Претходних десетак, и мало више, дана одржано је неколико важних догађаја посвећених српском страдању у Независној Држави Хрватској, и уопште у Другом светском рату. О некима смо писали и на нашем сајту – предавању о „хрватском државном праву“ Вељка Ђурића Мишине и Софије Божић и трибини „Бомбе на Васкрс 1944.“Поред тога у Галерији Прогрес у Београду отворена је изложба посвећена великим стратиштима у НДХ – Јасеновцу, Јадовну, Козари и Сајмишту 21. априла (уочи 22. априла и дана покушаја пробоја последњих логораша из Јасеновца) а у Народној скупштини Републике Србије 28. априла отворена је изложба о Јасеновцу – „Јасеновац – право на незаборав“. Поред споменуте изложбе Музеј жртава геноцида је организовао

Сматрам да господину Мишини, као директору Музеја жртава геноцида у Београду остаје да се извини свима онима које је својим неодговормим изјавама у јавности увредио и да се одрекне неистина које је изговорио. У својим излагањима, које је пренело више медија у Србији, Вељко Ђурић Мишина, Директор Музеја геноцида у Београду, је изјавио следеће: „Србољуб Живановић je 1964. године био млађи асистент Завода за анатомију Медицинског факултета у Новом Саду. Почетком године, вољом и дозволом високих политичких и државних (значи и безбедносних) структура, постављен је за члана нарочите комисије…” (није тачно) „…да све то буде фотографисано и снимљено филмском камером”… (није тачно) “…у тим доступним јавности документима види се нешто