Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према океану леднички потоци. Зими су они били као огромни ледени стубови, пола дана ти планински зидови бацали су сенку на логор, а другу половину дана лед, снег и мокре стене добијали су метални, хладни сјај од сунца које их је обасјавало одозго. Од тих стена и леда и сунчани зраци су постајали метални и хладни. Северно од поларног круга. Ту је СС-командант Оберштурмфирер Долп рекао пред интернирцима у строју: „Ако

Оснивање Музеја Холокауста тек је у повојима, нема ни конкретног плана поставе, ни артефаката, ни кустоса, ни осигураног новца за изградњу, ни расписаног архитектонског натјечаја, а већ је изазвало низ политичких кратких спојева. Зна се само лока­ција: до 2019. требало би изградити Музеј Холокауста у оронулој котловници комплекса у Бранимировој улици, Првој хрватској творници уља, коју је основао Самуел Давид Алеxандер, утјецајни загребачки Јевреј. Пројект води Наташа Поповић, директорица Фестивала толеранције израслог из Фестивала јеврејског филма, а за његову реализацију истоимено удружење и Град Загреб основали су ове године у градском простору Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст. И прије него што је јавност успјела сазнати о чему се

Давид Мотадел: Реакција муслиманског становништва према немачком освајачу у ратним подручјима није била јединствена На десетине хиљада муслимана се током Другог светског рата борило на страни хитлеровог националсоцијалистичког режима. Историчар Давид Мотадел за ДВ анализира природу тог односа. У вашој књизи „За пророка и фирера“ (Für Prophet und Führer) пишете о политици националсоцијалистичког режима према исламу. Шта је била карактеристика те политике? — На врхунцу Другог светског рата, 1941. и ’42. године, када су немачке јединице умарширале у подручја насељена муслиманима, попут Балкана, Крима, северне Африке и Кавказа, у Берлину се о исламу почело размишљати као о значајном политичком фактору. Хитлеров режим је корак по корак врбовао муслимане и користио их