izdvajamo Архиве - Страница 243 од 300 - Јадовно 1941.

Иза “Милосрдног анђела” остало 500 убијених

4. април 2016.

У слободарском Ужицу, иако није било званичног обележавања, удружења проналазе начине да агресија не падне у заборав. Зграду модерне поште срушила жена, амерички пилот ШТА се то 1999. са нашом домовином и са нашим градом догодило? Одговоре Ужичани траже на трибини “Сећањем против амнезије” овдашњег Друштва историчара, проналазе их у срцу града на месту срушене поште, у кратерима аеродрома Поникве и на местима страдања својих суграђана, јер званичног обележавања почетка једног цивилизацијског посрнућа – није било у граду на Ђетињи. Гађао је НАТО 3.381 цивилни циљ, иза “анђела” остало је 500 убијених цивила, 88 раскомадане мртве деце млађе од 14 година, три труднице у поодмаклој трудноћи… Понос некадашње армије, аеродром

ВРАЋЕН ПОБЕДНИЧКИ ДУХ: Васкрс Срба на Крфу

3. април 2016.

За време краткотрајног боравка на Крфу, Срби су показали виталност и способност опстанка под најтежим историјским и животним околностима, а Краљевина Србија стекла је углед и међународни положај какав никада није имала у својој историји. Рано пролеће и блага острвска клима донели су чудесан опоравак српске војске. Уз одговарајући медицински надзор и исхрану, нове униформе и оружје које је допремљено од савезника, вратио се уздрмани морал после преласка Албаније. Као да се сва мука излила са првим купањем у мору. Реорганизација војске извeдена је по француском плану Инструкције за организацију нових формација српске војске, објављенoм 19. фебруара 1916. године. Oболелог војводу Путника на положају начелника Штаба врховне команде заменио је

Извртање историјских чињеница или уметничка слобода

3. април 2016.

У недељу 13.03.2016. године, на Првом програму Телевизије Нови Сад, премијерно је емитована прва епизода дуго најављиване серије ,,Вере и завере“, настале по роману знаменитог књижевника Александра Тишме, а у продукцији покрајинског јавног медијског сервиса Радио-телевизије Војводине. Тим поводом, морамо се осврнути на ноторно прекрајање историје, које је вешто (грешком?!) изведено од стране угледног сценаристе и драматурга, господина Ђорђа Милосављевића, професора на Факултету драмских уметности у Београду. Наиме, потка је заснована на љубави између двоје младих људи – Србина Сергија Рудића (кога игра хрватски глумац Горан Богдан) и Немице Инге Лебенсхајм (коју игра Нина Јанковић Дичић). Но, у овом тексту није реч о њиховом страственом односу, већ о историјским чињеницама,

Пољско-руски рат споменицима!

2. април 2016.

Пољско Министарство иностраних послова је поручило да Пољску међудржавни уговор обавезује само на бригу о гробовима совјетских војника који су погинули за слободу Пољака, а не и о споменицима доминације СССР ПОЉСКА премијерка Беата Шидло изјавила је у петак да је логично да у Пољској са јавних места нестају симболи комунизма, као што је око 500 споменика захвалности Црвеној армији за ослобађање од фашистичке немачке окупације, а да ће њена земља бринути само о гробовима совјетских војника. – То да са пољског јавног простора треба да нестану симболи комунизма, ваљда је то природна и нормална ствар. Мислим да многе грађане иритира то што се на многим местима такви симболи и

С. Живановић: Штампа НДХ-а о Римокатоличкој „цркви“ и злочинцу Алојзију Степинцу

1. април 2016.

Римокатоличка “црква” и њено свештенство су вековима ширили мржњу према свима онима који нису били католици и нису признавали римског папу за поглавара. Та мржња је углавном била уперена против православних Срба, Јевреја и Рома. Мржња је нарочито дошла до изражаја у току I и II свестског рата у Аустроугарској и у Хрватској. У римокатоличкој и у хрватској усташкој штампи из времена пре I у току II светског рата налазимо много чланака који говоре о злочинима римокатолика Хрвата у Независној држави Хрватској. У новинама “Усташе” бр.3 од 3.јула 1941 године пише да су се у кући бр.4 на Каптолу у Загребу, која припада седишту хрватске Римокатоличке “цркве”, састајали први организатори

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

1. април 2016.

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у “Одбор за Јасеновац и остала стратишта”, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем “Гугл” претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

Није Хрватима до Шешеља, њима је до прања сопствене савести и замајавања својих све гладнијих грађана

1. април 2016.

Пише: Стеван Лазић Првостепена пресуда Хашког трибунала гласи: др Војислав Шешељ је слободан човек. Вест је брзином светла обишла свет. А онда су кренуле реакције: одавде, од комшија, из света. Свако са својим виђењем и тумачењем те одлуке. И има право на то. Али, лавина реторичке мржње и лажи која је из Хрватске кренула ка Србији, Србима и Србима у Хрватској (требало је чути генерала збора Јосипа Луцића у емисији Отворено на ХРТ-у, увече, на дан пресуде, о томе шта он очекује у вези с пресудом од оно Срба што је остало у Хрватској), Хагу, свету – превазилази у много чему такву реторику из друге половине шездесетих година, седамдесете и

Кустурица: Сарајево није далеко од калифата

1. април 2016.

Познати српски режисер Емир Кустурица оцијенио је да Сарајево није далеко од стварања калифата, који већ постоји у Сирији и подсјетио да је много раније Алија Изетбеговић у својој “Исламској декларацији” писао о неопходности стварања калифата гдје живе само муслимани. “Један калифат већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога”, навео је Кустурица подсјетивши да је Изетбеговић у том свој дјелу изнио сумњу да ислам и Запад могу заједно. У реаговању на текст “Злочинац у развоју” у којем амерички писац Александар Хемон, рођен у Сарајеву, пореди Доналда Трампа и Војислава Шешеља са нацистима, Кустурица напомиње да није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота муслимана и хришћана, него је говорио

Епископ Герасим – интервју за Српско коло

1. април 2016.

1. Колико данас има православних вјерника у горњо-карловачкој епархији. Направите поређење са периодом прије 1991.? У последњих тридесет година, демографска слика подручја Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара и осталог дела територије коју обухвата Епархија горњокарловачка, драстично је измењена. Услед ратних дешавања, велика већина православних Срба не својом вољом напустила је своја огњишта и своје уточиште су пронашли широм света. Данас, многи домови на поменутим подручјима зјапе празни, а поготово је потресна слика видети пољопривредна земљишта којих некада чак није било ни довољно за обрађивање, како данас зарастају у коров и пропадају, само због тога јер нема ко да их обрађује. Управо из тога се види драстична разлика у

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

1. април 2016.

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Пресуда Шешељу темељ за укидање Ефбиха?

31. март 2016.

Здраворазумски и праведно, ништа друго др Војиславу и нијесу могли, него да га ослободе. И одштету исплате. Али има времена за жалбу и робију. Хаг је то. Шешељев случај је можда најочигледнији доказ да је тзв. Међународни суд за злочине у бившој Југославији политички и естрадни. Нити пресуда Воји војводи долази случајно седам дана након оне Радовану. Тако и главна сврха данашњег читања пресуде, спада у домен индустрије забаве. У Ефбиху и Загребачкој губернији намјерава изазвати вал згражавања и незадовољства, који путујући медијском магистралом у Српској и Србији треба узроковати индуковану психозу, по којој је овај суд ипак суд. А суд је колико је и тута суд. Из којег се

Нови скандал у Загребу: Викали српским фудбалерима ”убићемо вас, заклаћемо вас” и ”Србе на врбе”!

31. март 2016.

Градски дерби у малом фудбалу прекинут када су на терен утрчали БББ-ојси, разбили главу голману Ивану Павлићу, па наставили да вређају фудбалере српске националности НОВИ скандал у Загребу у среду увече: прекинут је градски дерби у малом фудбалу због свеопште тучњаве и вређања играча. Фудбалери ”Национала” и ”Футсал Динама” играли су само до полувремена када су у игралиште утрчали БББ-ојси и разбили главу голману Ивану Павлићу. Фудбалерима српске националности у дресу ”Национала” викали су ”Србе на врбе” и ”убићемо вас, заклаћемо вас”, након чега је тренер одвео играче у свлачионицу. БББ-ојси су наставили са претњама српским играчима, све док фудбалери нису отишли у свлачионицу. Полиција је затворила дворану у којој

Споменко Гостић не смије бити заборављен

30. март 2016.

Циљ документарног филма “Споменко на вјечној стражи” је да лик најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића и оно што је учинио за српски народ и отаџбину буду сачувани од заборава, рекао је аутор филма Миле Савић. – Наш Споменко није желио да напусти родну груду, него је одлучио да буде са људима који су бранили своје породице, домове и вјековна огњишта – навео је Савић. Он каже да су га Споменково херојство, поштење, преданост и љубав према свом народу инспирисали за снимање овог документарца.Напоменуо је да за емитовање филма “Споменко на вјечној стражи” постоји интересовање и у Москви и Бечу. Премијера документарног филма требало би да буде одржана у

Љотић упозоравао на “несрбијанце”

30. март 2016.

Недићеви наследници међу документацијом открили два писма вође “Збора” њиховом прадеди. Драги Јовановић тврдио да је адвокат из Смедерева политички створио Недића ТРАГАЈУЋИ за документацијом потребном за процес рехабилитације ратног премијера Србије Милана Недића, његов праунук Александар наишао је на два писма Димитрија Љотића, адвоката из Смедерева, министра правде у влади Петра Живковића и вође покрета “Збор” његовом прадеди. Ова писма, како каже, немају вредност у поступку, али су занимљива јер за њих није знала ни родбина. Прво писмо датирано је на 25. јун 1940, а друго на 11. септембар исте године. У првом он извештава Недића, у то време министра војске и морнарице у влади Цветковић – Мачек, да

У плану изградња спомен-обележја свим страдалим Србима

29. март 2016.

У Парку пријатељства на Новом Београду планирана је изградња централног спомен обележја страдалим Србима од 1990, а у Одбор за подизање тог споменика укључено је Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питање. Предложено је да тај споменик буде подигнут на садашњој локацији спомен-обележја Вечна ватра и биће посвећено свим жртвама које су страдале за слободу Србије и српског народа. „На тај начин би постојао један централни споменик који би достојно обележио укупна страдања свих бораца за слободу и невино страдалих жртава током свих ратова у српској историји“, стоји у одговору Министарства за рад на питање народног посланика Александра Чотрића (СПО). Чотрић је, како је саопштено из СПО-а, питао да