Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3000 цивила, од којих 300 ученика (данас је годишњица) Припремио: Љубиша Морачанин Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу гдје су се његови родитељи доселили из Андријевице. Његов старији брат, Вуко, страдао је над Њемачком 1944. године, док је пилотирао савезничким авионом. Други брат, Митар, одведен је из београдске Гимназије на Сремски фронт, гдје је страдао већ трећег дана борбе. Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се

21. октобра 1941. – Немци су у Крагуjевцу у Другом светском рату стрељали око 2.800 цивила, међу коjима и ученике крагуjевачке гимназиjе Ни у самом Крагуjевцу нити у његовоj близини нису тих дана вођене борбе између Немаца и партизана. Одмазда у Крагуjевцу коjа jе била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица jе напада партизана на Немце коjи су се враћали из Горњег Милановца према Крагуjевцу. При повратку у Крагуjевац, Немци су на положаjима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагуjевачки партизани. Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно су погинуло jе 70

Београд — Заједничком акцијом Народноослободилачке војске Југославије и јединица Црвене армије на данашњи дан ослобођен је Београд у Другом светском рату. Југословенском и совјетском војском командовали су Пеко Дапчевић и Владимир Жданов, а одбрану је организовала немачка армијска група „Србија“ којом је командовао генерал Густав Фелбер. Операција ослобађања Београда је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ. У њој је свој живот дало више од 3.000 бораца, од којих је око 4.000 било рањено. У такозваној Београдској операцији учествовало је 80.000 бораца на страни југословенских јединица и Црвене армије, док је град

У годинама када сам радио у jугословенском Београду, а то су биле седамдесете, више пута сам учествовао у свечаностима поводом ослобођења Београда. И, сваки пут ме чудило како се у званичним наступањима jугословенских и београдских руководилаца много пажње посвећивало улози бораца ЈНА у ослобађању њихове престонице и како се скромно спомињала улога истинског ослободиоца овог старог српског града. Односно, веома много се говорило о генерал-пуковнику ЈНА, тада jош увек живом, Пеку Дапчевићу, коjи jе готово сам ослобађао Београд, а веома мало о генерал-маjору Црвене Армиjе, команданту 4. механизованог тенковског корпуса, Владимиру Ивановичу Жданову коjи jе, заправо, и ослобађао jугословенски главни град од немачких трупа. А пуковник (те далеке 1944.) Пеко