arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Нико нема права да затвара очи пред стварношћу - поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији

17. децембар 2018.

Комунистичко руководство Србије, на челу са Иваном Стамболићем, појаву Меморандума искористило је за доказивање правоверности и важеће догме “чишћења пред својом кућом” Застој у развоју друштва, економске тешкоће, нарасле друштвене напетости и отворени међународни сукоби изазивају дубоку кризу у нашој земљи. Она је захватила не само политички и привредни систем већ и целокупни јавни поредак. Објективно испитивање стварности допушта могућност да се криза заврши социјалним потресима са несагледивим последицама, не искључујући ни катастрофалан исход као што је распад југословенске државне заједнице. Ове речи у јесен 1986. године са посебном пажњом читале су се и, више или мање гласно, препричавале широм Југославије. Њима је почео један од најконтроверзнијих докумената у нашој

Немања Девић: Да ли смо ми заиста као нација преживели Велики рат и стварање Југославије?

16. децембар 2018.

Јуче сам у биоскопу одгледао “Краља Петра I”. Нисам филмски критичар, а не волим да говорим о стварима за које нисам стручан. Ипак, овде хоћу да са пријатељима само у најкраћем облику поделим утиске, будући да се ради о оцени историјских догађаја, актуелних и век касније. По мом мишљењу, филм је добар управо из оних разлога због којих се мојим пријатељима националистима не допада. Пише: Немања Девић 1) Слика, тон, музика, кадар су савршени. Као да смо гледали холивудску екранизацију Толкинових бајки, а да, опет, ефекти нису били у првом плану, нити су засенили милу и малу српску причу. Музика се, као да је из неког Мориконеовог вестерна, сјајно уклопила

Slider_Kastel_Sucurac.jpg

УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (II. ДИО): “Ни у мору мире, ни у Србину вире”

16. децембар 2018.

Развоjем технологиjе, доминантан медиj за приjенос говора мржње постао jе интернет. Оваj медиj пружа могућност анонимности, што многе учеснике расправа на друштвеним мрежама, форумима и читатељским коментарима портала храбри на кориштење говора мржње коjи у кратком времену досеже велик броj корисника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Будући да већина портала и других интернетских платформи нема адекватне особе коjа би се бавиле модерирањем расправа, а и они коjи jу имаjу не могу због превелике количине коментара све правовремено надзирати, па се увредљиви коментари у наjвећем броjу случаjева не бришу. Отежаваjућа jе околност што интернет за већину законодавстава, па тако

Ратко Дмитровић

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

15. децембар 2018.

„Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола милиона Срба Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. априла 2016. године. Један од првих послова које је Фрањо Туђман обавио у својој новоствореној држави, сада већ далеке 1990. године, односио се на „рушење великосрпског мита о страдању Срба у логору Јасеновац“. Објашњавајући да су Срби као народ склони митоманији, преувеличавању свега и свачега, укључујући своје жртве и своје јунаштво, Туђман је изнео податак да је у логору Јасеновац убијено између

Када ће бити саграђен Српски меморијални центар у Бањалуци?

11. децембар 2018.

Идеја о оснивању првог Српског меморијалног центра који би био посвећен жртвама које су страдале у току Другог свјетског рата, и даље чека реализацију. https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/12/09/tvclip032493.mp4 У удружењу “Јадовно 1941”, који су зачетници овог пројекта, поручују да је неопходна подршка државе. Српски народ један је од ријетких у Европи који је толико страдао у Другом свјетском рату, а који ни више од 70 година од завршетка сукоба нема национални меморијални центар посвећен жртвама убијеним у том периоду. Због тога је удружење Јадовно 1941 из Бањалуке покренуло иницијативу да се у највећем граду Срспке оснује центар, који би био музејска, архивска, документациона, образовна и научноистраживачка институција. – Имали би један дио изложбе

rasenica.jpg

Милан Пантовић: Запис са Кордуна, љута личка зима

3. децембар 2018.

Била некад Петрова Гора и Вргинмост на Кордуну. Било широко Гламочко поље и село Преодац, с љихаду извора хладне воде. Била jедна кућа у Великом Обљаjу, одакле jе Гаврило Принцип закорачио у живот и историjу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7.  марта 2016. године. Било. Данас, Петрову гору, именом Гвозд крстили и Вргинмост друго име добио. По Гламочком пољу, ветар тугованке завиjа и снегове с Малог и Великог Шатора сваљуjе, а од куће Гаврилове остало нешто мало од темеља. Колико да подсети да jе ту кућа била. Ево већ десету зиму, невољници српски из Високе Краjине, с Кордуна, из Лике и осталих

Писмо штабова Војно-четничких команда упућено „ХРВАТСКИМ ОФИЦИРИМА, ПОДОФИЦИРИМА И ВОЈНИЦИМА“

3. децембар 2018.

У архиви Меморијалног музеја  на Мраковици, под ознаком Ф-21/8, налази се писмо, тачније препис писма,  штабова Војно-четничких команда „Карађорђе и Петар Мркоњић“ од 21. априла 1942. године. Писмо је насловљено „ХРВАТСКИМ ОФИЦИРИМА, ПОДОФИЦИРИМА И ВОЈНИЦИМА“. Писмо је у оригиналу писано латиницом, док га ми доносимо у ћириличном препису. Садржај писма односи се на хрватску војску-домобране, у којем се они позивају да не чине злочине над Србима. Позивају се хрватски војници да не чине дјела која су недостојна „Хрватске културе“, и да престану да служе силама осовине „које ће несумњиво бити потучене“. Из овога се види вјера четничког покрета у коначни слом сила осовине и четнички антифашизам. Команда четничких батаљона „Карађорђе

Бранко Радун

Радун: Сребреница нови БЛАЈБУРГ!

2. децембар 2018.

У протекле две и по деценије настао је и упорно гајен од Хашког трибунала, глобалних медија али и од медија и политичара у “региону” још један лажни мит, овај пут онај о геноциду у Сребреници. Теорије иду до тога да тврде да је наводно 7.000 страдалих бошњачких војника у Сребеница нови холокауст.  Цифра је одавно оборена чак и у пресудама Хашког трибунала на око 5.000. Осим броја страдалих у коме имамо и званични став власти Алије Изетбеговића у те 1995 је био око 3.000 страдалих војника – што у борбама што оних који су стрељани од стране српске војске. При томе значајан број страдалих у борбама је погинуо у пријатељској ватри јер су имале

БЕЋКОВИЋ: ЗАБОРАВЉЕНИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ СРПСКИ ВОЂА 20. ВИЈЕКА

2. децембар 2018.

Јован Дучић писао је о врховном команданту српске војске у Првом рату, Краљу Александру Карађорђевићу, који је откупио рукопис “Горскога вијенца” и из Беча га после 1918. године донио у своју библиотеку. Из те породичне својине, нечијом самовољом је однесен на Цетиње – рекао је Бећковић и додао се ових година много слушало о Првоме рату. – Врховни командант те војске имао је само 21 годину кад је почео том војском да командује. Прошло је више од пола вијека да отаџбина није уждила свијећу за душу тог најзначајнијег српскога владара двадесетога вијека. Прије 74 године убијен је он, син једног, унук два краља, праунук вожда Карађорђа, рођен на Цетињу, остао

Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године

1. децембар 2018.

У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе. Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара. Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу. “Страдали су невини људи, који нису учествовали у Другом свјетском рату ни

Суд још није разматрао Недићеву рехабилитацију

1. децембар 2018.

До краја ове године неће бити познато да ли ће бити усвојена жалба подносиоца захтева за рехабилитацију квислиншког премијера По свему судећи, до краја ове године неће бити познато да ли ће Апелациони суд усвојити жалбу подносиоца захтева за рехабилитацију Милана Недића, сазнаје „Политика”. Наиме, крајем јула Виши суд у Београду одбацио је захтев за поништење уредбе ФНРЈ из 1949. године којом је Недић проглашен за ратног злочинца и одузета су му грађанска права и имовина. На ову одлуку убрзо су се жалили подносиоци захтева, али судије Апелационог суда још нису већале на ову тему. Иако је најављивано да је рок за доношење одлуке три месеца, готово је немогуће да

СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Стварање Краљевине СХС – дан за славље или дан жалости

1. децембар 2018.

На данашњи дан, пре тачно сто година , створена је прва Југославија, држава у којој је Србија жртвовала своју државност и о којој су мишљења крајње подељена Приликом закључења ове наше мировне конференције у Версају, ја морам да изразим своје велико жаљење што је с политичке позорнице света нестало једно велико историјско име, а то је Србија. Аутор: Љиљана БЕГЕНИШИЋ Ове речи изговорио је Жорж Клемансо, председник француске владе на крају Версајске конференције којом је окончан Први светски рат. А неколико месеци пре тог догађаја, Србија је своју државност жртвовала у корист нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније названа Краљевина Југославија. Нова држава, у коју

ШKОЛЕГИЈУМ: Kако „Магазин за праведно образовање“ шири неистине и говор мржње

1. децембар 2018.

Ових дана пажњу ми је привукао текст под насловом „Глогов крст у срцу Kозаре – Прилози историји бешчашћа: анализа каталога/ брошуре Сталне музејске поставке Kозара у НОБ- у, Музеја Мраковица.“ Аутор текста је књижевник и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, господин Ненад Величковић. Објављен је у часопису „ШKОЛЕГИЈУМ – Магазин за праведно образовање.“ Одговорни уредни часописа је господин Величковић, а часопис се може купити и на киосцима широм Републике Српске. На почетку Величковићевог текста, налази се фотографија вањског дијела музеја, на којем је нацртан човјек у српској народној ношњи како на музеју врши велику нужду. Овим приказом вријеђа се читав један народ, његова традиција, али и Меморијални музеј на

Драгољуб Дража Михаиловић

Владимир Коларић: Два филма о Дражи

30. новембар 2018.

О филмовима „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015) и „Генерал Дража Михаиловић“ (2018). Снимање филмова о (до скоро) проскрибованим темама не представља само могућност да се „чује друга страна“ или да се одговори на до тада доминантне наративе кроз (анти)пропаганду или отварање друштвеног дијалога, него и могућност преиспитивања и суочавања са – без обзира на идеолошке и друге поделе – нашом заједничком прошлошћу. Филм, па и документарни, није и не би требало да буде пука илустрација готових теза, него истраживање, никада праволинијски пут до истине, евокација, која нужно има своје различите рукавце и отвара простор за различите могућности рецепције. Тема равногорског покрета и генерала Драже Михаиловића отворена је за

Немања Девић: Тежак ли је наш грех, када их не памтимо и не спомињемо

30. новембар 2018.

Пркосећи новогодишњој еуфорији, читам о нашим пострадалим и прогоњеним свештеницима 1941-1945. и касније, у ”грађанском рату у миру”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јануара  2018. године. Листам књиге Вељка Ђурића Мишине, Саве Јовића, Велибора Џомића, напослетку узимам и једну споменицу погинулих православних свештеника из 1960. или 60 и неке… и гледам те ликове, те очи, биографије које су постале житија. Какви су све пастири пострадали… Много их је, најбољих, мученички пострадало од комуниста, много од Немаца, Бугара, Мађара, Арнаута… али највише од усташке руке. Уморени су најсвирепије, да би се та ”граница цивилизација” померила даље на исток, до Дрине. То како

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Оно што обесхрабрује сваког добронамерног и за ову тему заинтересованог човека, јесте чињеница да се на челу Музеја жртава геноцида налазе људи који смањују број жртава страдалих у Јасеновцу.

Када већ  нисмо ваљано институционализовали бригу о нашем страдању и нашем духовном

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА