izdvajamo Архиве - Страница 246 од 301 - Јадовно 1941.

15 минута – Масакр у Двору

17. март 2016.

Дански документарни филм „Масакр у Двору“ бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време „Олује“. Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских војника, убијено је најмање деветоро цивила који су због бомбардовања Петриње током „Олује“ евакуисани из психијатријске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати војници ушли су у школу у којој су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели још њих троје. Ликвидацији су сведочили дански војници који су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген Колд

Имена страдалих у рату 1992-1995.год

17. март 2016.

Један од важних задатака Удружења Огњена Марија Ливањска је евидентирање свих припадника српског народа страдалих током рата 1992-1995. године, а чије је страдање везано за територију општине Ливно. Ангажманом једне групе чланова Удружења формиран је списак војника и цивилиа српске националности који су: (1) рођени у општини Ливно и ту страдали; (2) рођени у општини Ливно а страдали ван ње; (3) рођени ван општине Ливно али страдали на овом простору. Исти списак можете преузети на овој страници у Excel формату и погледати. Молимо све посетиоце, чланове породице и друге особе у поседу релевантних сазнања да нас контактирају ако имају додатне податке о некој од страдалих особа наведених у овом списку

Блокирано приказивање филма о масакру у Двору на Уни

15. март 2016.

Иако је вечерас требало поново да на РТС-у буде приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за вријеме „Олује“, емитовање је одгођено. То су београдски РТС замолили продуценти из Данске, због безбједности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма! „Због тренутне ситуације у Хрватској, није згодно емитовати филм, јер би то могло да доведе до ескалације ситуације док ми покушавамо да је ријешимо. Било би веома опасно за дио хрватске екипе. Оптужбе на рачун филма су неоправдане, али, док не дође до хрватске публике најбоље је сачекати“, наводи се у саопштењу. Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да

Ђорђе Ивковић: Холокауст и прикљученија

15. март 2016.

1. Наш државни врх решио да уђе у ЕУ. Препрека је превише. Једна од тих препрека је реституција, повраћај давно одузете имовине. Нема сумње да је наша олигархија у епском сукобу интереса по овом питању. Генерално, ради се о баснословној имовини најбољих домаћина. Што се натуралног враћања тиче, закон се састоји од изузетака. Новчаном накнадом биће компензовано 0,04% стварне вредности у тамо неке две деценије. Тако старо право својине престаје заувек. Наравно, деца титоиста који су сада на власти у ритерском оклопу „Европљана“, направили су „закон“ чија је једина функција да њима и „страним инвеститорима“ остане 99,96% те имовине. Све је објашњено надри-етичким постулатом да се „једна неправда не замењује

Хрвати поносни и на хет-трикове из НДХ

14. март 2016.

Фудбалски савез Хрватске (ХНС) на званичној Фејсбук страници окачио је фотографију са свим играчима који су у дресу националог тима постигли хет-трик. „На данашњи дан 1996. године Горан Влаовић постигао је хет-трик у сусрету с Корејом, а прилика је то за присетити се и свих хет-трикова Ватрених, као и четири гола Младена Петрића у утакмици с Андором“, стајало је у недељу на страници ХНС, уз хештег „буди поносан“. Међу осморицом фудбалера који су се нашли на фотографији налазе се и двојица који су за Ватрене наступали током нацистичке Независне Државе Хрватске – Аугуст Лешник дао је три гола Словачкој у победи 6:1 1942. године, док је Фрањо Велфл две године

Славко Голдштајн: Јасеновац се још прећуткује, распиривање ксенофобије против Срба је застрашујуће

14. март 2016.

Застрашујућа је већ сама чињеница да има појава које изазивају асоцијације на страхоте из тридесетих и Другог светског рата. То је компромитујуће за неколико европских земаља, а нарочито за Хрватску. Писац, издавач, публициста, партизан и Јевреј – тако најчешће представљамо Славка Голдштајна, једног од најугледнијих хрватских интелектуалаца, преносу Нови лист. Витални 88-годишњи заговорник слободе и демократије управо је завршио рукопис књиге »Јасеновац – трагика, митоманија, истина«, непопустљив и оштар полемички одговор на прошлогодишњу књигу »Јасеновачки логори – истраживања« Игора Вукића, Стипе Пилића, Владимира Хорвата и Бланке Матковић. Голдштајнова књига излази крајем марта, а биће представљена 8. априла у Загребу. Говорећи о књизи, аутор ће казати како је, пишући и истражујући,

Заборављена историја колонизације Војводине – Део I – Воз без возног реда

14. март 2016.

Прошло је 70 година од те 1946. године, фебруара месеца, када је велики број људи, кроз колонизацију, напустио свој родни завичај, своје прадедовско огњиште и дошао да живи и ради широм Војводине. Дакле, постајали су они и њихови потомци, Војвођани, људи равнице. Поводом обележавања тог изузетно важног догађаја, не само у њиховом животу, настала је ова мала књижица, као врста писаног записа једног од тих колониста, фебруара 1946. године. Да би се могла схватити сва драматика промена у животу тих људи, мора се нешто рећи, не само о простом премештању становништва из једног краја исте државе у други, него се морају извести неке људске, историјске и природне паралеле. То није

У припреми „Бијела књига“ о геноциду над српским народом

14. март 2016.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом најавио је да ће ускоро бити издата „Бијела књига“ о злочинима и геноциду над српским народом у БиХ у току рата 1991-1995. године. „Поучени искуством жртава Јасеновца и других стратишта из Другог свјетског рата, о којима се данас воде неаргументована оспоравања, наша је обавеза да историји и човјечанству предочимо истину о страдању наших вјерника, наших чланова Цркве и нашег народа“, рекао је Хризостом. Владика Хризостом је предсједник Саборског одбора СПЦ-а за изучавање злочина и геноцида над српским народом у БиХ у рату од 1991- 1995. године који је трећи пут засједао у Добоју 11. марта, а наредна сједница Одбора биће одржана на Сокоцу 21. априла,

Ускоро библиографија радова о српским страдањима у 20. вијеку

14. март 2016.

При крају је израда библиографије објављених радова о српским страдањима у Првом и Другом свјетском рату и ратовима деведесетих година прошлог вијека, саопштено је из београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку. Ријеч је о првој библиографији те врсте на нашим просторима, у којој су дати уобичајени подаци о објављеним радовима, у којима је тема страдање лица српске националности на просторима бивше Југославије од 1914. до 1995. године. Аутор овог дјела значајног за српску културу и науку је Јово Бајић, уз помоћ и подршку Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/. Библиографија садржи битне податке за више од 3.000 радова о страдањима мјештана српске нацоналности у Србији и

О суочавању

13. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету од било које

Лицемерје као образац „Новог доба“ – Још један излив хрватске морбидности

13. март 2016.

Ликовно решење за таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“, очигледно, је инспирисано изгледом дворца грофова Ердедијевих у којем је за време НДХ био смештен логор за српску децу! Тек што човек помисли да је „млада хрватска демократија“ достигла врхунац своје наказности, она по ко зна који пут превазилази саму себе. Као што неко давно рече: „У моралном и духовном падању нема дна, постоје само преграде које се при сваком следећем паду отварају једна за другом“. Најновија отворена хрватска преграда је проглашење Јастребарског „градом пријатељом дјеце“. Истог оног Јастребарског у којем су хрватске усташе у Другом светском рату оформиле логор смрти намењен искључиво за српску децу старости од једног месеца

Годишњица смрти српског нобеловца

13. март 2016.

Књижевник и нобеловац Иво Андрић преминуо је на данашњи дан 1975. године на Војномедицинској академији у Београду. Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. године у Доцу код Травника. У Вишеграду је завршио основну школу, а у Сарајеву Велику гимназију, најстарију средњу школу у БиХ. У октобру 1912. започиње студије у Загребу, одакле прелази у Беч, гдје слуша предавања из историје, филозофије и књижевности. Због слабих плућа и честих здравствених проблема, писац ускоро напушта пријестоницу Аустрије и наставља студије у Кракову. Андрић је као гимназијалац био припадник покрета „Млада Босна“ и борац за ослобођење јужнословенских народа из Аустроугарске монархије. Затечен Првим свјетским ратом, убрзо напушта студије, вративши се у Сплит,

Бити Србин у Хрватској 2016. године

12. март 2016.

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла Најтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128. Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију. Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист. Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла. – Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права.

Слика са фебруарског скупа ХСП / Фото Танјуг

Скуп ХСП у Загребу: Пуповца и Пусићеву у Саву!

12. март 2016.

Општи сабор Хрватске странке права Анте Старчевић, која је партнер ХДЗ-а у владајућој коалицији, обиловао увредама и изливима мржње према Јеврејима, Србима, а није била поштеђена ни бивша шефица дипломатије ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Нова срамота у Загребу, овог пута на 4. општем сабору Хрватске странке права Анте Старчевић, партнера ХДЗ-а и чланице владајуће коалиције. Узвикивало се ”За дом спремни”, вређали Јевреји, а Милораду Пуповцу и Весни Пусић поручено је „преостаје вам само бацити се у Саву”. Толико мржње до сада се није чуло ни у овим крајње несређеним временима у Хрватској, а треба рећи да је председник те странке Иван Тепеш уједно и потпредседник Сабора. Оградио се од

Митровић: Радом и залагањем до статуса од јавног интереса

12. март 2016.

Модрича – Предсједник Организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да Борачка организација Српске /БОРС/ не може декретом да добије позицију једине организације од јавног интереса, већ да се мора доказати радом и залагањем за права породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. „Борачка организација је двије деценије бјежала од процеса тражења несталих бораца, а данас би да води главну ријеч“, рекао је Митровић новинарима у Модричи, коментаришући став БОРС-а да једино он може имати статус организације од јавног интереса. Митровић, који је присуствовао састанку представника општинских и регионалних одбора Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, сматра да