злочини по сведочењима њихових савезника

18. март 2020.

О Лази М. Костићу Лазо М. Костић jедан jе од наjзначаjниjих Срба двадесетог века. Чувени правник, родом из србске Боке, после Другог светског рата нашао се у емиграциjи, где jе, служећи се углавном наjуверљивиjим страним изворима, показао и доказао истину о свом народу. (Његова Сабрана дела нису се, на жалост, поjавила у издању Србске академиjе наука и уметности, коjа jе донедавно патила од рецидива титоизма, а данас, осим часних изузетака, од склеротичног аутизма и немешања у судбину свог народа. ,Обjавила их jе Српска радикална странка 2000. године). Костић jе своjа дела у емиграциjи штампао углавном о свом руху и круху, и уз помоћ свесних Срба – поjединаца, и оставио нам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА