У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора Од нашег специјалног извештача Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду,

Изложба „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“, поводом 75 година од оснивања овог усташког злогласног логора, биће отворена данас у Њујорку на Дан Холокауста и православни празник Свети Сава. Изложба, која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу приређена икада у иностранству обухвата 180 паноа са текстовима Међународне експертске групе историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић, 21 цртеж Драгана Јеловца и аутентичне предмете из Меморијалног центра Доња Градина, пише „Политика“. На 11 паноа приказано је и страдање у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, претечи Јасеновца. Поставка, која ће бити изложена до 30. јануара, обухвата грађу из архива Израела, Њемачке, САД, Италије, Норвешке, Хрватске, Републике Српске и Србије. Организатори

Извињење Стјепана Месића, бившег председника Хрватске, поводом објављивања његових шовинистичких и чистих фашистичких тумачења Јасеновачког логора, Независне Државе Хрватске и савремених догађања на просторима СФРЈ и Хрватске као њене бивше републике, које је изрекао почетком деведесетих година прошлог века, само је доказ његове истрајне и непоколебљиве фашистичке политике и њеног провођења у дело. Говорити о Јасеновачком логору као чисто радном логору, у коме није било убијања, као што је Месић о њему говорио, говорити о Независној Држави Хрватској као о победи и остварењу сна хрватског народа, говорити о ономе што се дешавало почетком деведесетих у Хрватској и у Југославији онако како је Месић говорио и говори (и чинио, наравно), може

На данашњи дан 1943. године у логору Јасеновац звјерски је убијен Вукашин Мандрапа од стране најгорег усташког кољача Жила Фригановићa. У Јасеновцу је Старца Вукашина, који није био много стар, али је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду, јануара 1943. године, погубио усташа Жил Фригановић. То страдање је описао доктор Недо Зец, један од преживелих логораша. Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојног лица и с неким недокучивим миром посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму. Ту су од раног јутра клали и бацали невине жртве. Усташа је био решен да Вукашину разбије тај мир и спокојство,

Којим појмом обухватити страдање српског народа у двадесетом веку? Како једним појмом описати убијање људи и уништавање културне баштине, поготово што су Србе у прошлом веку уништавали различити народи. И нису се заустављали само на убијању људи, већ и на уништавању књига, цркава, икона, гробова, свега што би указивало да су Срби некада ту живели. Предлог председника Републике Томислава Николића да израз „затирање“ постане свеобухватан појам којим би се описало, па чак и законски дефинисало страдање српског народа у прошлом веку, као и да се подигне спомен-комплекс за све невине српске жртве, наши историчари поздрављаjу, уз опаску да би о самом термину требало да се отвори стручна расправа. „Председник је дао добру идеју да би требало да одаберемо један појам