На недавно објављеном Удбином списку Голооточана нашла се многа позната имена, али су нека и прескочена. На списку и Драгица Срзентић, која је у Москву однела Титово „не“ Стаљину Војислав Мишић, трећи по реду син чувеног српског војсковође Живојина Мишића, само је једно од 16.090 имена голооточана који су остали уписани у архивама Удбе, а преузела их је БИА и уступила Архиву Србије. Како су „Новости“ већ објавиле, Архив и Институт за савремену историју објавили су први пут у Србији овај званични списак, у књизи „Заточеници Голог отока“. За разлику од свог најстаријег брата Александра, који је дао живот за Дражу Михаиловића, Војислав, симпатизер комуниста, 1948. проглашен је за народног

Kустуричину трaнсфoрмaциjу мoгу зaмислити jeдинo тaкo кao дa су гa oтeли вaнзeмaљци кojи су нa зeмљи oстaвили њeгoвoгa клoнa, a прaви Kустурицa je нa нeкoм другoм мeсту. To je jeдинo зa штa сe мoгу ухвaтити дa бих мoглa дa рaциoнaлизуjeм jaз измeђу тa двa њeгoвa свeтa кojи нe рaзумeм Глумицу Mирjaну Kaрaнoвић нe трeбa пoсeбнo прeдстaвљaти. Умjeстo њe гoвoрe култни филмoви у кojимa je игрaлa: ‘Пeтриjин вeнaц’, ‘Oтaц нa службeнoм путу’, ‘Aндeргрaунд’…, aли и низ слaвних прeдстaвa зa кoje je хвaљeнa и нaгрaђивaнa. Taкoђeр, врлo je чeстo билa у првим рeдoвимa бoрбe прoтив пoлитичкoг и другoг нaсиљa. Нeдaвнo je билa гoшћa Српскoг нaрoднoг виjeћa и СKД-a Прoсвjeтa нa зaгрeбaчкoj трибини

Академији је наметнут грех о нечему где је много неистина и недоречености. Од Меморандума се нећемо ограђивати, а ако има кривице, ми ћемо је прихватити – рекао је председник Костић Српска академија наука и уметности пуне три деценије провела је под хипотеком става о положају српског народа у Југославији, који је њена комисија, недовршено, формулисала у јесен 1986. године. Сенка Меморандума и данас лебди над здањем у Кнез Михаиловој улици, у коме је рођен документ који пуних 30 година непрекидно изазива пажњу јавности. Нежељена заоставштина протеклих година оптерећивала је САНУ претећи на моменте да је потпуно паралише, па чак и укине. Академија је, међутим, до данашњих дана остала доследна у

Почетком 1990. године догађаји ће сустизати једни друге. Јасна назнака да је компромис немогућ била је видљива на 14. конгресу СКЈ, који су Словенци и Хрвати солидарно напустили Када се 25. јуна 1991. године Милан Кучан обратио јавности проглашавајући независност Словеније и њено ступање међу европске државе, само ретки су се сетили Меморандума САНУ и његове прогнозе будућих догађаја у Југославији. Потез Словенаца, а одмах затим и Хрвата, упркос критикама, потврдио је слутње и упозорења академика. – Овај акт представља кулминацију стогодишњих настојања словеначког народа. Југославија у садашњем облику није способна да преживи и постаје жариште потенцијалних конфликата и ратне опасности. Срж југословенског проблема је у томе што држава никад

Критичари Меморандума заборавили су да је десет година пре његовог појављивања српско руководство сачинило „Плаву књигу“ против Устава из 1974. и демонтирања Србије на три дела Амандманима на републички устав од 28. марта 1989. године Србија је поново стекла своју државност и суверенитет на целој територији. Прва и основна замерка академика на урушени политичко-економски систем Југославије тицала се Устава из 1974. и демонтирања Србије на три дела, од чега само такозвана „ужа Србија“ није имала готово никакво правно одређење нити јасно место у федерацији. Деценију и по дуга титовско-кардељевска неправда исправљена је 1989, али уз велике отпоре, неслагања и сукобе. Све ово дешавало се у сенци немира на Косову, штрајка