arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ратко Дмитровић

Катедра за мржњу

5. март 2016.

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у “Новостима”, у спомињању Филипа Давида, нису

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

5. март 2016.

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Божић Фото: ТАНЈУГ

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. март 2016.

Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,

Јуришић ослобођен отужби

4. март 2016.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године, објављено је данас на сајту тог суда. Овом одлуком поништена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора. У образложењу Апелационог суда наводи се да је првостепени суд пресуду донио на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд био је обавезан да сам

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Бранитеље боли истина о масакру

4. март 2016.

У Хрватској се протеклих дана не стишава бура у вези с данским документарним филмом „15 минута – Масакр у Двору“, који говори о једном од најбруталнијих злочина у време хрватске офанзиве „Олуја“, кад је убијено девет штићеника психијатријске установе. Злочин за који нико није одговарао. Филм у Хрватској није приказан, али они који су га видели, пре свега представници бранитеља, сматрају га антихрватским. Посебно су изнервирани због чињенице да је Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) са 250.000 куна (нешто мање од 33.000 евра) суфинансирао пројекат који, како сматрају, има за циљ да одговорност данског батаљона Унпрофора који није спречио злочин, пребаци на хрватску војску. Филм је после учешћа на фестивалу премијерно

Пријатељи и саборци на сахрани Владе Петровића Чиче

Пронашао тело брата и 300 несталих Срба

4. март 2016.

Сахрањен Владо Петровић, борац за истину о страдању Срба. Открио две гробнице, у Стогу, са 17 обезглављених тела ПРЊАВОР – На православном гробљу Шушњари у Добоју, у уторак после подне, у присуству више стотина грађана из готово свих крајева Српске, сахрањен је Владо Петровић Чича (57), командант 2. батаљона легендарне 4. озренско-возућке бригаде. Чича је постао познат и као послератни доказани хуманиста у тражењу несталих Срба и велики борац за правду и истину о страдању нашег народа. Изненада је преминуо у Добоју, где је и живео, оставивши супругу, браћу, сестре…. Заједно са саборцима био је пример јунаштва у одбрани Озрена и Возуће у протеклом рату, познатије као “Српски Стаљинград” и

Дане Чанковић: Ко и зашто нас анестезира?

3. март 2016.

Миломир Марић у телевизијској емисији Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже гледаоцима ужасно страдање Срба, каже строгим гласом: „Затвори књигу.“ Алексанар, гости у студију, па сигурно и многи гледаоци као да су били трауматизовани. Нико од гостију да упита Марића зашто да затвори књигу, зашто да се не прикаже и страдање Срба, зашто да се не прикаже истина, без обзира колико је трагична и болна, и можда баш због тога. Миломир Марић можда је још и међу храбријима који износе у јавност истину о српском страдању. Тада се сјетих своје изјаве од прије више година

Слет 1930 у Београду

Свесоколски слет у Београду 1930.

3. март 2016.

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. На ванредној седници Савеза Славенског Соколства примљен је „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (1) У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић

Брод – Парастос за 48 погинулих српских бораца

3. март 2016.

У мјесној заједници Бродско поље 1, код спомен-обиљежја испред Основне школе “Свети Сава” данас је служен парастос за 48 погинулих српских бораца са подручја ове мјесне заједнице. Прастос је организовала општина Брод у сарадњи са општинском Борачком организацијом. На данашњи дан 1992. године у послијеподневним часовима, преко моста који повезује Брод и Славонски Брод у Хрватској прешао је велики број тешко наоружаних хрватских војника. Први напад је почео поред магистралног пута Брод – Дервента, тачније у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града. Истог дана у вечерњим часовима рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Српско друштво у Дубровнику у међуратном периоду

Српски лист “Дубровник”

2. март 2016.

Лист „Дубровник” био је гласник Српске народне странке на Приморју. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Лист је писао о раду Српске Зоре, Савеза српских привредних задруга и оснивању и раду Српских соколских друштава. „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у српском народу који су узели за свој програм гесла „брат је мио, које вјере био” и „башка вјера, а башка народност”. Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу. (1) У листу „Дубровник” писано је о Доситеју Обрадовићу поводом обележавања стогодишњице смрти 1911. Јован

Хрвати неће добити гарантована места

2. март 2016.

Мале шансе Србије да испуни захтев хрватске заједнице да јој се омогуће сигурни мандати у парламенту. Наши прописи мањинама нуде природан праг од 15.000 гласова ЗАСАДА не постоје шансе да Хрвати добију загарантована места у Народној скупштини Србије. Ово би, у најкраћем, био одговор власти на захтев Хрватског националног већа у нашој земљи да им се омогуће “резервисани” мандати. Како се процењује, то би отворило и питање мандата за остале националне мањине, што је у овом тренутку технички тешко изводљиво. Посланик и члан међувладине комисије за спровођење споразума о међусобној заштити националних мањина са Хрватском, Александар Чотрић, објашњава да је Србија националним мањинама обезбедила заступљеност у Скупштини кроз позитивну дискриминацију:

Доња Градина, "Топола ужаса" Фото: РТРС

Разговори о изградњи Спомен-подручја “Доња Градина”

2. март 2016.

Делегација Министарства просвјете и културе Републике Српске, предвођена министром Данетом Малешевићем, разговарала је у Бањалуци са Његовим преосвештенством епископом бањалучким Јефремом о пројекту изградње Спомен-подручја “Доња Градина”. На састанку, којем су присуствовали и помоћник министра Милица Котур и директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић, није било ријечи о давању било каквог благослова за пројекат меморијалног комплекса који је у изради, саопштено је из Секретаријата за вјере. У саопштењу се наводи да су Малешевић и Котурева упознали владику Јефрема о процедурама, међународном конкурсу, одлуци жирија, о другонаграђеном и трећенаграђеном пројекту, као и о идејном пројекту архитекте Слободана Малдинија. Из Секретаријата додају да је разговарано и о другим питањима која се тичу

Жан-Лик Шафхаузер

Шафхаузер: Срамота ме због наших злочина над Србима (ВИДЕО)

1. март 2016.

Функционер Националног фронта и француски посланик у Европском парламенту Жан-Лик Шафхаузер осудио је подршку коју ЕУ пружа “мафијашкој држави Косово” и нагласио да га је срамота због свих злочина које је Европа урадила Србији, НАТО бомбардовања и отимања дијела територије. “Ако желимо да овај извјештај /о проширењу/ буде фер зашто не спомињемо антисрпске и антиправославне потезе мафијашке државе Косово? Зашто да заборавимо нашу дужност да се сјетимо наше срамоте, злочина које смо починили над српским народом за НАТО пропагнаду, лажне доказе о етничком чишћењу направљеним од стране Њемачке да би се оправдало бомбардовање”, упитао је Шафхаузер. Он је у говору у Европском парламенту нагласио да су сви ти лажни докази

Јасеновац

Топ-листа ревизиониста

1. март 2016.

‘Новости’ доносе преглед ревизионистичких изјава, публикација и акција: За разлику од осталих чланица Европске уније које кажњавају оне који поричу холокауст, у Хрватској надлежне институције нису реаговале на читав низ појава којима се ‘јавно одобрава, пориче или знатно умањује казнено дјело геноцида, злочин агресије, злочин против човјечности или ратни злочин’ почињен у Другом свјетском рату. Прије неколико недеља суд у Будимпешти условно је на три године затвора осудио Ференца Оросхазија, Мађара који је јавно порицао холокауст. Оросхази је 2012. у јавном говору прочитао одломке из књиге ‘Човјек без судбине’ Имре Кертесза, нобеловца који је преживио холокауст, за које је казао како доказују да се геноцид над Јеврејима није догодио. Због

Дан БиХ

Дан БиХ увреда за Србе!

1. март 2016.

Лидери у РС категорично против празновања 1. марта, Бошњаци обележавају Дан државности. Иванић: То је био увод у крвави рат. Тадић: Ко заговара мир не може да слави тај дан За Републику Српску 1. март или такозвани Дан државности БиХ, који се обележава у Федерацији БиХ, никада неће бити признат – јединствена је порука политичара из РС. То је, како подсећају, дан када је 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић на Башчаршији и када је мимо српског народа одржан референдум на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за независност БиХ и излазак из тадашње СФРЈ, а што је био почетак крвавог грађанског рата у БиХ. Председник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА