izdvajamo Архиве - Страница 46 од 299 - Јадовно 1941.

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

22. новембар 2020.

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Раковице на Кордуну

21. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН РАKОВИЦА Усташе 19. усташке бојне под командом Милана Месића, потпомогнуте усташама, домобранима и оружницима из Раковице, Дрежника, Ваганца, Слуња и Бихаћа 23. јула 1942. године похватале су 255 српских сељака, мушкараца, жена и дјеце из села Нова Kршља, Kордунски Љесковац, Грабовац и Садиловац, те су све опљачкали и све куће и господарске зграде запалили. Од похватаних 255, дана 23. јула 1942. поклале су усташе у опћинској штали њих 76, мушкараца 70 и једну жену, Мару Вуковић с петеро дјеце, једним тек рођеним. Kата Боснић Радаковић, Стара Kршља Раковица

И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске

21. новембар 2020.

Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. (Напомена редакције Јадовно 1941.: Овај прилог је објављен на порталу НОВОСТИ 3. маја 2016.) Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом

Упокојио се у Господу патријарх српски Иринеј (1930-2020)

20. новембар 2020.

О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско. У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу

Др Ђуро Затезало: Покољ у селу Тоболић на Кордуну

20. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ТОБОЛИЋ О злочину усташа над српским сељацима у селу Тоболићу крај Слуња 2. јуна 1942. године, записао сам кратко свједочанство преживјелих Саве Пјевац, Ђуке Секулић и Милије Алинчић. Њих сам нашао у њиховом опустошеном и још увијек необновљеном селу Тоболићу, 8. маја 1961. године. Сава Пјевац, Тоболић Ране су биле дубоке и велике „Усташе су се биле разишле на све стране по нашем селу и купи ле нас сељаке свуда гдје су кога затекле. Мене и Душана Пјевца ухватиле су код ријеке Суваче. Бјежали смо испред њих колико

Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ

19. новембар 2020.

Усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници (април–септембар 1941) Милутин Живковић: НДХ У СРБИЈИ (PDF) Издавачи: ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА-ЛЕПОСАВИЋ Уредник: Проф. др Момчило Павловић Рецензенти: Проф. др Момчило Павловић Проф. др Љубодраг Димић Др Коста Николић Др Бојан Димитријевић Превод архивске грађе са италијанског: МА Дубравка Нешић Лектура: Ана Гвозденовић Прелом текста и коректура: Небојша Стамболија ISBN 978-86- Објављивање ове књиге помогло је Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић“ и господин Миленко Вујић из Београда

Др Ђуро Затезало: Покољ у Горњем Примишљу на Кордуну

19. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ГОРЊЕ ПРИМИШЉЕ Прва и Друга усташка бојна звана „Личка легија” те 10. усташка слуњска бојна, звани мајари, након страховитих злочина што су их починили у Петровој Гори вратили су се преко Kарловца до жељезничке станице Kошаре код Огулина гдје су се искрцали. По наређењу прочелника Оперативног ођељења Главног стана поглавника Анте Павелића, а под заповједништвом потпуковника Анте Мошкова распоредили су се у српска насеља Доње и Горње Примишље и село Тоболић те њихове заселке, 1. јуна 1942. године. Ове усташке снаге потпомогнуте домобранима и оружницима у Примишљу под

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2020.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Питање на које није стигао одговор: Да ли су немачки војници илегално били у рату у Југославији?

17. новембар 2020.

Посланица Левице у Бундестагу Жаклин Настић покушала је да расветли да ли су немачки војници, као добровољци, учествовали у рату на простору бивше Југославије. Одуговлачење са одговором од стране немачке владе оценила је скандалом. Настићева је истакла да немачка влада све чешће, на арогантан начин, одбија да да одговарајући одговор на писана питања опозиције. С тим у вези је навела да је пре две недеље објављена књига једног професора са универзитета у Потсдаму, који је близак немачкој војсци, у којој тврди да су припадници Бундесвера почетком 1990-их путовали на ратишта у бившој Југославији. У тој књизи се истиче да су посебно припадници гарнизова у јужној Немачкој били путовали на „продужени

Почетак фрескописа у Смиљaну

17. новембар 2020.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима започели су радови на живописању храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану. У овом храму је службовао српски прота Милутин Тесла отац једног од наших највећих научника Николе Тесле. Никола Тесла је крштен у овом храму 1856. године. Пре почетка фрескописања храма предходили су припремни радови зидова храма. Фрескописање храма врши свештеник Милан Радусин дипломирани иконописац из Епархије далматинске. У Смиљану се 1697. године помиње дрвени храм и 17 српских кућа, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен је на темељима те старе цркве изграђене од дрвета, а изградњу је одобрила царица

Мајсторовић Миливој: Моје сјећање

17. новембар 2020.

Рођен сам 12.07.1934. године у Горњем Чардаку коjи jе око 5 km удаљен од Млиништа. Крећући се некадашњом пругом узаног колосjека правцем Млиниште – Чардак – Јаjце, постоjала jе скретница коjа jе одваjала колосjек за Горњи Чардак, док се до Чардака од скретнице продужавало jош приближно 5 км. Гледаjући на географскоj карти мjеста Чардак и Горњи Чардак стоjе jедан наспрам другога на међусобноj удаљености око 3 km ваздушне линиjе. Скретницу jе послуживао скретничар Мато; имао jе од кољена дрвену ногу, што се супростављало жељезничким прописима (вjероватно jе био ратни ветеран). Само мjесто jе било пусто, удаљено од других насеља, а комшиjе су му биле дивље звиjери – медвjеди и вукови.

Др Ђуро Затезало: Покољи на подручју Слуња и Цетинграда на Кордуну

16. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН СЛУЊ – ЦЕТИНГРАД Извадак из „Споменице за жупу Слуњ” Број: 106/944 (страна 95. и 96.) Покољ православаца у Слуњу (тзв. чишћење) „…Kонцем српња 1941. дошао је изненада без икаквог најављивања усташки поручник повратник Витал Баљак са теретним самовозом и неколико стотина пушака (наводно 400), није се јавио нити котарској области, ни усташком стану, ни оружничкој постаји, него је на своју руку почео позивати људе под оружје. Одмах су му се пријавили на услугу Жарко Kовачевић, учитељ из Цетинграда, рођени Слуњанин, који се пар дана прије тога вратио из

Саво Штрбац: Раја из Вуковара

16. новембар 2020.

Упознао сам и Ивана Атанасијевића, званог Ико (1961), од оца Хрвата и мајке Српкиње, који је ратовао на српској страни. На „Овчару” је дошао да извуче брата Мишела, који је ратовао на другој страни. У последњих петнаестак година, на различитим местима и у различита времена, упознао сам ратнике из Вуковара са обе стране фронта, који су пре рата деведесетих живели у истом крају, већина и у истој улици, и међусобно се познавали и дружили. Милана Ланчужанина званог Камени (1963), Србина и по оцу и мајци, упознао сам на суђењу у случају „Овчара” пред Специјалним судом у Београду, које је почело 2006. Био сам његов изабрани бранилац. Оптужба га је теретила

Мирослав Лазански (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

ГОВОР КОЈИ ЈЕ ОДЈЕКНУО МОСКВОМ: Лазански испричао сурову истину о хрватским злочинима над Србима (ВИДЕО)

15. новембар 2020.

Амбасадор Србије у Руској федерацији, Мирослав Лазански говорио је на мултимедијалној изложби Јасеновац – највећи усташки логор смрти Миленка Ђорђевића, у оквиру Међународног пројекта Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Победе у Измајловском Кремљу у Москви. – У логору Јасеновац су убијени, заклани мој деда Михајло Мијо Лазански и мој стриц Мирослав Лазански, по којем сам ја добио име. Они су били антифашисти, помагали су устанак против немачког окупатора. Ухваћени су од стране усташа и послати у логор Јасеновац. Можда ви у Русији не знате, али Јасеновац је, по начину убијања људи, најстрашнији логор на територији Европе. Немци су у Аушвицу спаљивали људе у крематоријуму, претходно из убијајући гасом. Прво их

Реакција на текст у „Инзбрук информише“ поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

13. новембар 2020.

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише“ се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо