izdvajamo Архиве - Страница 44 од 299 - Јадовно 1941.

Бокан: ЈОШ УВЕК НЕПОКАЈАНИ ГРЕХ ЉУДИ НАШЕГ РОДА

15. децембар 2020.

Читам о неком српском дечаку, Славку Иванишевићу из херцеговачког села Бежђеђа, кога су партизани под командом неког Копривице, крајем 1943. године, живог испекли на ражњу, у дворишту куће Новице Радуловића. Када је чула његова јадна мајка Госпава, да јој злотвори пеку сина (као јагње, голог, са укрштеним ногама и рукама, с главом и вратом везаним жицом за ражањ), поче да се удара у груди, чупа косе и вришти као полудела. Трчала је безглаво до места где је њен син немоћно јаукао и цвилео. Ушла је у двориште Радуловића куће и поче да моли да јој дете скину с ражња. Утрчава у ватру, гази је ногама и покушава да сина спаси паклених

Бранко Тепић, дјечак са чувене фотографије Жоржа Скригина, 74 године послије (ВИДЕО)

14. децембар 2020.

Једна фотографиjа, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувиjек jе постала симбол антифашистичке борбе и хероjства народа Козаре и Поткозарjа. Риjеч jе о фотографиjи маjке Милице Тепић, коjа дjецу спасава фашистичког терора и злочина, бjежећи и скриваjући се планином Козаром и њеним обронцима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Фотографиjу jе овjековjечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам децениjа касниjе, пронашли смо тадашњег двогодишњег дjечака Бранка Тепића, коjег jе маjка бjежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина jе хтjела да му ова фотографиjа на неки начин одреди будућност „вjечитог избjеглице“. Чувена фотографиjа настала jе у

Злотвори

13. децембар 2020.

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Умељић: Архиве Ватикана крију број Срба убијених у НДХ

11. децембар 2020.

Историчар Владимир Умељић изјавио је да се број жртава у усташком логору Јасеновац сигурно мјери стотинама хиљада, али да бројкама не треба лицитирати, а статистиком ће се, сматра, „моћи баратати“ ако се једног дана деси чудо и отворе ватиканске архиве. Умељић је за Вечерње новости рекао да и даље сматра да је немогуће утврдити прецизан број жртава у Јасеновцу, јер је велики дио документације уништен у вријеме Јосипа Броза Тита да би се прикрио геноцид над Србима. Он је навео да је убијеђен да Ватикан неће потпуно отворити и дати на увид документацију у вези са понтификатом папе Пија Дванаестог, на прољеће, за када је то најављено. Умељић, који је

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

10. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Спутњик код Србина, Спилберговог јунака, који је „ухапшен“ и послат пред – Гадафија

10. децембар 2020.

Да судбина сликара и вајара Недељка Гоге личи на узбудљив филмски сценарио, потврдио је својевремено и Стивен Спилберг: славни оскаровац је један део Гогине животне приче сместио у документарац и потом му изразио захвалност. На ћирилици! Бежећи од београдске буке, уметник Недељко Неђо Гога одлучио је пре две деценије да у зеленило и тишину Врњачке бање смести свој свет. Његова кућа — атеље, окренута ка планини Гоч, својеврсна је галерија слика, пејзажа, актова, скулптура, књига… И сећања… И мада многа од тих сећања нису лака за ношење, а по ужасима којима су испуњена прете да баце сенку на лице овог осамдесетогодишњака, Гога нас дочекује са широким искреним осмехом срећног и оствареног човека. Како и не би, каже, док нам отвара врата своје куће, кад је ових дана завршио и прву

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Католичка интерпретација за православну цркву у Вуковару

8. децембар 2020.

Користећи непроверени историјски мит Туристичка заједница Вуковар ствара утисак да Црква Преподобне Матере Параскеве у излетишту Адица није изворно била православна. Пише: Душан Велимировић Туристичка заједница Вуковар у сарадњи са Градским музејом, Градом Вуковаром и Конзерваторијским одељењем Министарства културе Републике Хрватске поставила је нове туристичке сигнализације и информације о важним топонимима на подручју града. Како стоји на званичним страницама Града Вуковара, овај пројекат вредан је готово 110.000 куна, а уврштене су и плоче са информацијама о одређеним објектима на хрватском и енглеском језику. У овај пројекат укључени су и поједини објекти који су кроз историју веома важни за живот српске заједнице у овом граду попут Богојављенском крста, Српског дома, храма

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

7. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

5. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Шибуљина, Прокике и Бриње

4. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОСПИЋ – ЈАДОВНО – ПАГ Обрачун усташа са својим противницима Средином априла 1941. године, становници Велебитског Подгорја избезумљено су посматрали покрете италијанских трупа кроз њихова села. Школе су биле распуштене. Нико није радио у пољима. Напуштено благо тумарало је по Велебиту. Убрзо су почеле стизати нарочито неповољне вјести о догађајима унутар новоосноване хрватске државе. Читаво Подгорје дубоко је потресала вијест о хапшењу истакнутог патриоте Дивка Будака у Kарлобагу. Он је био један од најстаријих организованих чланова комунистичке партије од 1921. године. Тада је имао 44

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Горњих Дубрава у Горском Котару

2. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ГОРЊЕ ДУБРАВЕ Владимир Мрвош, Поникве, Горње Дубраве У канџама звјери „27. јануара 1945. године, на сам дан Светога Саве, хрватске су усташе извршиле незапамћени злочин над српским становницима мога села Поникве, некадашње опћине Горње Дубраве. Измрцварили су, изнаказили, поклали многу немоћну дјецу, жене и старце. Тих кобних јануарских дана снијег је био необично велик и све је пуцало од хладноће. У селу се налазио Kарловачки партизански одред на челу са Радом Ивковићем Соларом, нашим добрим и храбрим комшијама. Сви смо се с нашом војском веселили,

Драгослав Бокан: Формално „српска“ Ања из Загреба напада и на „стуб срама“ покушава да стави искрено српског Арно Гујона

2. децембар 2020.

НЕОЧЕКИВАНА И НЕДОПУСТИВА ИЗДАЈА СРПСКИХ ИНТЕРЕСА И РЕТКИХ, СТВАРНО ДОКАЗАНИХ БОРАЦА ЗА ОДБРАНУ НАШЕГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, А ОД СТРАНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И ЛЕВИЧАРСКИХ, ЗАГРЕБАЧКИХ „НОВОСТИ“ (НА НАШУ СРАМОТУ: ЗВАНИЧНОГ ГЛАСИЛА СРБА У ХРВАТСКОЈ). Извесна Ања Кожул, стална сарадница тобоже српских „Новости“ је, без трунке стида и свести о нашим националним интересима, оштро искритиковала (дословно цинкарила) великог српског пријатеља, хуманитарног активисту и, од скоро, високог функционера нашег Министарства спољних послова, господина Арно Гујона. Написала је злобни и клеветнички текст о њему, чак иронично помињући оно искрено поштовање српског народа, Цркве и државе према Гујоновим дугогодишњим напорима у сакупљању и достављању помоћи најугроженијим Србима из окупираних енклава Косова и Метохије. Њена безобзирност