Извињење Стјепана Месића, бившег председника Хрватске, поводом објављивања његових шовинистичких и чистих фашистичких тумачења Јасеновачког логора, Независне Државе Хрватске и савремених догађања на просторима СФРЈ и Хрватске као њене бивше републике, које је изрекао почетком деведесетих година прошлог века, само је доказ његове истрајне и непоколебљиве фашистичке политике и њеног провођења у дело. Говорити о Јасеновачком логору као чисто радном логору, у коме није било убијања, као што је Месић о њему говорио, говорити о Независној Држави Хрватској као о победи и остварењу сна хрватског народа, говорити о ономе што се дешавало почетком деведесетих у Хрватској и у Југославији онако како је Месић говорио и говори (и чинио, наравно), може

На данашњи дан 1943. године у логору Јасеновац звјерски је убијен Вукашин Мандрапа од стране најгорег усташког кољача Жила Фригановићa. У Јасеновцу је Старца Вукашина, који није био много стар, али је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду, јануара 1943. године, погубио усташа Жил Фригановић. То страдање је описао доктор Недо Зец, један од преживелих логораша. Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојног лица и с неким недокучивим миром посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму. Ту су од раног јутра клали и бацали невине жртве. Усташа је био решен да Вукашину разбије тај мир и спокојство,

Којим појмом обухватити страдање српског народа у двадесетом веку? Како једним појмом описати убијање људи и уништавање културне баштине, поготово што су Србе у прошлом веку уништавали различити народи. И нису се заустављали само на убијању људи, већ и на уништавању књига, цркава, икона, гробова, свега што би указивало да су Срби некада ту живели. Предлог председника Републике Томислава Николића да израз „затирање“ постане свеобухватан појам којим би се описало, па чак и законски дефинисало страдање српског народа у прошлом веку, као и да се подигне спомен-комплекс за све невине српске жртве, наши историчари поздрављаjу, уз опаску да би о самом термину требало да се отвори стручна расправа. „Председник је дао добру идеју да би требало да одаберемо један појам

Због непримерених реакција и величања усташтва представници Координације јеврејских општина неће се придружити традиционалном скупу сећања које 27. јануара, поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста, организује хрватска власт, потврдио је председник Јеврејске општине Загреб Огњен Краус. Краус је за Хину рекао да је таква одлука донета на основу реакције владе, Хрватског сабора и председнице Републике на протекле догађаје. “Није проблем плоче у Јасеновцу или натписа ‘За Дом спремни’ већ релативизације свега. Ако је исто кукасти крст, ‘U’ и ‘За Дом спремни’ и црвена звезда. онда о чему дискутујемо? Ревизију историје ћемо радити? Комисију оснивати да она каже шта је био Други светски рат? Па о чему ми разговарамо?”, запитао