Јадовно Архиве - Јадовно 1941.

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Оливера Шекуларац: Пролећни снегови

3. април 2026.

Моји су корени на небу, тамо међу својима где се чека спасење. Пролећни снегови веју у нашој Лици,бар неко мојима на гроб да дође.. Пахуље пролећне, бар ви нежне будитекад гробове заборављене грлите.. Бар их ви цветним пахуљама украсите,уместо оних воштаницакоје се угасише. Хвала ти, снеже бели,што трагове звери покријеш,па бар у тој зимској чистини и белини, на трен,завичај бајком обвијеш. Не знаш ти, мајко, шта су лички снеговии како често и пролеће оките. — Не знам, Смиљана, не знам…али знам да плачем на сметове мартовске,на снимке оних Плитвичких језерашто ми пријатељи послаше. Нису то слапови —то душа сузама у завичај отиче. А завичај, он је у песми.Понекад га тамбурица

Зорица Ђоковић: На капији Раја

1. април 2026.

То мјесто. Некада окружено мјешовитом шумом, а сад скоро у потпуности прекривено растињем и обавијено тишином – мјесто. Заглушујућу тишину и несвакидашњи мир тог чудовишног споја бетона и природе наруши каткад само понека змија кад савије кроз жбуње иза неког камена или вјетар кад заљуља високе крошње и однесе посљедње сухо лишће. Ваљда има птица у тим тамним крошњама око бетона прекривеног маховином и лишајевима. Пчеле, мада на том мјесту нема цвијећа, сигурна сам да долазе. Мом деди су пчеле увијек долазиле. Много је пчела и меда прешло преко дединих руку. А опет, на крају га је сачекао чемер. То је мјесто на ком је Алекса посљедњи пут угледао свјетлост

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

31. март 2026.

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

30. март 2026.

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

Константин Антошин, Божо Грбић: Предлог за подизање цркве српској деци умореној у Другом светском рату

28. март 2026.

Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима „Ако желиш да уништиш један народ, најпре му убиј децу.“ Пописом жртава рата 1941-1945. из 1964. године који је спровео Савезни завод за статистику на територији читаве Југославије – чији обухват, разуме се, није био потпун, поред осталог и јер је попис обављен деветнаест година по завршетку Другог светског рата – обухваћено је 57606 уморене српске деце именом и презименом. Дете је оно лице које има четрнаест или мање година. Од пописане деце у НДХ је уморено 54009, а ван НДХ 3597 деце. Деца су уморена на 4211

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

27. март 2026.

У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету? У Другом светском рату највише је погинуло Руса, око 25 милиона, али историчари, па и сами Руси, полазе од чињенице да је та стравична бројка у највећој мери последица војних операција, немачких офанзива, руских одбрана и противнапада, страдања цивила у годинама великих оскудица за свим и свачим. Разуме се да је неколико милиона тог народа убијено са јасним циљем, у оквиру програма „бројчаног

Ђурђица Драгаш: Јежева кућица на Бранковом мосту

27. март 2026.

На плочнику, тик крај Саве престало је да куца једно велико срце, крајишко срце. Кишовит… некако плачљив дан. Питам се какав је био онај 26. март пре тачно 42 године када је један велики човек решио да оконча свој овоземаљски „мали“ живот… Вероватно није падала киша јер, да јесте, можда не би изашао напоље, можда би стао, одустао, наставио да се бори. Можда је могло тако, ал’ није! Бранко је изашао, прошетао, попио кафу на тераси хотела Москва, отишао до моста имењака и бацио се. На плочнику, тик крај Саве престало је да куца једно велико срце, крајишко срце. Еее људи, да ви само знате каква су то срца!!! Пуна

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

25. март 2026.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за стављање у излог, бојећи се нежељених последица. English То је још један доказ колико је у свест људи укорењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у паклу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Ранко Раделић: Геноцид над Србима – поглавље истргнуто из књиге свјетске историје

24. март 2026.

Џонатан Штајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету Пенсилваније и истакнути проучавалац Холокауста, написао је – „Изостављање Хрватске из конвенционалних студија о Холокаусту је попут књиге чије је прво поглавље истргнуто“, те да су напади на Србе у НДХ „најранији тотални Геноцид који је покушан током Другог светског рата“. Прије више од 2.000 година, у трећем вијеку прије нове ере, у сјеверној Индији није било ни демократије, ни људских права, ни паметних телефона, ни интернета, а поготово није било невладиних организација. Постојало је само чудесно Мауријско царство, са Ашоком Великим (273.-232.) као његовим владарем. Након бурних ратова које је водио око 265. пне, окрутни и сурови ратник Ашока је

Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића 17/Март – 18/Март

24. март 2026.

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић. Доносимо Вам непотпун списак жртава, које не смијемо заборавити ! Извори и литература: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Група аутора, Карловац, 1979, 1058-1060. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Стево Лапчевић: НЕКОЛИКО РЕДАКА О МИТРОВЧАНИМА УБИЈЕНИМ У ЈАДОВНУ

24. март 2026.

Ове године, Сремска Митровица и Музеј Срема обележиће 82 године од страдања Срба Срема у лето 1942, страдања чије је ђурђевданско одвођење најистакнутијих националних радника у Јадовно било само увертира. Након што је 10. априла 1941. проглашена НДХ, а након што је три дана касније у Сремкој Митровици формирана нова власт на чијем челу ће се, уз неколицину предратних заклетих усташа наћи и комплетно руководство предратног ХСС-а (предвођени адвокатом др Петром Гвоздићем), почело се са формирањем усташке организације. Врло брзо, град на Сави добио је свој усташки Табор и Логор, као и своју 16. Усташку (припремну) бојну. Из свих јавних служби протерују се Срби, забрањује се употреба ћирилице, укидају се

Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)

23. март 2026.

Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо. У камен, на камен, међу камен бачени смо суви, каменом озидани. Врх камена Сунце не залази и тела нам на камену овом суши. Воде овде нема за грло и очи, а иза или испред, море сe разлива у води. Да бар можемо не чути, не бисмо сву тежњу у капљу једну слили жедни. Грло је наше отежало. Ни молитву Богу да подигнемо воду да пусти, па у потопу да изгинемо. Отврдла су уста наша од соли,

Јован Мирић: Град и село у НДХ

23. март 2026.

У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи? Главни трг у Загребу, НДХ (Извор: 24/7) Дана 28. априла 1941. године усташе су око 200 Срба, Јевреја и неколико Хрвата допремили са севера НДХ у Загреб, сместивши их у домобранске касарне у Илици. Из те групе Немци су издвојили бивше југословенске војнике, а остале ухапшене усташе су немилосрдно мучили. „Цијелим путем од Јелачићевог плаца до Нове Васи били смо нападани од уличне руље која нам је добацивала разне псовке, пријетње, пљувала по нама, а неки почели и бацањем камења“, казује Дмитар Романић. (Ђуро Затезало, Јадовно,

Прве жртве усташког терора и геноцида у Сремским Карловцима, хапшење истакнутих грађана јуна 1941. године и њихово страдање у логору Јадовно

23. март 2026.

Положаj Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положаj Јевреjа и Цигана, после обjављивања „Законске одредбе о расноj припадности“ и „Законске одредбе о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“ почетком маjа 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, броj 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе jе прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреjа и Цигана упорно jе ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радиjа и на скуповима. Они су окривљивани за сва постоjећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су jош називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа jе