arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Томислав Мерчеп

Крвави „Славонски Наполеон“

11. јануар 2016.

Тек су документи ЦИА покренули озбиљну истрагу против Мерчепа… У Госпићу је било довољно да сте Србин, па да вас више не буде… Дванаестогодишња Александра убијена аутоматском пушком „Хеклер/Кох“… „Амнезија“ све више погађа свједоке… Приредио: Ненад ТАДИЋ Девет година је прошло од дана када је ЦИА објавила свој досије о Томиславу Мерчепу у коме се наводи његова директна одговорност за ликвидације и мучења српског живља, али би он на крају могао да изађе из суда „чистих руку“, након све бројније „амнезије“ свједока. МЕРЧЕП: ШТА ЈЕ 19 МРТВИХ СРБА СПРАМ ХРВАТСКИХ ЖРТАВА? „Славонски Наполеон“, како су му због ниског раста тепали неки „домољубни медији“ у Хрватској, одговоран је за бројна кршења

Проф. др Мило Ломпар о друштвеном инжињерингу

11. јануар 2016.

Сања Вуковић интервјуише проф. др Мила Ломпара за Глас српски из Јоханезбурга. О друштвеном инжењерингу од 1945. године, настајању „црногорске нацијеˮ, пописима становништва у Црној Гори 1909. и 1948, везаности дела народа за своје комунистичке претке, начелу слободе, личним увредама, српском становишту, покушајима да се Грачаница прогласи делом косовске традиције у Унеску… говори проф. др Мило Ломпар Погледајте одломак интервјуа, који ће се ускоро наћи у 5. броју часописа „Глас српскиˮ.   Извор: ANTI CENSURA   Везане вијести: МИЛО ЛОМПАР: НАСТАВЉАМО ИСТОРИЈСКО ТРГОВАЊЕ КРВЉУ СОПСТВЕНОГ НАРОДА МИЛО ЛОМПАР, професор Београдског универзитета – Програмско поништавање српских националних интереса Мило Ломпар о културној политици, ћирилици..  

Срамно скрвнављење храма у Приштини

Приштина: Оскрнављен Храм Христа Спаса

10. јануар 2016.

Непозната лица оскрнавила су Храм Христа Спаса у Приштини током протеста у организацији опозиције у том граду, речено је у косовској полицији у Грачаници. Према полицијским информацијама, непозната лица јуче су, наочиглед великог броја присустних и полиције која је обезбјеђивала стамбене објекте у близини Храма, ушла у незаштићени црквени објекат и у њему уринирала. Замјеник премијера самоопрокламованог Косова и један од лидера Српске листе Бранимир Стојановић затражио је од надлежних институција да предузму хитне мјере ради потпуне заштите Храма Христа Спаса. „То је срамно и нецивилизовано понашање које мора бити санкционисано“, навео је у писаној изјави Стојановић. Према његовим ријечима, „уринирати у светињи је срамно, нецивилизовано, вандалско понашање“. „То потврђује

За слободу су били спремни да уз осмех живот дају

10. јануар 2016.

Љупки су називи улица на Врачару. И звучни; добрим делом везани за наше романтичне јунаке из 19. столећа и места тадашњих буна и крвавих судара, па као такви некако и ближи срцу од оних са мог Новог Београда… Већ обична вожња тролејбусом на овом правцу, и бележење назива стајалишта, довољна су за радозналог да открије читав низ најсветлијих ликова – нажалост загубљених или ишчезнулих из нашег памћења. Кренете од Студентског трга и улице Васе Чарапића (Змаја од Авале, јуначки палог предводећи јуриш на Стамбол капију – код данашњег Народног позоришта, на дан ослобођења Београда 1806), па преко Теразија и улице Краља Милана, уз Војводе Драгомира (исто тако јуначки палог у

Матија БећковићФото: РТРС

Бећковић: Слога Срба – услов за побједу

10. јануар 2016.

„Оном ко се бори за свој идентитет пријете да неће имати од чега да живи и савјетују да ту тему једно вријеме задржи за себе. Дилема је да ли да славимо и будемо гладни или да будемо сити и славимо у дубини душе“, рекао је академик Матија Бећковић на свечаној академији организованој поводом Дана Републике Српске. Битка да се Срби лише будућности, не води се први пут, а Бећковић је цитирајући српског политичара Слободана Јовановића који је рекао да је уједињење Срба компликованије од уједињења било којег другог народа, да Срби из те битке могу изаћи као побједници једино, ако буду сложни, јер једино тако неће бити мали и слаби,

Филм Дјеца

Данас промоција филма „Дјеца“ у 11 градова Српске

10. јануар 2016.

Радио-телевизија Републике Српске данас организује јавну пројекцију документарног филма „Дјеца“, аутора Дениса Бојића, у једанаест градова Српске. Јавна пројекција биће одржана у 12.00 часова у Бијељини, Источном Новом Сарајеву, Бањалуци, Трнову, Власеници, Фочи, Добоју, Требињу, Приједору, Мркоњић Граду и у Лопарима. Овај документарни филм, снимљен у продукцији РТРС-а, свједочење је четири преживјела родитеља, од 36 очева и мајки у Републици Српској, који су у отаџбинском рату изгубили по троје дјеце. Актери филма су Јока Миловановић, Милева Лазаревић и Милева Жупић, које су у рату изгубиле по три сина, те Маринко Бјелица који је остао без два сина и једне кћерке. За аутора Бојића циљ овог потресног филма са јаком антиратном

Никола Кобац

Посљедњи испраћај

10. јануар 2016.

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

Капетан Драган

Капетан Драган: Побиједићу Хрватску на суду

10. јануар 2016.

Капетан Драган Васиљковић, који се налази у сплитском затвору због оптужби за ратне злочине у Хрватској, рекао је да ништа што му се ставља на терет није урадио и да ће побиједити Хрватску на суду. Он је истакао да је спреман за „мегдан без оружја“, али да се до посљедњег тренутка надао да ће се бранити са слободе. „Добро сам и спреман сам за одбрану“, рекао је Васиљковић за „Вечерње новости“, након подизања оптужнице. Он истиче да је са 10 година иза решетака, колико је провео чекајући оптужницу, укључујући затворске дане у Аустралији, рекордер са притворским стажом. Капетан Драган је навео да је оптужница дошла „у пет до 12“, пошто

Матија Бећковић

Бећковић: Угроженији смо изнутра него споља

10. јануар 2016.

Беседа академика Матије Бећковића на свечаној академији поводом 100 година Мојковачке битке, одржане у суботу вече у Мојковцу – Србија и Црна Гора су нераздвојиве. Ропоство и Црна Гора су неспојиви. Данас се чини да смо угроженији изнутра него споља. Постоји спољашње и унутрашње Косово и спољашњи и унутрашњи Мојковац. На оном спољашњем Косову основана је прва НАТО држава, коју је признао Монтенегро а никад неће Црна Гора! Оно ујутрашње је ’’онамо намо’’ и свуда где нена Срба. Ово је део беседе академика Матије Бећковића на свечаној академији поводом 100 година Мојковачке битке, одржане у суботу вече у Мојковцу. Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске

Срећна ти, рођена, слава!

9. јануар 2016.

Рођена, Ево ти опет пишем. Мислио сам, искрено, и раније, али никад времена. Као и прошлих година, нећу у нашу преписку рачунати плаве коверте. У њима се не дописују људи, него апстракције. А ти мени ниси било ко. Најмање апстракција. Мислио сам да ти пишем небројено пута. Да молим кад су мене људи молили. Да тражим оно што њима треба. А сигурно су до тебе дошли они дубоки уздаси. У њима свега. Жеље да људима буде боље, али и да будемо бољи људи. Молитве и молбе. Али не брине ме толико то. Не брину ме ни непријатељи. Не желим их, али знам да их и честит човјек или онај који

Жељко Сачић Фото: Роберт Анић/PIXSELL

Oдустaje ли хрватско правосуђе и oд Грубoрa?

9. јануар 2016.

Жупaниjскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу извjeстилo je jучe jaвнoст дa je oбустaвилo истрaгу збoг рaтнoг злoчинa у сeлу Рaмљaни прoтив Фрaнe Дрљe и њeму нaдрeђeнoг Жeљкa Сaчићa. Tим пoвoдoм Дoкумeнтa – Цeнтaр зa суoчaвaњe с прoшлoшћу питa глaвнoг држaвнoг oдвjeтникa oдустaje ли сe и oд истрaгa у вeзи командне oдгoвoрнoсти Сaчићa зa злoчин пoчињeн у сeлу Грубoри Tокoм jучeрaшњeг дaнa Жупaниjскo држaвнo oдвjeтништвo РХ извjeстилo je jaвнoст дa je oбустaвилo истрaгу збoг рaтнoг злoчинa у сeлу Рaмљaни и тo прoтив бившeг припaдникa пoлициjскe aнтитeрoристичкe jeдиницe Лучкo (ATJ Лучкo) Фрaнe Дрљe и њeму нaдрeђeнoг Жeљкa Сaчићa, рaтнoг пoмoћникa команданта Стoжeрa спeциjaлнe пoлициje MУП-a. Tим пoвoдoм oглaсилa сe Дoкумeнтa – Цeнтaр зa суoчaвaњe с

Ћеле Кула

Писмо Турцима: Далеко вам лепа кућа!

9. јануар 2016.

Пише: Радоје Андрић Драги Турци! Драги сте ми само зато што смо вас се ослободили и што нас дели неколико граница и држава са народима који су као и ми, Срби, били ваши робови. Ми 500 година. Упркос томе, као грађанин Србије, припадник европског народа, српског, који тежи уласку у Европску унију – а чијој власти на памет не пада да то могуће унијаћење провери референдумом, немам ништа против вас. Нити сам, и нити смо, ксенофобичан и ксенофобични према вама. Али, нисам ни за, гледајући вас, овако, из зоне колективног памћења народа којим сте, као својим робљем, владали пола миленијума. Осетио сам то ”колективно памћење”, под кожом, када нам је,

Академик Матија Бећковић

Свети Стефан заштитник Српске – велике народне грађевине

9. јануар 2016.

Академик Матија Бећковић рекао је да је Република Српска велика народна грађевина чији је заштитник и крсна слава Свети Стефан – светитељ који је проповиједао љубав и једнакост за све. „Сам Бог зна да ли је Свети Стефан изабрао Републику Српску или је Република Српска изабрала Светог Стефана“, рекао је Бећковић, подсјетивши да је овај светитељ у вријеме Немањића био заштитник и крсна слава Србије. Он је истакао да то што само Срби имају крсну славу није довољан разлог да се слава забрањује, нити да се осјећају ускраћени они који је немају. „Учинили бисмо већи грех да смо се забранама повиновали, него што су га учинили они који су их

Споменк Гостић

Одата почаст Споменку Гостићу

9. јануар 2016.

Паљењем свијећа и полагањем вијенца пред спомен-бистом Споменку Гостићу, најмлађем припаднику Војске Републике Српске који је погинуо 1993. године на Озрену, Православна омладина Добоја и локална навијачка удружења обиљежили су 9. јануар – Дан Републике Српске. Спомен-биста Гостића налази се у порти храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, а овом чину придружило се и свештенство добојске Треће парохије. Парох Душко Недић задовољан је данашњим чином Православне омладине, за коју је нагласио да је отргла од заборава Гостићеву жртву. Представници навијачких удружења изразили су спремност да Гостићу одају почаст и на датум његове погибије 20. марта. Споменко Гостић /рођен 1978. године/ као припадник Војске Републике Српске погинуо је од гранате 20.

Патријарх српски Иринеј: Република Српска утемељена је на истини и правди!

9. јануар 2016.

Обиљежавање крсне славе – Светог првомученика и архиђакона Стефана и Дана Републике Републике Српске, почело је светом архијерјском литургијом, коју је у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служио Његова светост патријарх српски Иринеј.   Патријарх српски Иринеј рекао је данас у Бањалуци да је Република Српска (РС) „утемељена на истини и правди Божијој“. „Многи шкргућу зубима на Републику Српску, али узалуд је то, ако је Господ благословио народ и оне који су је стварали. Ова Република је постављена на ономе што је вјечно и непролазно и то Господ подупире својим прстом, а томе се никаква сила не може одупријети“, навео је патријах Иринеј, који присусвује у Бањлуци прослави 9.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА