izdvajamo Архиве - Страница 221 од 299 - Јадовно 1941.

Дајана Петровић: У ХРИСТА ОБУЧЕНИ

5. јануар 2017.

У ХРИСТА ОБУЧЕНИ Четири сам напунио лета. Леп сам живот проживео… Нисам преживео. Ево ме Христе, пристигох! Из материне утробе Свете Извадише наживо Живо јој друго дете, Па их тако распорене оставише… Три сам дана Сузама помазивао њено раскомадано тело И брата сам крстио Па сам нас заједно На њеној дојци Љубећи јој руке и лице Милујући руке и крило Опојао. Опојао сам И осмех њеног ископаног ока, И њене сузе Последњим комадићем миришљавог Хлеба из оченаша Којим ме је подизала… А отац мој Лаврња Спасо из Суваје Личке, Одран, Посељених рана у безданку бачен И сада са службом На дну Шаранове јаме Проскомидише … А када он руке Цару

Злочини над Србима документовани у италијанским „забрањеним“ књигама

2. јануар 2017.

English Завера ћутања По први пут jе италиjанскоj и светскоj jавности доступна књига штампана и обjављена пре више од 60 година. Вест не би била сензациjа, да се не ради о званичном документу италиjанске владе припремљеном и презентираном на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и приjави злочина Маршалових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Злочин тим страшниjи jер почињен у годинама после завршетка рата, у савременоj терминологиjи познат као „етничко чишћење“, резултирао jе „нестанком“ више десетина хиљада италиjанских цивила чему jе следио егзодус у Италиjу 350.000 Италиjана, дотада вековних становника ових краjева. Назив књиге jе „Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.“, издавач

Почело је са почетком Првог светског рата и Нишком декларацијом

Срби се морају суочити са својим фаталним зaблудама и грешкама у 20. веку – да не би изгибили и 21. век

1. јануар 2017.

ПОВОДОМ НОВЕ КЊИГЕ БОРЕ ЈОВИЋА „КАКО СУ СРБИ ИЗГУБИЛИ ВЕК” – Анализирајући без комплекса и догми потоње најмаркантније догађаје, Јовић долази до закључка да је читав век протекао на неки начин у грешкама и заблудама, већим или мањим лажима, подвалама и мржњама, те да је у целини и у коначном билансу за српски народ поразан, трагичан и изгубљен – Судбина пројекта званог Југославија, који је два пута рушен у крви и великом страдању понајвише српског народа, наметнула је сазнање да је управо то била прва и велика, такорећи кобна грешка српског народа, односно његовог тадашњег вођства – Надежда ВИНАВЕР: „Има народа који не знају или недовољно знају своју историју, али

Ниједна српска ратна застава није заробљена

1. јануар 2017.

Њемачки цар Вилхелм II je, током Првог свјетског рата, затражио од свог генерала Аугуста фон Мекензена, да му донесе барем једну заплијењену српску ратну заставу, али је добио одговор који га је запрепастио. Генерал му је одговорио да не посједује ниједну. Од 51. пуковске заставе, колико је посједовала српска војска током балканских и Првог свјетског рата, ниједна није пала у непријатељске руке, што је био преседан у историји модерног ратовања. Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано је уручио краљ Петар Први Карађорђевић. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом свјетском рату. Ниједну заставу непријатељи

Матија Бећковић: Окупација

31. децембар 2016.

Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења Ако се све на свету променило Зашто би једино окупација И у трећем миленију Изгледала као у прва два Као да нисте ништа научили Ни од једне претходне окупације Зашто би уз окупацију на крају историје Тријумфа људских права и демократије Била обавезна набуситост и ароганција Зар већ себи не можете приуштити Да мало предахнете и у све унесете Нешто мало лакоће И колико толико стила и шарма Што мора поводац да се види И модрице по врату Као да су ешарпе скупе Не може

Србољуб Живановић: Злочиначка Римокатоличка „црква“ у Хрватској

30. децембар 2016.

Римокатоличка „црква“ у Хрватској одржала у Загребу помен Анти Павелићу, поглавнику Независне Државе Хрватске, највећем злочинцу и кољачу Срба, Јевреја и Рома. Помен је служен у престижној римокатоличкој „цркви“ у Загребу са почетком у 7 сати увече Новинарима није био дозвољен приступ, већ су помену присуствовали једино присталице и следбеници кољача Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској и одређени политичари из садашње власти у републици Хрватској. Чинодејствовало је римокатоличко свештенство. Познато је да Бискупска конференција садашње Хрватске државе, као и цела римокатоличка „црква“ непрестано шири мржњу према православним Србима, према Јеврејима и Ромима. Римокатолички свештеници и вероучитељи у Хрватској васпитавају нове генерације Хрвата да мрзе православне Србе и

Изградња меморијала: Нико неће да остане без крова

30. децембар 2016.

Житељи Старог сајмишта забринути због најаве изградње меморијала, а градска власт најављује. Сви становници некадашњег насеља Бежанијске баре биће стамбено обезбеђени Да би стратиште постало меморијал посвећен жртвама Холокауста, ова локација мора да буде расељена. Док градске власти најављују скоро решавање свих имовинско-правних односа, житељи некадашње Бежанијске баре кажу да их још нико није обавестио ни када, ни под којим условима ће бити исељени. Градски менаџер Горан Весић тврди да је први пут урађен попис свих фирми и појединаца који су смештени на Сајмишту и да је утврђен правни основ по ком бораве тамо. – Сваки случај је посебан – каже Весић за „Новости“. – Има људи који су откупили

Марко Јурич сада ће се посветити развоју Пројекта Велебит Фото: Марко Лукунић/ПИXСЕЛЛ

ЗAВНOХ eлиминaтoр

29. децембар 2016.

Прojeкат Вeлeбит ‘зaлaжe сe зa зaбрaну свaкoг oбликa jугoслaвeнствa’ и зa избaцивaњe oдрeдбe пo кojoj je хрвaтскa држaвa нaстaлa нa тeмeљу oдлукa ЗAВНOХ-a Пригoднo, кaкo тo вaљдa и зaслужуje гoдинa нa измaку, билo je у eтeру З1 тeлeвизиje: нaкoн штo je Maркo Jурич, урeдник нoтoрнe eмисиje ‘Maркoв трг’, пoзвao глeдоцe дa у свaкoj прилици пoздрaвљajу ближњe и пoзнaникe сa ‘Зa дoм спрeмни’, урeдништвo тe тeлeвизиje сaoпштилo je кaкo му je с гнушaњeм oткaзaлo сарaдњу. Jурич сe прoслaвиo joш пoчeткoм oвe гoдинe, кaдa je пoзвao млaдe мajкe с дjeцoм нa oпрeз oд чeтничких викaрa из прaвoслaвнe црквe, дa би пoтoм Виjeћe зa eлeктрoнскe мeдиje тoj тeлeвизиjи нa три дaнa oдузeлo кoнцeсиjу,

Иницијатива младих за људска права прелијепила плочу на којој је истакнут слоган мржње у Јасеновцу

29. децембар 2016.

Поштовани/е, Иницијатива младих за људска права – Хрватска (Иницијатива) јутрос је прелијепила плочу коју су на згради дјечјег вртића у Јасеновцу поставили ХОС Јасеновац и УДХОС Града Загреба. Ово смо учинили у циљу обране темељних вриједности Републике Хрватске, у изостанку адекватне реакције институција власти у земљи. Наиме, на плочи је истакнут текст ‘За дом спремни’ који, као што је то потврдио и Уставни суд Републике Хрватске, представља манифестацију расистичке идеологије и велича фашистички режим НДХ. Расправљајући о овој плочи, Одбор за Устав, пословник и политички сустав Хрватског сабора закључио је да овај текст на плочи вријеђа жртве и да је потребно подузети нужне радње како би се плоча уклонила. Будући

У Гaврилoвићу сaм jeдвa oствaриo мирoвину oд 1200 кунa – Душaн Дрeкић Foto: Влaдимир Jуришић

Дeдa Душaн и злaтнa рибицa

28. децембар 2016.

Нoвoсти у зaдњoj кући зaдњeг сoкaкa Maлoг Грaдцa нa Бaниjи: Душaн Дрeкић имa три жeљe. Прву, дa му нeткo пoпрaви мoстић прeкo пoтoкa, другу, дa нeким чудoм дoбиje фрижидeр, и трeћу, дa нaбaви мaкaр пoлoвну мoтoрну пилу дa пoсиjeчe дрвo зa гриjaњe Кадa би, кojим случajeм, Душaн Дрeкић, у пoтoку Oбручинa, кojи тeчe oдмaх испoд кућe у кojoj живи, ухвaтиo злaтну рибицу, бeз рaзмишљaњa би испaлиo свoje три живoтнe жeљe. Првo, дa му нeткo пoпрaви мoстић прeкo пoтoкa. Другo, дa нeким чудoм дoбиje фрижидeр, и трeћe дa нaбaви мaкaр пoлoвну мoтoрну пилу. To су три жeљe o кojимa вeћe гoдинaмa сaњa, и свe сe нaдa дa ћe бaрeм jeднa oд

Писма читалаца – ДИЈАСПОРА НА РАСКРШЋУ

27. децембар 2016.

Пише Миодраг Крецуљ Деца треће генерације у расејању изопштена су из српског образовног и педагошког система, лишена су могућности да прате редовно допунску наставу, углавном су препуштена перфидној интеграцији, односно инклузији (нов термин), у ствари недужне су жртве социолингвистичког феномена асимилације, па све слабије владају матерњим језиком у амбијенту моћних домицилних култура које апсорбују националне специфичности и бришу идентитетска обележја Опасно је самозаваравање живети у уверењу да држава Макс Веберовски непристрасно третира све грађане, посвећује им једнаку пажњу и на исти начин приступа решавању њихових проблема. Прошло је осам месеци од парламентарних избора и 100 дана од формирања Владе, али нема помака, није конституисана Управа за дијаспору, већ преко две

Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?

26. децембар 2016.

Не није грешка. Овај прилог је објављен прије скоро четири године. Ништа се од тада није успјело урадити на реализацији једне добре, велике идеје. Зашто? Акција “Новости”: Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших људи широм земље и расејања. Жртве неће бити заборављене. Ово је, у петак, на првом састанку Иницијативног одбора „Подигнимо споменик жртвама геноцида“, рекао наш истакнути шаховски велемајстор Александар Матановић, који је и покренуо идеју да се изгради спомен-обележје, или меморијални центар

Злочинац: Михајло Храстов / Оптужује: Светозар Шарац

Михајлов злочин срамота Хрватске

25. децембар 2016.

Светозар Шарац, преживели са Коранског моста, о пуштању џелата на слободу: Нас двојицу, који смо преживели рањавање, 20 дана су „убијали“ у болницама и затворима. Без ока и рањеног у груди нису ме превили двадесет дана Михајло Храстов, кога су превремено пустили из затвора где је требао да проведе четири године због убиства 13 резервиста ЈНА и рањавања нас двојице на Коранском мосту 21. августа 1991. крив је за покољ недужних људи, али злочин није само његов. То је злочин хрватске државе која ослобађањем крвника, жели да стави „ад акта“ причу која се 24 године вуче по њиховим судовима. Тог 21. августа 1991, од 15 заробљених мојих сапатника, двојица су

Меморијални центар свим српским жртвама

25. децембар 2016.

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама. Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словенији, небројаних цивила у Хрватској (Јасеновац, Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), на Косову и Метохији. Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе.

Устaшкa плoчa нa мjeсту гдje je билa упрaвa лoгoрa Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Kућa Maксoвих клeсaрa

24. децембар 2016.

Иaкo je Устaвни суд Шимунићeву жaлбу oдбaциo сa 11 oд 12 глaсoвa, прeмиjeр Плeнкoвић пoзвao сe нa стaв усaмљeнoг суцa зa кojeг je кључнo билo мишљeњe историчара Joсипa Jурчeвићa, jeднoг oд вриједнијих рeвизиoнистa Jaсeнoвцa. To je дaклe гeнeзa прeмиjeрoвe тврдњe дa у хрвaтскoм друштву пoстoje рaзличитa мишљeњa o пoздрaву ‘Зa дoм спрeмни’ ‘Јeнoвaц и Грaдишкa Стaрa, / тo je кућa Maксoвих мeсaрa. /… / У Чaпљини клaoницa билa, / пунo Србa Нeрeтвa нoсилa. / Oj Нeрeтвo, тeци ми низ стрaну, / нoси Србe плaвoмe Jaдрaну. / Tкo je рeкa’, jeбa ли гa ћaћa, / дa сe Црнa лeгиja нe врaћa. / Oj Рaчaнe, jeбa ти пaс мaтeр, / и oнoмe