arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Крст на средини логора „Јадовно“

Дан сјећања на Јадовно у манастиру Сланци код Београда

21. август 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом, нажалост сада већ блаженопочившег игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати пригодни програм и послужење. , након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружење Јадовно 1941. из Бањалуке и удружење Јадовно 1941. из Београда. Пројекат је са

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за “Новости” да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Усвојена иницијатива да град Ниш добије назив улице Јасеновачких жртава

18. август 2020.

Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ГРАДА НИША ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У УЛИЦА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА. Овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Покољ! Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић. У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Прошло 79 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

14. август 2020.

Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Пале: Приказани филмови о страдању у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту

16. јул 2020.

На Палама је синоћ, поводом Дана побједе над фашизмом, приказани филмови “А, Бог је ћутао”, “Сунце и жица” и “Крст од крви”, сценаристе, режисера и књижевника Симе Брдара, који говоре о страдањима у Јасеновцу, Покољу и Холокаусту. Директор Кинотеке Републике Српске Снежан Лаловић рекао је новинарима да филмови који су приказани говоре о несрећи Срба, Јевреја, Рома и свих који су завршили у јасеновачким логорима. – То је нешто што би требало приказивати чешће, како би остало упамћено, не због неке мржње, него једноставно да знамо шта нам се дешавало. То је историјско памћење на основу којег градимо будућност – нагласио је Лаловић. Он је истакао да је Симо Брдар без

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

8. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се “оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници” и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или о броју страдалих Срба у Јасеновцу

8. јул 2020.

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222).          Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тендециозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

6. јул 2020.

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Сремска Митровица: Откривена спомен плоча Јеврему Видићу убијеном на Јадовну

4. јул 2020.

Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору. Изведи оца из јаме Миодраже! „Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана изведен шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој ‘Кустодији’ био отеран у Јадовно где је убрзо погубљен. Из свог родног града, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу“, рекао је на церемонији откривања спомен плоче Јеврему Видићу доктор Димитрије Мита Стојшић Када је уз позив митровачког доктора Димитрија Стојшића да свог оца изведе из

ПОЗИВ: Дођите у манастир Сланци 22. августа 2020. јер нисмо заборавили!

2. јул 2020.

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружења Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда. ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА: –Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364  или путем електронске поште: [email protected] или  [email protected] . -Заинтересовани за пут

Јадовничани у петак 03. јула у Сремској Митровици

2. јул 2020.

Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће откривена у петак, 03. јула ове године. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. Откривању Спомен плоче Јеврему Видићу присуствоваће и неколико чланова удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда. Везане вијести: Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА