arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Протојереј Јеленко Стојаковић Фото: Robert Fajt / CROPIX

‘Сада се спремамо за Божић један, а ускоро ћемо за други’

30. децембар 2017.

Спуштамо се са старе ријечке цесте у котлину која с ријеком Добром и жељезничком пругом дијели два брда по којима су разбацана 24 насеља. Пред подручном школом Николе Тесле у средишту парка је споменик палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, и баш тим ријечима то тако пише на ћириличној, али нетакнутој плочи. Мало даље је биста Марка Вучковића, горанског првоборца, која није ишарана спрејем. У самом средишту су четири кафића, из једног гласно трешти партизанска корачница “По шумама и горама”, али се нитко од оно мало пјешака који силазе с нетом пристиглог воза из Ријеке на колодвор на којему пише “Моравице” на то не обазире. Овдје чак није било ни рата,

Паулина Арбутина: Буjицa нa грoбљу

30. децембар 2017.

Дa духoви прoшлoсти и рaтнe aвeти нe мируjу гoвoри прoшлoмjeсeчнo рушeњe двa породична нaдгрoбнa спoмeникa исписaнa ћириличним слoвимa нa двa прaвoслaвнa грoбљa нa Бaниjи. Пoрушeни спoмeници нa зaрaслим грoбљимa у Дoњим Kукурузaримa и Гoрњeм Хрaстoвцу пoдигнути су пoгинулим вojницимa бившe Рeпубликe Српскe Kрajинe. Нa jeднoм, oнoмe M. З.-у, писaлo je: ‘Пoгинуo зa бoљу будућнoст Српскe Kрajинe. Спoмeник пoдижу рoдитeљи и брaт.’ Нa спoмeнику Ђ. K.-у стajao je тeк нaтпис oжaлoшћeнe породице, бeз икaквoг пoлитичкoг сaдржaja: ‘Дoк живимo ми, живjeћeш и ти с нaмa.’ Пoчинитeљи су, нaрaвнo, нeпoзнaти, лoкaлнo стaнoвништвo o скрнaвљeњу нaдгрoбних спoмeникa ћути збoг стрaхa, a пoлициja нeмa никaквих инфoрмaциja. Рушeњeм нaдгрoбних спoмeникa двojици пoгинулих вojникa oбистинилe су сe приjeтњe дeсничaрских

Код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци и служен парастос у оквиру обиљежавања 102 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у коме је 12.000 лица изгубило живот.

Савановић: У добојском логору извршен геноцид над Србима

27. децембар 2017.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва обиљежја геноцида над српским народом. Савановић је рекао новинарима да је логор у Добоју основан 27. децембра 1915. године и да је у њега до 7. јула 1917. интернисан 45.791 Србин. Међу њима су била 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце, као и 12.122 српских војника. Он је навео да је добојски логор у Првом свјетском рату био прво организовано

Анђелко Анушић: ЈАДОВНО, ОДЛОЖЕНИ ПАРАСТОС

27. децембар 2017.

Сенима поубијаних Градинчана и Сувомеђаша Одавде до тамо, и одонуд до ове Јадаре, ако укрсно гледаш с краја накрај Спасовог дрвета, а другчије се то и не може догледати, та крстаста шир у дубокој даљини – као крило гаврана рашири руке старац Голуб Ластавица, последњи крик, одложени вај Јадовљана,  рашири руке на Голо брдо као да ће га пењати,  а глас му беше као јаук ветра, жвизд његов придављен у оној бездануши – сваки Србин своју јаругу, јапагу, једноокушу, сљепушу, јамурку, јамушу, јаму,  да речем понашки, има. У коју је устопио, нагазио као на коб, сугреб судбине, псећим језиком толковано. Или ће глибом посрнуту, зајарузати некад, доцније сигурно. Одложено, у

КОНКУРС: Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“

27. децембар 2017.

Годишња награда за најбољи рад из историје Независне Државе Хрватске „Слободан С. Беговић“ Фондација „Слободан С. Беговић“ расписује Конкурс за доделу годишње награде „Слободан С. Беговић“  за најбољи рад младих аутора из историје Независне Државе Хрватске  написан или објављен у 2018. години. У обзир се узимају дипломски, мастер и докторски радови, као и други објављени научни и стручни радови аутора млађих од 40 година, написани на српском и сродним језицима или на енглеском језику. Награђеном аутору следује новчана награда од 2.000 €, а награђени рад, у договору са аутором и издавачем, објавиће Фондација у сарадњи са издавачком кућом Clio. Више о награди видети на www.fondacijaslobodanbegovic.org. Најбољи рад ће изабрати жири

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

25. децембар 2017.

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године.  Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

Одржан парастос пострадалим Слабињцима

24. децембар 2017.

СЛАБИЊА – Протојереј Костајничко-Дубичке парохије Госп. Далибор Танасић служио је 16. децембра 2017. године парастос на девастрираној гробници, пострадалим Слабињцима у усташком покољу 16.12.1943. Служби парастоса присуствовала је родбина покланих и пријатељи. На мјесту покоља подигнут је пчелињак.  Присутне је поздравио предсједник ВСНМ Опћине Дубица Милинко Симић. Подсјетио је на догађај од прије 74 године када је поклано 96 Слабињаца, од тога 42 дјеце, 37 жена и 13 мушкараца. Тачан број неће се никада утврдити. По неким документима се наводе и други бројеви жртава. Из свега до сада утврђеног радило се о веома брижљиво планираном злочину. Симић је рекао да је злочин према Србима планиран прије оснивања НДХ у мјесту Сијени.

За преживљено стријељање добио 20.000 кн, држави мора платити 35.000

23. децембар 2017.

Полиција га је 1991. одвела из стана под сумњом да је снајпериста и с војницима је одведен у шуму Чесма гдје је на њих испаљено више метака Република Хрватска Сави К. (70) мора исплатити 20.000 куна, првостепена је пресуда Општинског суда у спору који су Саво К. и његова мајка (која је преминула 2013.) покренули у октобру 2005, а везан је уз ратна догађања у Бјеловару 1991. Одбијен је као неоснован Савин захтјев за накнаду нематеријалне и материјалне штете од око пола милиона куна, као и захтјев за плаћање ренте од 686 куна мјесечно. Одбачен је и захтјев његове мајке која је затражила 350.000 куна за претрпљене душевне боли због тешког синова инвалидитета. Саво К.,

Joвaн и Mирa Joвaнoвић мeђу првимa су oстaли бeз кућe: спaљeнa им je 21. сeптeмбрa 1991. Foto: Пaулинa Aрбутинa

Нaшe стрaдaњe oстaлo je нeпoзнaтo

21. децембар 2017.

‘Нoвoсти’ с пoврaтницимa у сeлимa зaпaднe Слaвoниje: ‘Mи jaкo дoбрo знaмo крoз штa смo прoшли. Aли кoгa тo сaдa зaнимa?’ кaжe Joвaн Joвaнoвић из Гoрњe Пиштaнe. Уистину, дoгaђajи у jeсeн и зиму 1991. нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, укључуjући eвaкуaциjу 26 пoмнo пoписaних сeлa пoднo Пaпукa и Псуњa извршeну пo нaрeдби Kризнoг штaбa Пoжeгe, извaн су фoкусa хрвaтскe jaвнoсти У мнoштву нeсрeћa, људских пaтњи и губитaкa штo их je дoниo рaт у Хрвaтскoj jaвнoсти су oстaлa углaвнoм нeпoзнaтa стрaдaњa из oктoбрa 1991. и првa избjeгличкa кoлoнa сa прoстoрa бившe Jугoслaвиje, кojу je чинилo српскo стaнoвништвo Билoгoрe и нa кojу су сe, нaкoн сaмo нeкoликo дaнa, нaдoвeзaлe избjeгличкe кoлoнe Србa из зaпaднe

УДРУЖЕЊЕ „ПЕТРОВРГРАД” О ПРОМЕНИ ИМЕНА ГРАДА: Желе да исправе историјску неправду

21. децембар 2017.

Следеће године је велики јубилеј – век од ослобођења нашег града у Првом светском рату и од присаједињења Баната, Бачке и Срема Kраљевини Србији. Они који знају историју, знају и каква је тада била улога краља Петра Првог Kарађорђевића. Желимо да отворимо јавну дебату, чујемо разна мишљења. Сматрамо да је дошао прави тренутак да се граду врати име Петровград, јер је учињена велика неправда када је 1946. године комунистичка партијска Скупштина променила назив града у Зрењанин. Ово је изјавио Будимир Јовановић, председник Удружења „Петровград” на конференцији за новинаре, одржаној у среду у просторијама Удружења поводом објављивања прогласа и најважнијих информација у вези са њиховом иницијативом. Осим Будимира Јовановића, говорили су

Сjeћaњe нa eгзoдус Србa зaпaднe Слaвoниje

21. децембар 2017.

Вeћ 30. oктoбрa 1991. гoдинe Срби Билoгoрe су били присиљeни дa нaпустe Tурчeвић Пoљe и oкoлнa сeлa. Сeћaмo сe нaдрeaлних сликa кaдa су Пaпук прeлaзили зajeднo сa свojoм стoкoм и oдлaзили кa Бoсни, рeкao je Mлaдeн Kулић нa кoмeмoрaциjи зa жртвe зaпaднoслaвoнских сeлa Кoд рaтoм oштeћeнe црквe Свeтoг Гeoргиja у Слaтинскoм Дрeнoвцу 15. дeцeмбрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa Србa зaпaднe Слaвoниje и Билoгoрe уjeсeн 1991. гoдинe, кaдa je с пoдручja Вoћинa, Пoдрaвскe Слaтинe, Грубишнoг Пoљa, Сирaчa, Ђулoвцa, Дaрувaрa, Пoжeгe, из укупнo 180-aк сeлa, присилнo прoтjeрaнo oкo 51.000 цивилa српскe нaциoнaлнoсти. Прeд oкo 50 oкупљeних пaрaстoс зa жртвe служили су свeштeници Joвaн Шaулић и Дрaгaн Гaћeшa. Пo риjeчимa Mлaдeнa Kулићa, прeдсjeдникa oргaнизaциoнoг

Фото О. Матавуљ

Ухапшено шест припадника Армије БиХ због злочина над Србима

19. децембар 2017.

Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) ухапсили су јутрос шест особа на подручју општине Какањ због сумње да су починили ратне злочине над српским цивилима Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) ухапсили су јутрос шест особа на подручју општине Какањ због сумње да су починили ратне злочине на српским цивилима. Акција хапшења је изведена по налогу Тужилаштва БиХ, а шесторица бивших припадника Армије Босне и Херцеговине ухапшена су под сумњом да су починили ратни злочин укључујући убиство најмање 30 цивила српске националности током рата у БиХ почетком 1990-их, потврђено је из Тужилаштва БиХ које води истрагу. Како се наводи у саопштењу СИПА достављеном Тањугу, шесторица су ухапшена због сумње

Линта тражи помоћ РС и Србије: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

18. децембар 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца. Линта је истакао да је у  рату 1992- 95, и послије њега,  српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку  тешко пострадало  од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима  Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

Aкадемик Матија Бећковић

Матија Бећковић за Курир: Кад се хришћани одрекну Христа, тада ће се и Срби одрећи Косова

18. децембар 2017.

Најславнији чланови САНУ – Његош, Вук, Доситеј, Тесла, Андрић, Миланковић, Исидора и Десанка, изјаснили су се одавно и учествовали у дијалогу о Косову. Биће ми част да им се придружим. Превазилажење вековних неспоразума Срба и Албанаца било би пријатно изненађење, на општу радост и сваку похвалу, али да ли би, у случају да се преруше, то били Срби и Албанци Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу. Тако је

Први тест за успешност кабинета

Протјерана уста не говоре

17. децембар 2017.

Хрватска безочно покушава да избаци из историје своје злочине у Холокаусту, упозорава Менахем Розенсафт… “За дом спремни!” је постао, малтене, рутински проздрав… У заштиту Срба, од свих институција, устали јавно само ватрогасци. Приредио: Ненад ТАДИЋ Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно “инциденти” који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав “За дом спремни!” ушао је у свакодневни вокабулар, а за тако нешто побринули су се не само екстремни фудбалски навијачи, већ и радници у култури и политичари. Тако је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА