arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
СИПА

Саопштена имена шесторице ухапшених Срба

16. децембар 2015.

На подручју Градишке и Лакташа јутрос су ухапшени Драго Предојевић, Драгутин Вукша, Симо Ћургуз, Бошко Ћургуз, Мирослав Панић и Ранко Дошеновић, осумњичени за ратне злочине над Бошњацима, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Особе лишене слободе осумњичене су да су у својству припадника полиције и Војске Републике Српске, на подручју Санског Моста, у љето 1992. године, поступали противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција те починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва. Из Тужилаштва наводе да ће ова лица биће спроведена тужиоцу који ће испитати осумњичене и након тога донијети одлуку о даљим активностима. Акцију хапшења извршили су припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ.   Извор:   Везане

Краљ Александар Први Карађорђевић

Ратник кога је убила југословенска заблуда

16. децембар 2015.

Одбачена је лондонска понуда, која је Србији пружала велике територијалне концесије као једној од побједница у Првом свјетском рату… Регент Александар платио је животом југословенство – убили су га усташе и италијански фашисти Краљ Александар Први Карађорђевић, рођен 17. децембра 1888. године на Цетињу, био је храбар војсковођа, али ће остати упамћен као стваралац Југославије, мада су Србији, као ратном побједнику, нуђене велике територијалне концесије. ПРВА ЖРТВА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ИДЕЈЕ Прва српска армија под његовом командом извојевала је кључне побједе у Првом балканском рату над Турцима у Кумановској и Битољској бици у октобру и новембру 1912. године. Био је на челу Врховне команде српске војске у побједносним ратовима од 1912. до

Нигдje никoгa нa извoру Плитвичких jeзeрa

16. децембар 2015.

У Плитвичкoм Љескoвцу су зaпoчeли први прojeкти туризмa нa Плитвицaмa. Oндje je нeкaд дaвнo биo сaгрaђeн и први хoтeл, aли у oвoм сeлу кoje имa oгрoмнe туристичкe пoтeнциjaлe дaнaс нe стaнуje гoтoвo никo Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa je зa вeћину синoним зa прирoднo-културну бaштину пoд зaштитoм УНEСЦO-a, прирoднe љeпoтe, туризaм, стoтинe хиљaдa пoсjeтитeљa. Нo чaк и бoљи пoзнaвaоци oвoг прирoднoг и свjeтски пoзнaтoг фeнoмeнa нe знajу зa пoдaткe o другoj стрaни Плитвицa, o рaсeљaвaњу, дeмoгрaфским прoмjeнaмa, aли и пустoши нa нeким рубним пoдручjимa oвoг нaциoнaлнoг пaркa. Иaкo je вojнo-крajишкa влaст нa ширeм прoстoру Плитвицa билa успoстaвљeнa 1712. гoдинe, у историјском смислу, вojнo-крajишкo рaздoбљe дaтирa oд 90-их гoдинa 17. вијека. Taдa

Давидова звијезда

Србија ће годишње Јеврејима исплаћивати 950.000 евра

16. децембар 2015.

Расправа о Нацрту закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника почела је јуче у Палати Србија и о овоме ће се преговарати до 18. децембра, а како је истакнуто, до краја године би све већ требало да буде у Влади. Према овом закону, који ће бити усклађен са Законом о реституцији, али због специфичности начина на који је ова имовина била одузимана потребан је и посебан правни оквир, Србија ће у наредних 25 година, сваке године, исплаћивати 950.000 евра јеврејској заједници. Некретнине и покретности, али и папири од вредности одузете између 6. априла 1941. и 9. маја 1945. од Јевреја који су убијени, а

Зоран Шапоњић

Ја се у тој вашој цркви нећу молити!

16. децембар 2015.

Прође и тај „историјски“, „револуционарни“ јучерашњи дан. Онај који смо чекали све од Карађорђа и 1804. године, па до јуче! И, једва дочекали. Дан у коме смо, коначно, нашли свој пут! Отворише се поглавља, јавише синоћ из Брисела да више нисмо у чекаоници него смо се „укрцали у воз за Европску унију“! Кренули на, како рекоше, боже ме опрости, „неповратни пут“. На пут, дакле, са ког нема повратка! Џаба сам и ја, читавог јучерашњег дана, и синоћ, и ноћас, покушавао да будем усхићен, радостан, да се понашам онако како је народу сугерисано са 142 од 160 ТВ канала, на крају сам сам себе једва спречио да даљински избацим кроз прозор,

Др Срђан Цветковић

Цветковић: Ни “Квислинг” ни “српска мајка”

15. децембар 2015.

Да ли је Милан Недић, председник српске владе под немачком окупацијом и у Другом светском рату, исто што и Видкун Квислинг за Норвешку, Анте Павелић за Хрватску или је “српска мајка”? ДА ли је Милан Недић, председник српске владе под немачком окупацијом и у Другом светском рату, исто што и Видкун Квислинг за Норвешку, Анте Павелић за Хрватску или је “српска мајка”? То питање је поново актуелно у српској јавности поводом захтева породице за његову рехaбилитацију. Неке странке и “антифашистичке” организације чак су изашле са захтевом да сe онемогући породици да уопште поднесе тај захтев иако се то коси са основним нормама и принципима правне државе. Ипак, иако се дубоко

Драгомир Антонић

Антонић: Сада је европски ћутати

15. децембар 2015.

Смемо ли ћутати кад је Гораждевац у питању? Не. Напротив, морамо бити гласни. До неба да се чује. “Наши пријатељи” саветују да заборавимо прошлост СМЕМО ли ћутати кад је Гораждевац у питању? Не. Напротив, морамо бити гласни. До неба да се чује. “Наши пријатељи” саветују да заборавимо прошлост! Да прошлост оставимо прошлости! Окрените се будућности – то нам говоре. А садашњост? Шта је с њом? Вајни евроунијатски пријатељи предлажу да ћутимо о садашњости. Како се стиже у будућност ако се прошлост заборави, а садашњост прећути? То нам не кажу. Сутра ће ово што се догађа данас бити прошлост, а прошлост ваља оставити прошлости. Зато је неевропски говорити о данашњици, јер

Мркоњић Град: Представа "181" Фото: СРНА

Мркоњић Град: Одиграна представа “181”

15. децембар 2015.

Чланови мркоњићког Градског позоришта премијерно су одиграли представу “181”, насталу на основу поеме Мирјане Кајтез, посвећене жртвама масовне гробнице у Мркоњић Граду, из које је 1996. године, након агресије регуларне Хрватске војске и јединица ХВО-а, ексхумирано 181 тијело. Дубравка Николић, режисерка представе и вођа Градског позоришта, рекла је синоћ да ово представља сјећање на оне који су страдали прије 20 година, “кроз један лирски, драмски и епски круг”. “Мислимо да је ћутање о злочину исто као и злочин. Врло мало људи зна за злочин који се десио у Мркоњићу, за урбицид и геноцид. Док сам радила представу најстрашније ми је било кад сам прелиставала обдукционе листове. И мени и глумцима

nikola-kobac.jpg

Весела Србија

15. децембар 2015.

Чему се Ти веселиш мајко? Србијо, земљо, народе… ратниче, сељаче, госпођо, отмјена дамо, осиромашена удовице, кућо бескућнице!? Велиш, отворила је Европа вечерас, за Тебе некаква поглавља, пакете, писма, хоризонте, јаме, ливаде и врата на броју 32 и 35 – па зато. Чекаш да те унутра упусти? Чему се веселиш весела Србијо, `ћери радоснице, мајко тугалице? Улазиш у кућу на којој су за Тебе широм врата отворена, у кућу са пуно соба, тумаче Ти, а све су собе раскошћу напуњене. У кућу, прекривену шареном лажи, гдје се дими само из једног димњака, гдје се ложи један шпорет са једним ложачем. Да ти очи нису завезали, да Те унутра слијепу не воде,

Тужилаштвo БиХ

Оптужница против три лица за ратне злочине над Србима из Хаџића

15. децембар 2015.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Мустафе Дивјана, Ферида Делића и Алије Газибаре за ратне злочине почињене над српским цивилима са подручја Хаџића. Они су оптужени да су 1993. године поступали супротно правилима међународног хуманитарног права и Женевске конвенције о заштити цивилних лица за вријеме рата, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Дивјана оптужница терети да је у априлу 1993. године, на локалитету Пољопривредни институт – Бутмир, гдје је око 30 затвореника, цивила српске националности из логора “Силос” и “Крупа”, радило на принудном копању ровова на првој линији, пуцао за групом која је успјела побјећи на територију под контролом Војске Републике Српске и двојицу убио. Оптуженима се ставља на терет да

Недићева рехабилитација увреда за жртве нациста

15. децембар 2015.

Ловац на нацисте и директор центра “Симон Визентал” из Израела Ефраим Зуроф рекао је да је покретање поступка рехабилитације Милана Недића срамно. Он је навео да је покретање поступка рехабилитације председника спрске владе у време Другог светског рата Милана Недића срамно и страшно, јер је то покушај да се “опере” улога оних који су учествовали у убијању Срба и уништавању Јевреја. “Очигледно је да он не заслужује рехабилитацију и било какав корак у том смеру била би увреда за нацистичке жртве у Србији, као и за сећање на оне који су се храбро борили против нацистичког режима и жртвовали своје животе за слободу своје државе из јарма Трећег Рајха, најгеноциднијег

Manastir Sase zadužbina Uroša i Nemanjića sagrađen 1242 godine

Ходочашће на ктиторску славу манастира у Сасама

15. децембар 2015.

Седамдесетак ходочасника јутрос је испред сребреничког храма Светог Архангела Михаила, након кратке молитве, кренуло на поклоничко пјешачење до 20 километара удаљеног средњовјековног манастира Свете Тројице у Сасама. Међу њима је, као и претходних година, највише младих, али и предсједник Скупштине сребреничке општине Милош Миловановић. Ходочасници ће се зауставити и прислужити свијеће за покој душа на српском гробљу у селу Залазје и код спомен-костурнице и споменика убијеним Србима из овог краја у Другом свјетском рату и посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. Учесници поклоничког пјешачења око 9.00 часова треба да стигну до манастира у Сасама гдје ће присуствовати Светој архијерејској литургији, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом, и славском обреду приређеном поводом

Служен парастос за 109 Срба у Бјеловцу

14. децембар 2015.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом служио је данас парастос у цркви Светог пророка Илије у Бјеловцу код Братунца за 109 страдалих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плоче на зиду бјеловачког храма са именима свих 109 убијених, чиме су обиљежене 23 године од њиховог страдања. За овај злочин нико није одговорао. Парастосу погинулим Србима у Бјеловцу претходило је уручивање медаља заслуга за народ породицама девет погинулих српских бораца из Братунца које је одликовао предсједник Републике Српске Милорад Додик. Крсто Ранкић, који

Nestali.jpg

На списку несталих још 1.846 Срба

14. децембар 2015.

Документационо-информациони центар “Веритас” објавио је имена 20 Срба чији су посмртни остаци данас идентификовани у Заводу за судску медицину у Загребу, наводећи да се на њиховом списку налази још 1.846 Срба који су нестали од 1991. до 1995. године на територији Хрватске.Од укупног броја несталих Срба са овог списка 1.308 су цивили, међу којима је и 507 жена. “Веритас” располаже поузданим подацима за још око 320 регистрованих гробних мјеста у којима се налазе неидентификовани посмртни остаци Срба страдалих на овом подручју у истом периоду, који чекају на ексхумације 20 година након престанка рата искључиво због опструкције хрватске стране, поручено је из “Веритаса”. Током данашње идентификације утврђен је идентитет Миодрага /Драгана/

Загреб Фото: Wikipedia

У Загребу идентификовано 20 убијених Срба

14. децембар 2015.

У Заводу за судску медицину у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 20 жртава српске националности страдалих током оружаних сукоба у Хрватској од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Србије. Страдали су идентификовани у присуству чланова породица, и то ДНК методом, а њихова тијела раније су ексхумирана на локацијама у Двору, Окучанима, Задру, Шибенику, Вуковару и још неким мјестима. Сахрана ће бити обављена накнадно и у складу са жељама породица. Из регистрованих гробница на територији Хрватске, од 2001. до 2015. године, ексхумирани су посмртни остаци 1.111 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције “Бљесак” и “Олуја”, а посмртни остаци 700 идентификованих жртава

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА