arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

6. јун 1941. – 75 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

6. јун 2016.

Овог јуна навршава се 75 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Губин, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Губин у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

фотографија: ДХС

Дан бијелих тракавица: Шути ако се не слажеш (да лажеш)

1. јун 2016.

Пише: Дани(ј)ел Симић Постоји екипа која већ годинама организује Дан бијелих трака у Приједору и другим градовима, те у чијем кратком манифесту, између осталог, стоји: 31. маја 1992. године власти у Приједору наредиле су несрпском становништву да своје куће обиљежи бијелим заставама или чаршафима. При изласку из куће, око руке су морали носити бијелу траку. У мјесецима који су услиједили, више од 30.000 грађана и грађанки Приједора несрпске националности заточено је у логоре. Убијено је више од 3.000 људи. Међу њима су била 102 дјетета. Замислите да сте већ четврти пут организатор манифестације по имену Дан бијелих трака? Заснивате своје активности на култури сјећања на невино побијене цивиле, уздајући се

Како читати бискупа усташу!

31. мај 2016.

Варају се сви који мисле да Бањалука и Блајбург немају баш никакве везе! Видјећете, имају, и те какве! Изненађујуће поистовјећивање ова два града од стране бискупа Комарице, колико год је увриједило Србе због поређење мјеста почињеног злочина са мјестом извршења казне, толико је и збунило и све остале. Питали су се какве реалне везе, у савременом или историјском, политичком или симболичком смислу, могу имати пријестоница Српске и погранично аустријско мјесто окупљања хрватских фашиста у бијегу из ослобођене Југославије 1945. Бањалука и Блајбург – једина веза су усташе Комарицина изјава им је изгледала бесмислена, а није постала ништа смисленија тиме што ју је потврдио претпостављени му надбискуп Пуљић и шеф централе

Сва имена у „кући сећања”

29. мај 2016.

Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла, пред енглеским краљем Џорџом Петим и другим угледним Енглезима, обратио се владика Николај Велимировић овим речима: „Некада је Срба било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање. Где су? Изгинули бранећи Европу!” А колико је Срба тек изгинуло од те 1916. године! Нажалост, то ни сами Срби не знају! То је и био један од разлога да се у Београду оснује Друштво за

Карамарко: Упоређивање Бањалуке са Блајбургом није претерано

28. мај 2016.

Сарајево – Потпредседник Владе Хрватске и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко изјавио је „да све што Хрватска заступа кад је у питању БиХ, не иде у прилог ономе што данас јесте Република Српска и што се у том ентитету догађа”. „Посебно забрињава чињеница да у Републици Српској и данас одбијају признати геноцид који је почињен у Сребреници, што одбијају прихватити одговорност за ратне злочине. То је трајна препрека стабилности БиХ, државе у којој живи велики број Хрвата”, рекао је Карамарко у интервјуу за сарајевски „Дневни аваз”. Он је навео и неке друге разлоге у којима налази „оправдање” за поређење Бањалуке са Блајбургом и за свој став да реторика председника РС Милорада

Ратко Дмитровић

Само да није Русија

27. мај 2016.

Зашто је проблем кад српски мандатар о будућој влади разговара са Путином, а није проблем кад српску владу саставља амерички амбасадор ЗБОГ чега вриште нато-лобисти у Београду? Шта је спорно у томе што се Александар Вучић састао са Владимиром Путином и што је Путин казао какву би владу волео да види у Београду. Да се не лажемо: то сваком мандатару за састав будуће српске владе кажу амбасадори великих сила. По неколико пута. Овде је бар исказано поштовање директним сусретом. Није било у новијој српској историји (нити ће) да неки мандатар саставља Владу Србије без “сугестија” великих сила, преко амбасадора достављеног мишљења каква би влада била добра, пожељна, шта се од

VII Сабор Билогораца – 29. мајa у Белом Потоку

27. мај 2016.

7. Сабор Билогораца одржаће се у недељу, 29. маја 2016. у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ који се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута, тел. 011/390-7777 Програм сусрета 11,30 – 12,45  Дочек учесника Сабора, заједничка фотографија 12,45 – 13,00  Поздравна излагања 13,00 – 14,00  Свечана сједница Завичајног удружења „Билогора“ о обиљежавању 25. година егзодуса са Билогоре 14,00 – 15,30  Ручак 15,30 – 20,00  Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаја“ Цијена по учеснику је 2.000,00 динара, а за све информације, пријаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 7. Сабора Билогораца, Синишу Радојчића (тел. 063/1722-451,  063/323-888).  Посљедњи рок за пријаве и

Затечено стање након рата

Слагање моштију Ливањских мученика

26. мај 2016.

Међу радовима на храму и спомен-костурници у Ливну које парохија Лијевањска и Удружење Огњена Марија Ливањска покушавају да приведу крају, једна од врло битних активности је и уређење саме гробнице, те слагање моштију наших мученики пострадалих предака. Као што је познато, током последњег рата део ових моштију је узнемираван, разбациван и разношен. Велики део моштију је ипак остао у костурници или прикупљен у њеној близини. Део се налазио у самој гробници, део у џаковима и чаршафима, а део, који је разношен па прикупљен, је чекао да се врати у саму гробницу. Затечено стање након рата У консултацији са стручљацима о најприкладнијем начину чувања моштију, Парохија лијевањска и Удружење Огњена Марија

Немања Девић

Зар у нашој распетој Србијици још неко машта да му унуци и синови буду артиљерци?

24. мај 2016.

Недавно, био сам гостопримац у једном манастиру у Жичкој епархији. Често тамо одлазим и, будући да ме дуго познају, указали су ми ту част. Нагледао сам се свакојаког света, али међу првима ми паде у очи породица из једног гружанског села, која овде беше дошла у пуном саставу: бака, средовечни родитељи и њихово двоје деце. Лако се дало видети да нису Бог зна каквог имовног стања, али да су се пред долазак у цркву обукли свечано, у најновија чиста одела. Погледи им беху свима бистри, док им је осмех био стидљив, али вазда присутан, као да је говорио колико су и они жилави и постојани упркос свакој невољи. Виђао сам

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

Обележавање стратишта је за председницу Хрватске локално урбанистичко питање

24. мај 2016.

Председник удружења „Јадовно1941.” др Душан Ј. Басташић и професор Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године амбасадору Републике Хрватске у Београду Гордану Маркотићу предали су писмо за председницу Колинду Грабар Китаровић, а две недеље касније „Политика“ је објавила то писмо. Разговор са професором Беговићем водимо у време у коме прошлост којој је посвећено ово писмо и те како прожима савремену европску Хрватску, све више захваћену усташком иконографијом. А многи се, били министри културе или популарни певачи, не задржавају само на фолклорним испадима. Професора Беговића, међутим, интересује прошлост и судбина писма која даје многе одговоре. – У писму смо изнели неке чињенице о покушајима обележавања усташког логора смрти „Слана“ на

Ново руководство „Просвјете“

Синиша Љубојевић нови предсједник СКД “Просвјета”

23. мај 2016.

У суботу, 21.маја 2016. године, одржана је Главна скупштина Српског културног друштва “Просвјета”. Главној скупштини присуствао је 71 делегат од укупно изабраних 72, из 51 пододбора. Скупштина је изабрала ново руководство Друштва за наредни период од четири године. Кандидати за председника били су Митрополит Порфирије Перић на предлог загребачког пододбора te Синиша Љубојевић као приједлог ријечког пододбора. За председника СКД “Просвјета” изабран је Синиша Љубојевић, а за потпредседнике су изабрани Сретенка Чаовић и Јовица Радмановић. Уз изабране потпредседнике за ту функцију у Друштву кандидовла се и Анета Лалић. Скупштина је изабрала и нови Главни одбор, Надзорни одбор и Суд части. Новоизабрани председник захвалио се на поверењу делегатима Главне скупштине након

Ратко Дмитровић

Неретва и Кошаре

21. мај 2016.

Код већине Срба одавно нема онога чега је код јунака на Кошарама било у изобиљу У току су иницијативе, у неколико градова Србије, да се променама назива улица (неке носе имена људи о којима се ништа не може рећи, ни уз помоћ енциклопедије) одржи сећање на јунаке карауле Кошаре. То је оно трагично-херојско место на граници Србије и Албаније, где су припадници наше војске, априла, маја и јуна 1999. године, показали да човек може више него што му је дато. За све то време били су изложени сталној артиљеријској ватри Војске Албаније, нападима ОВК и ударима НАТО авијације. Погинуло их је 108. Верујмо да је ово са улицама почетак нечега

Ој дудови, ви дудови стари, да ли ваша душа крвари..

20. мај 2016.

Полагањем венаца, свечаном академојим и прикладним културно-уметничким програмом у суботу је у Вуковару одржана манифестација сећања на жртве фашизма у Дудику. Током програма у Спомен парку и Ружичкиној кући у Вуковару, још једном је указано на стравичан злочин из времена Другог светског рата, који је почињен према бројним грађанима, који су довођени са ширег подручја у Дудик и тамо погубљени. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. На овом месту у време постоjања Независне Државе Хрватске било jе губилиште где су хрватски државни „редарственици“

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Тања у црном капуту

19. мај 2016.

Мучитељка из логора “Лора” добила је награду Друштва хрватских књижевника Милана Мићића, пилота ЈНА са чином мајора, у априлу 1992. на улици у Мостару ухапсили су припадници ХВО и одвели у злогласну сплитску “Лору”, у којој је, за нешто мање од четири месеца, доживео разне тортуре. Имао је и срећу да преживи и да пет година касније добије сина. Душан је имао свега пет година када му је отац погинуо у једној хеликоптерској несрећи, али су му остала у сећању и “Лора” и имена двоје очевих мучитеља: Томе Дујића и његове супруге Тање. Душан је, у септембру 2013, као шеснаестогодишњак и ученик средње Пилотске академије у Београду, на “Фејсбуку” пронашао

Реакција на промоцију књиге “Прешућивани злочин”

19. мај 2016.

Представници удружења потомака жртава геноцида над Србима почињеног, уз прећутно или директно одобравање римокатоличког клера, од стране припадника хрватског народа, узели су учешће на промоцији књиге „Prešućivani zločin“ која представља „Zbornik radova s međunardnog studijskog dana u povodu 20 godina od završne faze protjerivanja Hrvata, Bošnjaka i ostalih s područja Banjalučke regije“. Организатори промоције одржане 17.05. у Музичком павиљону Стакленац у Бањалуци су Europska akademija banjalučke biskupije, Udruženje građana „Impuls“, а медијски покровитељ „Impuls portal“ из Бањалуке. О говорницима и ауторима радова о „прећутаном злочину“ више подтака можете погледати овдје:  http://www.impulsportal.net/index.php/vijesti/3970-banjaluka-odrzana-promocija-knjige-presucivani-zlocin Непосредно прије почетка промоције књиге представници УГ „Јадовно 1941.“, Равногорског покрета Отаџбине Српске, Удружења студената историје „Др Милан Васић“,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА