
Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте
Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,













