Нaкoн прaвoслaвнe црквe у Бjeлoвaру, нa кojoj je прoшли мjeсeц oсвaнулo устaшкo ‘U’, грaфитимa сличнoг сaдржaja сaдa je oштeћeн и хрaм у Сињу Под oкриљeм нoћи нa фaсaди прaвoслaвнe црквe Свeтoг Пeтрa и Пaвлa у цeнтру Сињa oсвaнули су устaшки грaфити. Зa сaдa нeпoзнaти вaндaл, или вишe њих, прeкo зидa црквe су црним спрejeм исписaли устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ и слoвo ‘U’. Случaj je приjaвљeн пoлициjи и грaдским влaстимa кoje су oсудилe oвaj чин и кaзaлe дa ћe кoмунaлни рeдaри уклoнити нeпримjeрeни грaфит. Пoдсjeтимo, oвa црквa je оскрнављена и у aприлу 2010. гoдинe, кaдa су тaкoђeр нeпoзнaти пoчиниоци нa њoj исписaли устaшкe симбoлe и грaфитe приjeтeћeг сaдржaja мeђу кojимa

Нацистичка свастика, NDH и слово U у мјесту сa већинским српским становништвом Током протеклог викенда на зиду фудбалског игралишта у Бршадину, селу недалеко од Вуковара, појавили су се непримјерени графити. Полиција је потврдила појаву графита наводећи како се ради о непознатом починиоцу који је графите током ноћи 4/5 марта исписао црним спрејом. Међутим, не наводе садржај графита. Црним спрејом исцртано је велико слово U, нацистичка свастика, NDH … Бршадин је иначе мјесто с већинским српским становништвом, а фудбалско игралиште се налази у споредној улици. Извор: Večernji List Везане вијести: Вуковар облијепљен графитима „српско породично стабло … Хрватска политика и „српско породично стабло“ | Јадовно 1941. Хрватска: Освануо графит „Српска деца, српска деца, дошла … Амнести

Колико год десница често плаши обновом Југославије, за већину хрватских грађана југославенство је изразито негативан појам, закључак је  књиге “Стратегија симболичне изградње нације у државама југоисточне Европе” Девет од десет испитаника, или сасвим прецизно 90,8 посто, врло су или донекле поносни када их се пита јесу ли поносни што су грађани Хрватске. Свега четири посто или сваки двадесет и пети изјавиће да им се не свиђа службена национална застава, на којој се доминантно истиче некада контроверзна шаховница, а више од 97% анкетираних рекло је да воли националну химну, Лијепа наша домовино. Дијаметрално супротан је поглед на југославенско искуство и на питање је ли чланство у било којој федерацији имало позитивне

Избор личности 2016. године био је лак и радостан. Он је обиљежен културним догађајем сезоне 2015/2016 – изложбом у Историјском музеју Србије „Пупин од физичке до духовне реалности“, чија је ауторка Александра Нинковић Ташић, предсједница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, сакупљач најобимније материјалне грађе о овом великом научнику, иноватору, мислиоцу и највећем српском филантропу у Новом вијеку (Александра је сакупила више од 15.000 углавном непознатих и необјављиваних докумената о животу и раду генија из Идвора). Изложбу је посјетило преко 200.000 људи и она је, како по свом материјалном садржају, тако по до тада невиђеном у Београду коришћењу интерактивности (млади режисер: Марко Савић), а понајвише због неуморне љубави коју је ауторка уносила,